Bez toga nema poslovanja s Nemačkom: PKS sad ima "RBH uslugu"

Privredna komora Srbije je otvorila servisni centar „Responsibl biznis hab“ (Responsible Business Hub, RBH), gde će sve firme koje su deo nemačkih i globalnih lanaca dobavljača, kao i one koje to planiraju da postanu, dobiti važne informacije o primeni novog zakona o dobavljačkim lancima u Nemačkoj i EU.

Kako se navodi u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS), prema nemačkom Zakonu o dubinskoj analizi (due dilligence) u lancu snabdevanja, koji je počeo da se primenjuje 1. januara, domaće kompanije koje su u lancima dobavljača nemačkih kompanija dužne su da ispune zahteve na polju zaštite ljudskih prava, prava radnika i ekologije.

Procenjuje se da nova pravila utiču na poslovanje oko 3.000 kompanija iz Srbije, a direktor Sektora za internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović ističe da je podrška kompanijama u ispunjenju i primeni propisa, jedna od ključnih ekonomskih tema kojima će se hab baviti.

- To je veoma važno za konkurentnost naših firmi i stabilno poslovanje.  Zadatak haba i PKS je da bude snažna podrška privredi da se što bolje prilagodi novinama i uskladi svoje poslovanje zasnovano na poštovanju ljudskih prava i zaštiti životne sredine. Za uspešno funkcionisanje neophodna nam je podrška svih aktera, poput poslovnih asocijacija, nadležnh institucija, civilnog sektora - dodao je Vesović.

Pir Krumni, savetnik u Ambasadi Nemačke u Srbiji govorio je o nemačkim iskustvima u pripremi, monitoringu i primeni Zakona o dju dilidžensu, ukazujući na važnost dijaloga i uspešnu implementaciju.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji istakla je značaj kvalitetnog pravnog okvira i njegove efikasne primene u pogledu ljudskih prava, prava radnika, žena, dece i zelene tranzicije.

Aktivnosti RBH obuhvatiće stvaranje mreže strateških partnera i konsultanata, a PKS će organizovati edukacije i konsultacije usmerene na podizanje svesti i podsticanje dijaloga  između zainteresovanih strana o nemačkom zakonu u lancu snabdevanja i EU regulativi.

Zakon o dju dilidžensu (dubinskoj analizi) je uvod u evropsku direktivu čije se uvođenje očekuje, a ona će biti i stroža i obuhvataće više propisa i zahteva nego sam nemački zakon.

Propis se odnosi na kompanije koje su registrovane u Nemačkoj ove godine, a posredno i na direktne i indirektne dobavljače u njihovim lancima snabdevanja.

Šta je sve zabranjeno

Zahtevi koji  se postavljaju pred dobavljače odnose se na zabranu dečijeg rada, zabranu prinudnog rada i diskriminacije, pravo na mogućnost udruživanja i primerenu zaradu, zabranu protivpravnog oduzimanja zemljišta, kao i zabranu zloupotrebe privatnog obezbeđenja.

U oblasti zaštite životne sredine, taj zakon propisuje poštovanje tri međunarodne konvencije, a to su Upotrebu žive u skladu sa međunarodnom konvencijom u Minamati, primenu Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, kao i primenu Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju.

Zakon se odnosi na privredna društva koja imaju sedište ili ogranak u Nemačkoj i koja zapošljavaju više od 3.000 radnika u Nemačkoj, a od 1. januara 2024. se važenje zakona proširuje na sva privredna društva koja u toj državi zapošljavaju više od 1.000 radnika.

Prvi deo 2023.godine će nemačke kompanije iskoristiti da prilagode svoje procedure, a za domaće kompanije se očekuje da će u drugoj polovini ove godine dobiti od svojih nemačkih partnera zahteve koje treba da ispune shodno odredbama ovog akta.

Razvoj RBH servisa PKS podržala je Nemačka razvojna saradnja, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u okviru projekta "Inicijativa za globalnu solidarnost".

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi