Centralne banke omanule, novac je "postao preskup"

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić je naveo da nema dileme da će Američki sistem federalnih rezervi (FED) povećati kamatne stopa još dva puta ove godine i dodao da će to povećanje biti nastavljeno i 2024. godine.

- Oni priznaju da su centralni bankari potpuno omanuli, tretirajući inflaciju kao privremen fenomen pre dve godine, a u stvari se ispostavilo da su uzroci koji su bili vidni isplivali na površinu, a to su kvantitativne olakšice ili enormno štampanje novca - rekao je Đukić.

On je to rekao na panel diskusiji "Kako sačuvati štednju u uslovima rastuće inflacije", na kojoj su stručnjaci iz različitih oblasti diskutovali o složenim međunarodnim okolnostima i inflaciji, kao i o alternativama za ulaganje investitora.

Istakao je i da je samo tokom pandemije FED povećao svoju bilansnu sumu za dva puta.

- Tržišni akteri su očigledno omanuli sa očekivanjima, jer su mnogi prognozirali da će kamatne stope početi da padaju ove godine, ali to se neće desiti. Evropska centralna banka (ECB) kasni u normalizaciji monetarne politike - objasnio je Đukić.

Prema njegovim rečima neminovno je očekivati povećanje ključne kamatne stope ECB-a.

- Analitičari Bundes banke tvrde da ni 2025. godine inflacija nema šansi da se vrati na ciljani nivo od dva odsto. Takođe se ozbiljno preispituje i koncept targetirane i ciljane inflacije, kao nešto što je vreme potpuno pregazilo - rekao je Đukić.

Profesor Beogradske bankarske akademije, Dejan Erić, je naveo da ekonomija liči na medicinu, pa je inflaciju uporedio sa bolešću.

- Klasična mera kada imate inflaciju je povećanje kamatnih stopa, ali ukoliko previše forsirate neki lek to može dovesti do kontraindikacija - rekao je Đukić i objasnio da preveliko povećanje kamatnih stopa ima za posledicu da novac kao roba postane skuplji.

Dodao je da se u uslovima većih kamatnih stopa manje uzimaju krediti, manje emituju obveznice, kao i da to može kasnije da utiče na probleme u finansiranju privrede, što može da dovede do usporenijeg privrednog rasta i u dužem roku odvede privredu ka recesiji.

Prema njegovim rečima, za vreme korona virusa naštampano je mnogo više novca nego što je bio realni ekonomski rast.

- Pravi uzroci toga leže u monetarnoj politici i dok se to ne reši i ne dovede u realne parametre, skladno privrednu rastu, mi u skorije vreme ne možemo očekivati pad inflacije - rekao je Erić.

Novinarka ekonomskog medija Blumberg Adria, Aleksandra Nenadović, ocenila je da je inflacija glavno pitanje svih centralnih banaka u ovom momentu i dodala da će Srbija zavisiti od ekonomske situacije u Nemačkoj.

- Ono što mi dobijamo kao poslednje naznaka, industrijska proizvodnja usporava u Nemačkoj. Dva kvartala je bila tehnička recesija, i ukoliko se bude ponovila u trećem kvartalu ove godine, to će biti prvi put od 2008. godine da Nemačka prolazi kroz tako nešto - rekla je Nenadović.

Zarada privatna, gubitak zajednički

Finansijski stručnjak Branislav Jorgić, vlasnik „Jorgić brokera“, objasnio je da duže vreme funkcioniše sistem koji može da se definiše kao privatizacija dobiti i socijalizacija gubitaka.

- Kompanije kada ostvaruju dobit one dele svojim osnivačima, kada uđu u probleme nastane kriza i gubitci, onda se kompanije okreću državi i kažu da je potrebno socijalizovati i pokriti gubitke i u tim momentima država štampa novac, što se desilo za vreme pandemije - ocenio je Jorgić.

Glavni broker „Momentum sekjurities“, Nenad Gujaničić, naveo je da građani Srbije nisu skloni ka riziku prilikom ulaganja, jer nemaju utemeljenje u pogledu finansijske pismenosti.

Dodao je da većina građana Srbije drži novac u štednji u banci, u stranoj valuti poput evra.

- U poslednjih 10 godina najlošija investiciona alternativa je bila ono što naši građani najviše koriste, a to su depoziti u bankama u valuti. Ako pogledate štednja u evrima u poslednjih 10 godina je donela prinos od desetak procenata, taj prinos je zbrisan jednogodišnjom inflacijom - objasnio je Gujaničić.

Gujaničić je naveo da je zlato donelo zaradu od oko 50 odsto u desetogišnjem periodu, kao i da je najveća investiciona zarada bila na tržištu akcija.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi