Kada ćemo imati solarne krovove i na zgradama: Kod Nemaca „k‘o pečurke“ u Srbiji samo četiri
U Srbiji se broj domaćinstva-prozjumera popeo na 3.500, ali i dalje praktično nema „stambenih zajednica“ koje koriste sunce da bi smanjile račune za struju stanara
Cena solarnih panela u poslednjih desetak godina pala je za 90 odsto, i veliki obrt (i tehnološki proboj) koji je to omogućio jasan je pokazatelj koliko je danas velika popularnost korišćenja solarne energije. Nije to samo moda i trend klimatskim promenama nametnute „zelene tranzicije“, već i prosta računica koja sve više stiže i do običnih potrošača.
Ali, dok se u Nemačkoj kao vodećoj uz Evropi u primeni solarne energije (a koja, pak, veoma zaostaje za jednom Kinom) dve trećine novih panela instalira na krovovima zgrada, u Srbiji se „solarna revolucija“ uglavnom svodi na pokrivanje krovova porodičnih kuća.
Zašto je to tako i šta se tu može popraviti razgovarano je danas u Privrednoj komori Beograda na 4. Međunarodnoj stručnoj konferenciji o kupcima-proizvođačima električne energije, koju je organizovala redakcija Energije Balkana u saradanji sa EPS-om.
– Svaka nova zgrada u Nemačkoj već danas mora da bude tehnički pripremljena za postavljanje solarnih panela na krovu a od 2030. godine svaka novoizgrađena će morati i da ima ugrađene mini-centrale – istakla je docent Jelena Stojković Terzić, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Pročitajte još:
I ne samo to, jer u Nemačkoj su sve popularniji plag-in sistemi za balkone, terase, fasade… stanova. Oni koštaju samo 220 evra, postavljaju se bez potrebe za bilo kakvom energetskom saglasnošću a jedan ili dva panela i mikroinverter proizvode dovoljno struje da se osetnije smanji mesečni račun, u šta se uverilo, procenjuje se, oko četiri miliona korisnika.
24sedam.rs/G.M.Š.
U Srbiji broj stambenih zgrada, odnosno stambenih zajednica kako to stoji u propisima, koje koriste benefite pravljenja svoje električne struje iz solarne energije, je stao na četiri (4), iako zakonski uslovi za to postoje a procedure su pojednostavljene.
– Imamo 56.000 stambenih zajednica u zemlji a samo četiri su prozjumeri. Kod nas je problem, pre svega u motivisanošću stanara da postave mini-centralnu na korov zgrade – zbog nedostatka znanja, upitne isplativosti ali i nedostataka modela finansiranja i subvencija kakve postoje na Zapadu. Mora se ljudima omogućiti da za to dobiju subvencije, kredite ili da postoje fondovi koji bi to finansirali – kaže Draško Ražnatović, predsednik NO Udruženja profesionalnih upravnika Beograda.
Ražnatović kaže da je možda najbolja varijanta omogućiti da se krov zgrade iznajmi nekome ko želi da na toj zgradi, ili više njih u kraju, pravi struju.
Prozjumeri su subvencija potrošnje a ne povećanje proizvodnje
Energetski stručnjak Željko Marković, je podsetio skup da je koncept prozjumera, odnosno kupaca-proizvođača struje zapravo vrsta subvencije potrošačima, da imaju manje račune a ne način da se poveća proizvodnja struje u Srbiji.
– Zbog toga je i dozvoljena instalacija od 10,8 kilovata, jer cilj subvencije je da se smanji potrošnja iz mreže i doprinese zelenoj tranziciji zemlje. A onaj koji želi da se bavi proizvodnjom struje, on može da se registruje kao proizvođač struje. Ali tu je pitanje i cene struje, jer one se na evropskom tržištu sada već određuju i na 15 minuta a u vreme kada solarne elektrane daju najviše energije, cena je na tržištu zbog ponude i tražnje najmanja – napominje Marković.
Na kući, ipak, bolje
Stambene zajednice, bar po propisima u Srbiji, nikada ne mogu biti ni klasičan kupac-proizvođač, jer one ne predaju samo višak struje koju ne potroše, već sve što proizvede njihova centrala, istakla je Ivana Đorđević, direktor Sektora za upravljanje kupcima-proizvođačima u EPS-u.
– Ta energija se onda deli prema planu koji je dogovorila stambena zajednica i svakom stanu se njegova količina oduzima od količine energije koju je potrošio u tom mesecu. Samim tim i svako to domaćinstvo u okviru zgrade koje želi da učestvuju u projektu solarne elektrane neće od toga imati efekte kao neko domaćinstvo koje ima solare na svojoj kući – objašnjava Đorđevićeva.
24sedam.rs/G.M.Š.
Po pitanju isplativosti još jedna razlika u odnosu na Nemačku, i to veoma bitna, je cena struje. Na tržištima gde građani plaćaju struju i nekoliko puta više nego u Srbiji, svakako je drugačija i „matematika“.
Ali isplativost u nekim slučajevima postoji i u Srbiji, dodaje Rastislav Kragić, jedan od onih u čijoj će zgradi uskoro proraditi solarna elektrana.
– Naša računica kaže da ukoliko vam je račun za struju manji od 5.000 dinara po stanu, ugradnja solarne centrale na zgradi se ne isplati. I to u slučaju ako imate subvenciju od 60%, koliko smo imali mi. Ušteda na računima je oko 200 evra godišnje, a naša centrala će se isplatiti za pet ili šest godina – kaže Kragić.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari