Zaposlenost rekordna ali Zapadni Balkan je sad pred novim izazovom

Šest zemalja regiona Zapadnog Balkana suočava se sa novim ekonomskim izazovima uprkos neočekivano snažnom oporavku od recesije izazvane pandemijom kovida-19,  navodi se u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.

- Uprkos snažnom oporavku od pandemije, Zapadni Balkan se sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava rat u Ukrajini, a među njima su rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija. Zemljama Zapadnog Balkana biće potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz ovih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva- “, rekla je Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Rast BDP-a u ovom regionu dostigao je stopu od 7,4 odsto u 2021, nakon pada od 3,2 odsto u 2020. Povratak na put rasta bio je praćen otvaranjem velikog broja novih radnih mesta, a tražnja za radnom snagom doprinela je smanjenju siromaštva u svih šest država Zapadnog Balkana. Stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu porasla je u 2021. na istorijski najviši nivo od 45,8 odsto, prvenstveno vođena oporavkom zaposlenosti u Srbiji i na tzv. Kosovu.

Glavni pokretač rasta bio je izuzetno snažan oporavak potrošnje, čemu su doprineli fiskalni podsticaji, oslobađanje potisnute tražnje i popuštanje ograničenja kretanja i putovanja. Međutim, postpandemijski oporavak prekinut je početkom rata u Ukrajini, čije se posled se osećaju širom ovog regiona. Prema sadašnjim projekcijama, u 2022. godini stopa rasta na Zapadnom Balkanu iznosiće 3,1 odsto.

Cene energenata i hrane dodatna opasnost

Ekonomskim izgledima ovog regiona prete ozbiljni negativni rizici. Širenje sukoba ili dugotrajan rat u Ukrajini mogli bi dodatno da otežaju globalnu trgovinu i dovedu do rasta cena energenata i hrane. Rizici refinansiranja mogu se javiti ukoliko se nastavi trend nepovoljnih uslova na inostranim finansijskim tržištima. Održivost javnog duga može postati razlog za brigu ako se već ograničeni fiskalni prostor dodatno suzi usled odgovora javnih politika na više cene energenata i hrane u jeku rasta troškova refinansiranja.

- U takvom okruženju, države moraju da usredsrede svoje javne politike na izgradnju otpornosti i sprovođenje strukturnih reformi u cilju podrške rastu i prevazilaženja kriza. Sa ograničenim fiskalnim prostorom, države će morati pažljivo da izvagaju troškove i koristi od preuzimanja novih finansijskih obaveza u cilju odgovora na više cene energenata i hrane, pri čemu bi kao prioritet trebalo da postave potrebe najosetljivijih domaćinstava - kaže Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedna od autora regionalnog izveštaja.

Ugrožena zelena tranzicija

U kontekstu energetske krize u Evropi, u izveštaju se predstavlja i procena osetljivosti zemalja Zapadnog Balkana na udare izazvane rastom cena energenata, mera koje države usvajaju radi ublažavanja njihovog uticaja i mogućih efekata krize na buduću zelenu energetsku tranziciju.

- U odgovoru na trenutnu energetsku krizu i zaštiti najosetljivijih domaćinstava i preduzeća, zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da izgube iz vida ni svoje dugoročne ciljeve – ostvarivanje energetske sigurnosti i otpornosti – koji su deo plana zelenih reformi - dodaje Ričard Rekord, glavni ekonomista Svetske banke i jedan od autora izveštaja.

U izveštaju se navodi da na Zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja. U ovom neizvesnom okruženju, privredni rast podstakle bi mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podršku učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi