Privreda u varošicama na jugu Srbije: Malobrojni pogoni slamka spasa

Nestvarno lepa priroda, zatvorene kuće i škole, napušteni pogoni nekadašnjih društvenih firmi – tako već dugo izgleda jug Srbije izvan većih gradova poput Niša, Vranja ili Pirota. Varošice u tom delu zemlje uspevale su do devedesetih godina prošlog veka da koliko-toliko zadrže ljude u selima zahvaljujući pogonima društvenih firmi, ali sa zatvaranjem preduzeća, nakon neuspešnih privatizacija, krenule su migracije prema industrijskim centrima u zemlji i inostranstvu.

Migracije i dalje traju, a kada se na to doda i značajno veći broj umrlih od novorođenih stanovnika, dolazi se do dramatičnih demografskih brojki. Opština Crna Trava sa 25 naseljenih mesta imala je po popisu iz 1948. godine skoro 14.000 stanovnika, a sada ih je svega 1.066. Opština Gadžin Han sa 34 naseljena mesta brojala je nakon Drugog svetskog rata 26.000 stanovnika, a sada svega 6.000. Spisak opština na jugu Srbije koje su desetkovane poslednjih nekoliko decenija je poduži, a procene su da bi broj stanovnika do sledećeg popisa mogao da bude prepolovljen jer su preostali meštani uglavnom stariji od 60 godina, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Što je upropastila prva, spasla je druga privatizacija

Po mišljenju ekonomskih stručnjaka, mnogim mestima na jugu Srbije više nema pomoći, i pre ili kasnije ostaće bez stanovnika, ali za neke ima nade, naročito one u kojima rade proizvodni pogoni. Kao primer takvog mesta navodi se Donji Dušnik u opštini Gadžin Han.

Dušnik je osamdesetih godina prošlog veka bio poznat i van granica naše zemlje po „Elidu“, fabrici za proizvodnju elektroinstalacionog materijala. Prve prekidače, utikače i produžne kablove radnici „Elida“ napravili su u pogonu smeštenom u seoskom domu kulture, ali su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zaposleni uspeli da izgrade poslovni kompleks sa 14 objekata - pogona, poslovnih zgrada i magacina.

„Elid“ srećom nije otišao na doboš poput mnogih drugih društvenih firmi u Srbiji, mada je bio veoma blizu toga nakon katastrofalne prve privatizacije i odlaska u stečaj. Preduzeće u kojem su do penzije stigli brojni stanovnici sela u gadžihanskoj opštini, ali i Nišlije, kupila je 2015. godine firma „Elektroplamen“ iz Brčkog i spasla je daljeg propadanja. 

Vlasnik te firme Slaviša Milić kaže za B&F da u „Elidu“ nije obustavljena proizvodnja čak ni u vreme dok je bio u stečaju, mada je poslovao otežano jer je za svako plaćanje moralo da se  dobije odobrenje stečajnog upravnika.

- U fabrici je u to vreme radilo 35 radnika, a svojevremeno ih je bilo 400. Uspeli smo da stabilizujemo poslovanje, da uvedemo nove proizvode i redizajniramo postojeće. Sada imamo 55 zaposlenih i proizvodni program sa preko 1.500 proizvoda. Neki od novijih proizvoda su nosači za kablove, produžni kablovi za kosačice i produžni kablovi za široku primenu u domaćinstvu. Imamo zaokruženu proizvodnju svih proizvoda - navodi  Milić.

Potrebna podrška države

„Elid“ je prošlog decembra kupio elektrofirmu „Emo Ohrid“ i mašine i alate iz te fabrike prebacio u Dušnik, tako da bi, uz podršku države, mogao da uposli još 10 do 20 radnika. Prema Milićevim rečima, ukoliko bi dobili od države subvencije poput onih koje dobijaju strane firme, mogli bi već na proleće da povećaju broj zaposlenih i pokrenu proizvodnju sklopki od 630 ampera.

- Kapacitet fabrike je veliki i imamo dobre radnike, ali nam je potrebna finansijska pomoć države da bismo pokrenuli te kapacitete. Značila bi nam i državna podrška da pronađemo nove kupce odlaskom na sajmove u okruženju, u zemlje Evropske unije ili u Rusiju. Trenutno, proizvode uglavnom prodajemo na domaćem tržištu i u Nemačkoj - kaže Milić.

Pixabay

Uprkos malom broju stanovnika u Dušniku i okolnim selima, „Elid“ nema problema oko obezbeđivanja radnika.

- Ljudi su zainteresovani da rade kod nas, makar da su plate nešto niže nego u Nišu. Gotovo da nema dana da neko od meštana koji radi u gradu ne dođe da pita za posao, jer je u ovom kraju prevoz ogroman problem. Autobuska karta do Niša za samo dva dana putovanja košta kao mesečna karta za gradski prevoz u Beogradu. Za ljude je to veliki finansijski izdatak, a da ne govorimo o čekanju autobusa i putovanju od sat ili dva. Zapošljavanjem u ’Elidu’ meštani štede i vreme i novac, a uz to mogu da se po završetku posla u fabrici, a to je u 15 časova, već za petnaestak minuta ili pola sata nađu na svojim njivama i imanjima i bave poljoprivredom - objašnjava Milić.

Prema njegovim rečima, kada bi dobili podršku države, u narednim godinama bi stipendirali od pet do deset učenika mašinske i elektro struke. Oni bi po završetku školovanja imali obezbeđen posao, ali i obavezu da nekoliko godina rade u „Elidu“.

Organska plantaža       

Zatvaranje pogona i odlazak meštana u gradove nisu zaobišli ni opštinu Svrljig. Osamdesetih godina prošlog veka Svrljig je bio poznat po tome što je imao više zaposlenih u industriji od broja stanovnika. Zaposlenih je bilo šest hiljada, a stanovnika pet hiljada. Na području te opštine sada radi svega nekoliko firmi, a u 37 sela i centralnom naselju samo je 10.900 stanovnika.

Jedna od malobrojnih aktivnih firmi je „Status“, koja se bavi proizvodnjom vina i jabukovog sirćeta, u čijem vlasništvu su vinarija i vinski podrum i plantaža sa 25 hektara grožđa i 25 hektara organski uzgajane jabuke. Vlasnik „Statusa“ Bora Jović kaže za B&F da su se za proizvodnju vina i jabukovog sirćeta opredelili pre 22 godine, a tada je poslovanje u manjoj sredini čak imalo i svojih prednosti.

Pixabay

- U početku smo naše proizvode prodavali lokalno, u Nišu i u drugim mestima na jugu Srbije. Radili smo sa ljudima iz našeg kraja koje smo poznavali, što nam je olakšavalo komunikaciju. Međutim, kada smo krenuli sa prodajom u celoj Srbiji i sa izvozom, život i rad u maloj sredini postao je za nas veliki teret. Za 80 odsto repromaterijala moramo da idemo u Beograd, najpre da ugovorimo nabavku, a potom da šaljemo kamione. Onda gotove proizvode šaljemo kupcima i tada slede novi troškovi prevoza. Da bi otišli na sastanak u Beograd od samo pola sata ili 15 minuta u putu potrošimo maltene ceo dan, a taj trošak vremena i novca nemaju oni koji žive u glavnom gradu - ističe Jović.

Sistemske mere rešenje

Prema njegovim rečima, jeftinije je poslovati u velikim centrima i zato se on već godinama zalaže za to da firme koje posluju u malim i pasivnim sredinama dobijaju subvencije iz lokalnog budžeta. Njegovo preduzeće, za razliku od većine drugih firmi u ruralnim područjima na jugu Srbije, za sada nema problem da obezbedi dovoljan broj radnika. Trenutno imaju 47 zaposlenih, što je dovoljno da podmire sve potrebe na plantaži, u fabrici za proizvodnju sirćeta, u vinariji i vinskom podrumu u Malči.

RINA

- Naša orijentacija je da sve što proizvedemo na plantaži preradimo, a ne da prodajemo na tržištu kao konzumne plodove. Grožđe uglavnom ide za naš brend "Anonimus" i vinski podrum u Malči, dok grožđe koje otkupljujemo koristimo za proizvodnju vina u vinariji "Status". Što se tiče plantaže jabuka, ona je organska sa starim sortama jabuka. Za podizanje tih zasada odlučili smo se jer je poslednjih godina značajno opao otkup starih sorti i divljih jabuka od kojih može da se proizvodi kvalitetno sirće. Naša plantaža je na visini od 510 metara, na provetrenom području bez magle, a to omogućava da zasad negujemo organski. Nadam se da ćemo već ove godine ili eventualno sledeće postići da kompletna proizvodnja našeg sirćeta "Dr Andra" bude organska - ističe Jović.

Prema zvanični statističkim podacima, na području jugoistočne Srbije živi petina ukupnog broja stanovništva u našoj zemlji, a učešće tog područja u nacionalnom BDP-u je svega 14 odsto. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da se razlike među regionima već decenijama uvećavaju, ali uprkos tome naša država još od 2012. godine nema ni strategiju ravnomernog regionalnog razvoja, ni strategiju razvoja nerazvijenih područja. Zato se problemi stanovnika koji tu žive rešavaju parcijalno i sporadično, a ne kontinuirano i sistemskim merama.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi