Nezakonito, ali kad nužda natera: Za ček na 5.000 dobiješ 4.500 dinara

Kreditiranje građana i privrede legalno je u najvećem broju slučajeva samo kada to rade banke i namenske državne institucije. Gotovo sve ostalo, osim u nekim specifičnim privrednim slučajevima, nazakonito je, ali to građane koji su u stisci s novce očigledno ne sprečava da izvor finansiranja potraže i negde drugde.

U situaciji kada zbog ekonomske krize i banke počinju da zatežu uslove po kojima se dobijaju krediti, kreditne kartice ili dozvoljen minus, a sve to i inače prati velika papirologija (potvrde o primanjima, Kreditni biro...), građani se okreću „zelenašima“, pišu beogradski mediji.

Posebna vrsta ove zabranjene delatnosti, koja je poprimila delomično legalno pokriće, jesu zalagaonice, i one su sve popularnije, piše „Euronews“. Ovde se ne radi o klasičnom „zelenašenju“, kada se dobije novac na ruke uz obično veoma kratak rok, zaračunatu visoku kamatu i „sredstvo obezbeđenja“ koje se viđa u filmovima o gangsterima. Ovde su se posao odvija malo „čistije“, iako i dalje nelegalno.

U zalog građani daju bankovni ček ispisan na maksimalan dozvoljen iznos od 5.000 dinara. Za taj polog se odmah dobija 4.500 dinara i rok do kada ček može da se povrati. Znači, „kamata“ se naplaćuje odmah i nije mala, 10 odsto na obično mesec dana, što je kada se izrazi na uobičajenom godišnjem nivou više od 120 odsto.

Ukoliko građanin ne donese 5.000 dinara, ček se prosleđuje banci i rizika za zalagaonicu nema, jer je banka obavezna da ga isplati, a onda eventualno juri svog klijenta ako za ček nije imao pokriće sa odgovarajućom količinom novca na računu.

Naplata "na sivo"

Siva zona je ovde kako zalagaonica naplaćuje ček. Čekovi su sredstvo plaćanja i po zakonu mogu da ih primaju samo za to registrovani trgovci. Mogući kanali naplate u ovom slučaju su ili da zalagaonice imaju dil sa nekim zvaničnim trgovcem, pa da ovaj za njih „pušta“ čekove, ili da se sa građaninom pravi (fiktivni) ugovor o nekakvoj usluzi koja bi se naplatila 5.000 dinara. Međutim, na takvu uslugu trebalo bi platiti i PDV, koji je 20 odsto, tako da to ne bi pokrila kamata od 10 odsto.

- Kada se neko poput zalagaonica bavi unovčavanjem čekova uz proviziju, to predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Provizija koju građanin plaća zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje. Ako građanin preda ček na 5.000 dinara zalagaonici, a od zalagaonice dobije 4.500 dinara, ta provizija od 500 dinara je zapravo kamatna stopa od 10 odsto, i to ne godišnja, već nedeljna, petnaestodnevna, mesečna, u zavisnosti od toga na koji period se odlaže naplata ili eventualno otkup čeka - rekli su iz NBS za „Euronews Srbija“.

Takođe napominju da rad zalagaonica nije regulisan posebnim propisima, niti one imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije. Bavljenje unovčavanjem čekova na taj način predstavlja neovlašćeno kreditiranje.

I pored svoje nelegalnosti, ove usluge su lako dostupne, piše „Blic“, dovoljno je da se na internet pretraživač ukuca "zalog novca" i izađu nazivi mnoštva zalagaonica u vašoj okolini. Čak se štampani oglasi mogu videti po banderama ili izlozima lokala. Zalagaonice idu dotle da nude uslugu kurira koji donosi novac na kućnu adresu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi