Nema vajde ni nakon 10 godina: Stan na lizing i dalje nemoguća misija u Srbiji

Kupiti automobil na lizing već godinama unazad uobičajeni je način da građanin ili firma dođe do omiljenog čevorotočkaša a da ne mora prolazi komplikovanu i ne baš jeftinu proceduru uzimanja kredita kod banke.

Takva mogućnost postoji, bar u zakonu, i za kupovinu stana ali protekla decenija od usvajanja propisa pokazalo je da ili propisi ne valjaju ili su najave trenda uzimanja „stana na lizing“ bile besmislene u startu.

Ove godine navršava se tačno deset godina od kako su u izmenjenih Zakon o finansijskom lizingu ušle odredbe koje su omogućile i lizing nekretnina. I pored mogućnosti „na papiru“, u praksi se praktično ništa nije desilo, kaže za 24sedam Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora „S-lizinga (S-Leasing), jedne od vodećih kuća na domaćem tržištu .

– Iako je izmenama i dopunama zakona o finansijskom lizingu 2011. godine, omogućeno finansiranje nepokretnosti putem lizinga, ova vrsta finansiranja stambenih objekata nije zaživela na našem tržištu. Lizing je ostao usmeren na finansiranje pokretnosti i koriste ga mahom pravna lica, koja čine 90 odsto od ukupnog broja korisnika ove usluge – napominje Vračević.

Finansiranje nekretnina putem lizinga tako se gotovo isključivo odnosi na finansiranje poslovnih zgrada i proizvodnih objekata, eventualno tržnih centara. Mada, u jednom ranijem primeru iz Asocijacije lizing kompanija naveli su da su građani na lizing finansirali – garažu.

Najave uz fanfare i…. ništa

Izmene zakona pre jednu deceniju na sva zvona su najavljivane kao nešto što će prouzrokovati znatan pad cena nekretnina i kamatnih stopa stambenih kredita, ali od toga nije bilo ništa. Kamate u međuvremenu jesu pale, ali ne zbog lizinga veš zbog jeftinog novca kojim se leči ekonomska kovid kriza.

Jedan od „problema“ zbog kojeg ne postoji lizing tržište nekretnina je što se razlikuju poreski tretmani lizinga i bankarskih kredita, pa lizing nije povoljniji koliko bi mogao da bude, ali glavni razlog je što „pokretnosti“ tokom perioda lizinga vraćaju deo njegovog troška, što se za nekretnini u kojoj se živi ne može reći. Čak i kada se rentira, odnos iznosa rente i vrednosti nekretnine u relativno kratkom periodu lizinga je premali za veći finansijski efekat.

– Mašine, automobili ili kamioni sami sebe otplaćuju tokom rada, odnosno upotrebe i njihova namena je da se uglavnom koriste kao osnovna sredstva za rad. Period otplate nekretnine od najviše 10 godina je takođe ograničavajuća okolnost za fizičko lice, jer je kod bankarskog kredita obično nekoliko puta duža – kaže Vračević.

Đavo je u detaljima

Još jedna ključna razlika između kupovine kuće ili stana na kredit, ističu iz „S-lizinga“ je nosilac kredita odmah nakon kupovine postaje i vlasnik nekretnine, dok je u slučaju lizinga vlasnik lizing kuća do otplate poslednje rate.

To nije mala razlika, jer ako nešto „pođe po zlu“ i prestane se sa plaćanjem rata, ostaje samo dug bez mogućnosti da se, recimo, stan proda i ostatak namiri banci.

Drugi „đavolji detalj“ je što kupac „prvog stana“ ne plaća poreza na prenos apsolutnih prava kada nekretnini kupuje na kredit dok tu obavezu tešku 2,5 odsto vrednosti nekretnine ima kod transakcije na lizing.

S druge strane, procedura je lakša a prateći troškovi manji nego prilikom odobravanja kredita a nikako ne bi trebalo zaboraviti najveću prednost lizinga – nema „obaveznog učešća“. To što kod hipotekarnog kredita morate da imate 10 ili 20 odsto vrednosti kredita najčešće je najveća prepreka za potencijalne kupce.

Zbog ovih „detalja“, lizing nekretnina za građane nije popularan ni u regionu, na razvijenijim finansijskim tržištima poput Hrvatskog, ističu iz lizing kuće.

Lizing tržište palo za petinu

Podaci za prošlu „korona godinu“ pokazuju koliko je veliki efekat pandemije kovid-19 imala na tržište lizinga u Srbiji. Upravo zbog toga što su većina klijenata lizing kuća kompanije, koje su bile pod udarom ekonomske krize izazvane kovidom, vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga opala za 20 odsto.

Pročitajte još:

Bar nešto neće sada da poskupi: Može li Srbija da dobije od Rusa nižu cenu gasa?

Nema kraja poskupljenju stanova: U jednom gradu cena skočila 40 odsto, a evo šta nas tek čeka

Međutim, tržište se brzo opravlja i podaci za prvu polovinu 2021. godine pokazuju rast iznosa finansiranja od 42 odsto, u odnosu na prvu polovinu 2020. godine. S obzirom na to da je to period od jednog kvartala pre pandemije i jednog sa praktično potpunim“zatvaranjem“ privrede, rezulat nije loš. Tih nešto više od 12.750 vozila na lizing je za samo 10 odsto manje od nego u prvoj polovini pretpandemijske 2019. godine.

Možda bi već sada moglo biti i bolje, da se nije isprečio problem koji generalno muči automobilsko tržište – nedostatak novih vozila zbog manjka mikročipova i delova iz Azije. A putnički automobili u lizingu u Srbiji učestvuju sa više do 45 odsto, komercijalna vozila sa 33 odsto a oprema sa 20 odsto.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi