Brzo se „oporavili“: Gastarbajteri i dalje veoma značajni za Srbiju, ali dokle?

Srpska privreda se dobro oporavlja od svetske ekonomske krize izazvane pandemijom kovid-19 ali to što će BDP ove godine porasti možda i više od šest odsto, po svemu sudeći, neće mnogo umanjiti ekonomski značaj koji imaju doznake iz dijaspore. Jer one se „oporavljaju“ jednako brzo.

– Naša dijaspora je još jednom pokazala da ume da se snađe i izgleda da je dobro iskoristila to što se Nemačka i EU vodeće relativno dobro oporavljaju od kovida. I ovde se dobro oporavlja privreda ali radnicima se ne povećavaju tako brzo prihodi – kaže za 24sedam ekonomski stručnjak Miroljub Madžar.

Neočekivano brz rast

Srpska ekonomija je iz ekonomskog minusa koji je prošle godine napravila katastrofalan izašla već u prvoj polovini godine, nekoliko puta je istaknuto iz Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija. Ovo možda i nije bilo veliko iznenađenje, s obzirom na veoma mali pad u 2020. ali zato kao veliko iznenađenje dolaze aktuelni podaci da se jednako brzo oporavlja i stanje kod srpske dijaspore.

Najberićetnije iz Nemačke

Najviše novca za prva tri meseca ove godine prispelo je, tradicionalno, iz Nemačke i to 203 miliona evra. Kao destinacija slanja sledi Švajcarska sa 95 miliona, SAD sa gotovo 60, otprilike koliko je stiglo i iz Austrije.

Tačnije, neočekivano brzo oporavio se iznos doznaka koje od naših „radnika na privremenom radu“ stižu iz Evrope i sveta. Prema podacima NBS, iznos doznaka iz inostranstva je za prvih pet meseci ove godine je dostigao 1,3 milijarde evra. To predstavlja rast od gotovo 27 odsto u odnosu na isti period lani ali, što je još bitnije, samo je za 3,4 odsto manji nego u istom periodu 2019. godine.

Prema podacima iz platnog bilansa NBS, samo doznake radnika su za prvih pet meseci iznosile 960 miliona evra, što je otprilike jednako iznosu ukupnih direktnih stanih investicija u prvom kvartalu ove godine.

To bi moglo da znači da se dobar deo privremenih radnika, koji su se u velikom broju stigli u zemlju početkom kovid-krize u proleće 2020. godine, vratio na svoje pređašnji posao ili „napolju“ našao novi.

Dijaspora čvrsta brana od siromaštva

Srbija inače spada u zemlje sa jako visokim doznakama iz inostranstva. Procena Svetske banke je da je 2019. u našu zemlju stiglo oko 4,2 milijarde dolara iz dijaspore, što je više od sedam odsto BDP-a. Te godine količina novca koji su poslali gastarbajteri, ili je stigao kao inostrane penzije, bio je veći od novca koji su uložili u fabrike i druge biznise svi strani investitori.

Prema procenama ekonomista, trećina priliva koji se statistički vodi kao doznake potiče od „pravih“ doznaka, odnosno para koje šalju naši građani iz inostranstva. Sledeća trećina su deviznih penzija koje su zarađene u inostranstvu a primaju ih povratnici dok je poslednja trećina nešto novijeg datuma a biće sve brojnija. U njoj su oni koji rade u Srbiji, najčešće preko interneta, za firme u inostranstvu. Oni novac dobijaju sa privatnih računa u SAD ili negde drugde, praktično „na crno“, a to se zvanično vidi kao lični transfer, odnosno doznaka.

Neminovni klimaks

Međutim, uticaj novca iz dijaspore za ukupnu srpsku ekonomiju biće s godinama sve manji i manji. Privredni rast podiže i nominalnu vrednost BDP-a (u novcu), raste životni standard a zbog negativne stope prirodnog priraštaja, biće i sve manje mladih koji mogu da odu „napolje“ i odatle šalju novac rodbini i prijateljima.

Prema podacima NBS, doznake su 2010. godine bile a nivou od oko tri milijarde evra a desetak godina kasnije su porasle za nekih 500 miliona. Taj rast ne može da ide unedogled. U istom periodu, nominalni BDP izražen u dolarima (po vrednosti iz 2010.) je porastao sa 41,8 milijardi na gotovo 50 milijardi, a direktne strane investicije sa 1,3 milijarde na 3,5 do 3,8 milijardi dolara godišnje.

– To je neminovno ali ne treba da brinemo o tome sada, jer proći će decenije dok se to promeni. Tih tri milijarde evra godišnje doznaka je stabilan nivo više od decenije i neće se promeniti sve dok ovde budu živi ti, doduše već vremešni, ljudi kojima se pomoć šalje. Kada taj segment slanja roditeljima ili u inostranstvu zarađene penzije nestane, ostaće samo manji deo doznake od povremenih radnika ili radnika odavde – ukazuje Madžar.

Doznake nisu samo dobra stvar

Ovaj neminovni pad doznaka mogao bi da ima značajno negativan uticaj na srpsku ekonomiju i društvo, ukoliko se ne kompenzuje rastom standarda, jer dijaspora je tradicionalno velika brana siromaštvu i socijalnoj nejednakosti u Srbiji.

Ali, kako kaže stručnjak za ovu oblast, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta, Mihail Arandarenko, doznake su i do sada imale svoj negativan ekonomski aspekt.

Pročitajte još:

Čekajući kineske turiste: Da li su preživeli hoteli u Srbiji?

Veliki optimizam privrednika: Porastao promet i izvoz, očekuju još više

Pored toga što doznake pri ulasku u zemlju vrše pritisak na devizni kurs u zemlji i „veštački“ jačaju nacionalnu valutu, one imaju i jak posredna uticaj na sam budžet.

Novac koji je na raspolaganju državi se povećava, ističe Arandarenko, i država je stalno u iskušenju da taj novac koristi da pomaže određene grupe privilegovane grupe. U slučaju Srbije to su zaposleni u javnom sektoru. Druga stvar je da takođe veštački, smanjuje izdvajanje za socijalnu zaštitu, jer se emigranti brinu o svojim familijama i sebi.

Jedina briga države u ovom segmentu je, praktično, da vodi računa da PDV i akcize budu visoki i da se efikasno naplaćuju, jer tako se zahvata i od tog novca, umesto da se poreski vrši bolja preraspodela od bogatijih ka siromašnima. A takvi indirektni porezi, koji relativno više pogađaju siromašne nego bogate u Srbiji, za razliku od najvećeg broja evropskih zemalja, čine više od polovine ukupnih poreskih prihoda.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi