Koliko smo zaduženi u bankama u odnosu na komšije: Da li imamo još "lufta“ za zajam ili smo doterali cara do duvara?

Građani Srbije su u proseku zaduženi po 1.100 evra, što nije mnogo, posebno kada se uporedimo sa drugim zemljama regiona. Tako su, na primer, žitelji Crne Gore u proseku zaduženi po 2.500 evra, Hrvatske oko 4.000, a Slovenije 5.000 evra, kaže za 24sedam Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS).

A prema poslednjem kreditnom izveštaju udruženja, na kraju septembra ove godine, ukupan dug građana bankama iznosio je 1.297,7 milijardi dinara, odnosno 11,04 milijarde evra.

U odnosu na isti period prošle godine, zaduženje je nešto veće, što znači da su građani Srbije, uprkos koroni, nastavili da uzimaju kredite istim tempom kao ranije. Na kraju septembra 2020. dug je iznosio 1.177,9 milijardi dinara (10,02 milijarde evra).

Nenaplativi krediti na minimumu

I ove godine, kao i 2020, prema izveštaju Udruženja banaka Srbije, najveći udeo imaju gotovinski krediti. Tako zaduženost građana po ovom osnovu iznosi 609,14 milijardi dinara, dok je iznos stambenih kredita na drugom mestu – 532,41 milijarda dinara.

- Kada pogledamo region, kod nas ima još prostora da građani uzmu kredite. I dobro je da postoji Kreditni biro koji vodi računa o tome i pravi taj balans sa podacima, koji se tamo nalaze, o zaduženosti građana – naglašava Vasić.

To što kreditna aktivnost nije smanjena otkako smo imali kovid krizu, smatra on, treba zahvaliti Narodnoj banci Srbije i Vladi Srbije.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Sve ove mere koje su država i NBS preduzele doveli su do toga da je stepen nenaplativih kredita nizak i dalje. Kreće se između 3,6 i 3,8 odsto. Tako će biti sigurno i u narednom periodu, a setimo se 2010. 2012. ili 2015. godine, kada je išao i preko 20 odsto – navodi Vasić.

Pokazatelj kupovne moći

S druge strane, bankari ističu da je zaduženost građana u direktnoj vezi sa kupovnom moći i BDP-om po stanovniku.

- To su pokazatelji mogućnosti trošenja stanovnika naspram njihovih prihoda. Kada je u pitanju individualna potrošnja po domaćinstvu, ona je izražena kroz standard kupovne moći (PPS) koji upravo ukazuje na individualnu kupovnu moć i potrošnju u državi, i on je izražen u procentima – kaže za 24sedam Toma Ćukić, bankar i konsultant.

Srbiju u pomenutom smislu, dodaje on, karakteriše PPS procenat od 52 odsto.

Profimedia/Pixabay

- On je znatno niži od nekih zemalja u regionu. U Sloveniji ovaj indeks iznosi 80 odsto, u Hrvatskoj 67, Crnoj Gori 61 odsto, dok je u Austriji, zemlji EU, PPS čak 114 odsto – objašnajva Ćukić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, kako kaže, prosečno domaćinstvo od svojih prihoda više od 50 odsto izdvoji za prehrambene proizvode i alkoholna pića, za osnovna sredstva potrebna porodici daje 12 odsto, a isto toliko i za kozmetičke i higijenske proizvode, dok sedam odsto prihoda ide na duvanske proizvode, a 1,2 odsto na kulturu i rekreaciju.

Kultura zaduživanja

- Bez obzira na visinu prosečne zarade u Srbiji i u drugim zemljama sa kojima se možemo porediti, PPS ukazuje na to da stanovnici Srbije mogu manje novca da izdvoje i za kreditno zaduživanje, koje je inače ograničeno u odnosu na zaradu regulativama NBS i drugim zakonskim propisima. To objašnjava činjenicu da je prosečna zaduženost stanovnika u Srbiji znatno manja od zaduženosti u nekim zemljama regiona, pa iznosi 1.100 evra, dok je u Sloveniji 5.000 evra – naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kultura zaduživanja se ne razlikuje mnogo u zemljama jugoistočnog Balkana, a razlike u zaduženosti leže upravo u individualnoj platežnoj moći i potrošnji.

Šta je konkretno o ovoj temi pričao Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, pogledajte u našem video-prilogu:

 

 

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi