Hoće li „mali“ staviti ključ u bravu: Zašto se pumpadžije nadaju poskupljenju goriva

Ograničenje cena goriva na srpskim pumpama ušlo je u peti mesec i donelo je malo olakšanje vozačima i njihovim novčanicima u trci sa podivljalim cenama svega i svačega, ali su zato budžeti vlasnika malih benzinskih pumpi prilično nastradali i sada to već poprima ozbiljne razmere.

A koliko to može da bude dramatično vidimo ovih dana u Hrvatskoj, gde je zatvoreno prvih pet-šest pumpi čiji vlasnici ne mogu više da podnesu „makaze cena“. To bi lako moglo da se dogodi i kod nas, ako se nešto ne promeni i ako se ova situacija nastavi, kaže za 24sedam Nebojša Atanacković, član Unije poslodavaca Srbije i vlasnik Autocentra „Boban“ koji u svom sastavu ima i javnu benzinsku pumpu.

- Evo, reći ću vam konkretno na našem primeru. Nabavili smo u poslednjoj turi dizel gorivo po ceni za samo 2,5 dinara po litru manjoj nego što je maksimalna dozvoljena cena za maloprodaju. Po uredbi bi trebalo da imamo maržu od sedam dinara, ali goriva po toj ceni nema na tržištu. I sad se mi kockamo da će u petak gorivo da poskupi, kada mu odrede sedmičnu cenu, pa da prodamo skuplje i pokrijemo deo gubitaka. A pumpama je svaka zarada na gorivu manja od deset dinara po litru čist gubitak – objašnjava Atanacković.

Nekima ograničeno, nekima ne

Do ovakve situacije na tržištu je moglo da dođe zbog toga što se u Uredbi o ograničenju visine cena derivata nafte ne ograničava velikoprodajna, već samo maloprodajna cena. Velikoprodajna cena se samo konstatuje i pri formiranju maksimalne dozvoljene cene se uzima nekakav veleprodajni prosek.

Dodatno, u situaciji kada su nabavne cene derivata visoke, uvoznici i trgovci na veliko ne žele ni da nabavljaju gorivo, pa na tržištu praktično ostaje samo Naftna industrija Srbije koja i trguje gorivom i pravi ga, pa ima velikog lufta u kalkulaciji zarade, kažu naftaši. A to može da dovede do nestašica.

- Sve dok se ne ograniči veleprodajna cena kao što je ograničena maloprodajna, i kao što je na papiru ograničena marža pumpama na sedam dinara, nema stabilizacije tržišta i nema garancije da nećemo doći u onu situaciju iz devedesetih godina prošlog veka kada je sve bilo jeftino ali ničega na rafovima nije bilo. Ako se ovako nastavi razmišljam da i ja zatvorim pumpu dok ponovo ne bude moglo da se normalno radi – napominje Atanacković.

Trećina tržišta su „mali“

U Srbiji, prema svežim podacima Ministarstva trgovine, ima 1.566 benzinskih stanica, od kojih petina pripada NIS-u, odnosno „Gaspromu“ (320). Sledeći po veličini je takođe ruski „Lukoil“ sa 114, a među četiri velike evropske i regionalne kuće: austrijski OMV (63), mađarski MOL (51) i grčki „Eko“ („Helenik petroleum“, 57), ubacili su se i domaći „Knez petrol“ (100) i „BS Mihajlović“ (71).

Sve u svemu, veliki broj pumpi, bar trećina, u vlasništvu je firmi koje gorivo prodaju na jednom ili dva mesta, i one su sad u velikom problemu. Problem je tim veći što benzinske stanice generalno žive samo od prodaje goriva i ulja. Tek četiri odsto prihoda koje ostvaruju dolazi od neke druge robe široke potrošnje, gde prednjače flaširane vode i sokovi, kafa i cigarete, i gde je zarada takođe ograničena.

U Hrvatskoj najavljuju da bi broj zatvorenih pumpi sa današnjih pet-šest ubrzo mogao da poraste na 250, odnosno da bude zatvorena gotovo svaka četvrta. Da se nešto slično desi u Srbiji, to bi značilo da bi se praktično zatvorile sve male benzinske pumpe, ostale bi da rade samo one koje imaju više od 10 stanica.

Deluje kao jedno „pospremanje tržišta“, ali treba imati u vidu da se upravo male benzinske pumpe nalaze u sredinama i na mestima gde se to velikima ne isplati jer je profit suviše mali. A to bi značilo da bi vozači morali da potroše još malo skupocenog goriva da bi uopšte došli do pumpe.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi