Da li je ponovo pravo vreme za kupovinu bitkoina?

Da li je sad najbolji trenutak da se kupi nešto što tako mnogo menja vrednost, bile to berzanske akcije, zlato ili kriptovalute, uvek je "pitanje od milion dolara“, ali sada su se u tome da treba kupiti bitkoin kripto-entuzijastima (koji su uvek za) pridružili i neki ozbiljni analitičari.

- Bitkoin se vidi kao pouzdano mesto za držanje imovine bez potrebe za posrednikom ili bankom a sada i kao imovina koja smanjuje rizik tržišta, kako se trend rasta odvojio od trenda berze akcija – kaže Ričard Miko, izvršni direktor za SAD u „Banksa“ (Banxa) za Koindesk.

Povoljan tajming

Njegov kolega iz „Tezos Indija“ Om Malvija dodaje da je "rast bitkoina jasan indikator da je tekuća bankarska kriza zaoštrila fokus pitanja važnosti decentralizovanih finansija".

Igor Mirković, analitičar tržišta kriptovaluta iz prve srpske kriptomenjačnice ECD.rs, kaže da prema dešavanjima na tržištu deluje da sad može biti taj „trenutak za kupovinu“.

- Tri veoma bitne stvari se dešavaju istovremeno i tajming za kripto je povoljan. Bitkoin je prešao 30.000 dolara, i sada mu je već rast u 2023. godini na više od 70 odsto. Drugi je da toliki rast nema nijedan drugi vid imovine, od berzanskih akcija, valutni parova, pa nadalje. Pritom se i kretanje kriptotržišta odvojilo od smera kretanja indeksa berzi. I na kraju, banke kao mesto gde se inače drži novac, su sada prilično poljuljanog poverenja – objašnjava za 24sedam Mirković.

Bitkoin, kao „predstavnik“ kriptotržišta generalno, u usponu je od septembra sa dna od 16.000 dolara, i njegov rast se ne može direktno dovoditi u korelaciju sa posrnućem banaka u SAD ali i pojedinih evropskih (Kredi Svis).

24sedam/Igor Mirković, privatna arhiva

Bankarska kriza se otvorila tek u martu 2023. godine. Tada je navala na povlačenje depozita iz Banke Silicijumske doline dovela do njenog sloma (uz Silvergejt banku i Signačur banku) nakon 39 godina poslovanja, što je bio drugi najveći bankrot u istoriji bankarstva SAD.

Martovski udar bankarske krize je samo na trenutak vratio bitkoin na 20.000 dolara, da bi odmah potom skočio na 28.000 a danas već na više od 30.000 dolara. To je, naravno, daleko od istorijskog rekorda iz septembra 2021. godine kada je koštao više od 67.000 dolara ali stabilan rast je veoma zaintrigirao brojne investitore i dnevni obim trgovine bitkoinima je 24,4 milijarde dolara.

- Možda je nekome rast od jeseni izgledao kao fatamorgana, ali onda se desila kriza sa bankama i videlo se da bitkoin ne trpi taj udar kao klasični finansijski sistem. Uz to, berzanski indeksi Nasdak i SP500 koji su krivom „pratili“ sa bitkoinom, sada padaju a bitkoin raste. To i jeste originalna ideja tvoraca bitkoina, da budu izlaz iz tradicionalnih finansija i slamka spasa od njih – napominje Mirković.

Naravno, naglašava naš sagovornik, niko ne bi želeo da bankarski sektor propadne, jer to bi imalo katastrofalne posledice po ekonomiju sveta, ali i ova kriza je malo podsećanje da nije sve stabilno i bajno ni u tom sektoru.

Screenshot:coinmarketcap.com

- Banke su pokazale da ne rade sve baš u interesu nas koji tamo držimo novac. A poverenje u njih je temelj njihovog poslovanja. S druge strane, ako procenjujemo šta bi još moglo da uzdrma svet, ne bi trebalo potceniti ni geopolitičku situaciju sa dolarom kao rezervnom svetskom valutom. Zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Kina, Indija), kojima se sada pridružuje i Saudijska Arabija, žele antidolarizaciju svetske trgovine i već međusobno trguju u drugim valutama – napominje Mirković.

Ni ekologija više nije problem

Veliki balast koji su kripotovalute dosad nosile i isto tako veliko medijsko pitanje u vezi s njima bila je ekološka strana rudarenja „novčića“. Tu se situacija dramatično promenila.

- Bitkoin i njegov sistem „proof of work“ (dokazivanje radom) svakako nije dobro ekološko rešenje, ali i tu se stvari menjaju. Na stranu to što niko ne pita koliko ekološki koštaju kartične transakcije i druga plaćanja nego sa samo tako bave kriptom. Međutim, velike majnerske kompanije su prošle godine napravile jasne planove kako da „ozelene“ rudarenje i sada već imate solarne izvore struje za to, hidroelektrane, čak korišćenje vulkana. Da ne pominjemo eterijum, koji je prelaskom na sistem „proof of stake“ i izabacivanjem masovnog rudarenja PC grafičkim karticama, sveo sve na neke promile svetske potrošnje i zagađenja  – objašnjava Igor Mirković.

Bitkoin jeste "digitalno zlato“

I pored sumnji da bitkoin nije opravdao prvobitnu titulu „digitalnog zlata“, zbog velikog pada vrednosti, Mirković kaže da to nije u potpunosti tačno.

- Zlato je ponovo pri rekordnim vrednostima ali ako se pogleda kratkotrajna istorija bitkoina i tu je prisutan veliki rast vrednosti. Pritom je bitkoin sigurniji i praktičniji za čuvanje i transakcije, kod zlata vam uvek treba „neko treći“ kao posrednik. Ne treba zaboraviti ni to da je zlato uvek državna imovina, jer istorija je pokazala i slučajeve plenidbe od vlasnika, ili državne prevare sa „pozlaćenim polugama“ na čuvanju u rezervama… Za razliku od toga, kriptovalute su društvena imovina, i nije ih lako oduzeti – zaključuje sagovornik 24sedam.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi