FREN: Kamate će sada realno rasti, ali veće plate građana će izvući privredu

U Srbiji BDP raste, inflacija usporava, realne zarade rastu, a spoljni deficiti se smanjuju. Privredni rast je veći od uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope, ali je ovde veća i inflacija, i ove godine bi mogao da bude od 3% do 3,5%. To jeste veći rast nego što je bio 2023. i 2022. godine, ali je manji od dugoročnog trenda i potencijala Srbije od 4% godišnje, kaže nova analiza biltena "Kvartalni monitor", koju radi Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) pri Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Pored rasta privrede do 3,5%, realan rast bi trebalo da zabeleže i zarade - od 4% do 5%, i to kada se odbije prosečna inflacija od 4,5% do 5%. Što se tiče kamatnih stopa koje građani i privreda mogu da očekuju ove godine, one bi mogle da padnu pred kraj godine, nakon što Narodna banka Srbije (a i ECB) sredinom godine počne da obara referentnu kamatnu stopu.

– Rast privede od 3,5% možda ne izgleda veliki, ali kada se sagleda realno, to je velika razlika u odnosu na prethodni od 2,5%. A i taj prethodni, iz 2023. godine, ostvaren je uz veliki uticaj jednokratnih faktora kao što su međugodišnji rast poljoprivrede od 8,1%, zatim građevinarstva od 8,7%, i proizvodnje električne energije više za čak 13%. Zbog tih faktora rasta od nas su u CIE bili bolji samo Crna Gora, Albanija i Hrvatska. Bez toga bi rast bio 1,5%, a ove godine ništa od tih vanrednih faktora ne može se očekivati – kaže urednik "Kvartalnog monitora" profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Ali i kada se izostave ovi nesvakidašnji faktori, postoje znaci šireg privrednog oporavka, započetog u drugoj polovini prošle godine. Taj oporavak ove godine može biti baziran na rastu privatne potrošnje, usled realno većih plata i penzija zbog sve manje inflacije, zatim rastu javnih investicija (putna infrastruktura, EXPO 2027…) i blagom oporavku evropskih privreda, posebno naših najvećih partnera.

– Naravno, biće i stvari koje koče rast, kao što su visoke kamatne stope, koje će pasti, ali će i dalje ostati relativno visoko i narednih godina, zatim mogući geopolitički rizici, ali i neselektivna javna ulaganja – napominje Arsić.

Plate će nominalno mirovati, ali realno će rasti

Iako je stopa nezaposlenosti od 9,4% i dalje jedna od najvećih u Evropi, neravnomerno raspoređen deficit kadrova doveo je do većih plata u privredi, dok je država dala nekoliko povećanja zarada u 2023. godini u javnom sektoru.

Realne zarade su u prošloj godini, i pored nominalnog povećanja, zbog visoke inflacije stagnirale u prva tri kvartala da bi sa rastom u poslednjem realan godišnji rat došao samo na 2,4%. Ove godine se očekuje da će, iako nominalno ne budu mnogo rasle, plate realno porasti zbog toga što će pasti stopa inflacije. A to znači da će za istu količinu novca moći da se kupuje više proizvoda i usluga.

Što se tiče kupovine ili investicija na kredit, tu stvar neće brzo nabolje, prognoziraju iz FREN-a. Od NBS se očekuje da će da smanjuje kamatne stope, od kojih zavise i stope komercijalnih banaka (za kredite u dinarima), od kraja drugog kvartala.

– Ali s tim ne treba žuriti, jer ne želimo da se inflacija vrati ili da zbog preuranjenog smanjena kamatnih stopa duže bude na povišenom nivou. Za Srbiju je karakteristično da je bazna inflacija gotovo visoka koliko i opšta. Ne može se više govoriti o „uvoznoj inflaciji“, jer rast cena u Evropi je sada mali, a ta bazna inflacija ukazuje da i dalje postoje sistemski faktori koji je proizvode. A dok se to ne reši, treba biti oprezan sa kamatama – ukazuje profesor Arsić.

Inflacija je u Srbiji u februaru bila 5,6% međugodišnje, i to je drugi najlošiji rezultat u Evropi, posle Rumunije. Razlozi sporog pada naše inflacije su kašnjenje u poskupljenju energenata (struje i grejanja) za Evropom i snažnija fiskalna ekspanzija prethodnih godina.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi