Keš pozajmice u sivoj zoni: Da li biste i banci za kredit dali 20 odsto?

Krediti su danas “nikad povoljniji”, čak i u Srbiji, ali to ne znači da do njih mogu da dođu svi kojima je novac potreban. Oni koji ne mogu da legalno dobiju kredit, jer su već po proceni banaka prezaduženi, ili su penzioneri “prestari za kredit”, ili kao zaposleni na crno ne mogu ni da se zaduže, moraju da se za taj novac snađu. Tu situaciju koriste raznorazni “posrednici” koji sasvim otvoreno, preko internet sajtova ili društvenih mreža, reklamiraju svoje usluge.

I te “posredničke institucije” i građani koji od njih pozajmljuju pare tako se nalaze u sivoj zoni, koja postoji i pored više upozorenja Narodne banke Srbije. Sistem rada je isti, bilo da se radi o zalagaonicama, menjačnica ili pod nekim drugim šiframa u APR registrovanim firmama. Čest je slučaj da je to šifra 6619 namenjena za “ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga osim osiguranja i penzijskih fondova“.

Kazne samo na papiru

Zakonom o bankama propisano je da će se lice koje se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita, a za to nije ovlašćeno zakonom, kazniti za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina. Propisano je da će se ukoliko je tim delom pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi 100.000 dinara učinilac kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako iznos te koristi prelazi 1.500.000 dinara, kaznom zatvora od dve do deset godina. Za navedeno delo kažnjava se odgovorno lice u pravnom licu ako se pravno lice poslovima davanja kredita bavi bez dozvole za rad Narodne banke Srbije, a za to nije ovlašćeno zakonom.

Uzimaju se “na polog” čekovi građana ili podižu administrativne zabrane (za zaposlene u državnim firmama), u zamenu za određenu “proviziju” za uslugu. A kamate, jer reč je zapravo o kamati na novčanu pozajmicu – iako se ona formalno tako ne zove, nisu male. Kreću se oko 10 odsto mesečno, što je jednako iznosu koji bi se platio u banci kada bi kamata bila čak 20 odsto. To je u sadašnjim uslovima dva puta više nego što bi se platilo u banci.

Ali pošto “klijenti” ovakvih institucija, kako rekosmo, ne mogu da dođ do legalnog kredita, radi se suštinski o zelenašenju. Zelenašenje je u Srbiji nelegalno, ali to ne znači da ovakvi posrednici i krše zakon, bar ne direktno. Ili se bar tako čini, jer ovakve “institucije” opstaju i pored upozorenja NBS, a policija i tužilaštvo se ne oglašavaju.

Povodom jedne od takvih “povoljnih ponuda građanima”, u NBS su za 24sedam rekli da, u skladu sa Zakonom o bankama, niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita.

Ocenu o tome da li u konkretnom slučaju “navodno posredovanje u kreditiranju” može da se podvede pod obeležja navedenog krivičnog dela neovlašćenog bavljenja davanjem kredita, isključivo može doneti nadležni javni tužilac, a konačnu odluku o tome donosi nadležni sud u odgovarajućem sudskom postupku, kažu u NBS.

Nije šija, nego…

Ali ovde se formalno ne radi o kreditu. “Posrednik” od građana uzima ček ispisan na 5.000 dinara (maksimalni iznos ličnog čeka), a daje mu pozajmicu od, recimo , 4.500 dinara. Građanin ima rok od mesec dana da vrati pozajmicu sa 500 dinara “provizije” i uzme svoj ček nazad, ili će on biti unovčen. Da je to formalno kredit, a da se novac podigne pred istek roka od mesec dana , to bi značilo da je kamatna stopa 10 odsto mesečno, odnosno gotovo 20 odsto na godišnjem nivou. Ako se ček “povrati” ranije, kamatna stopa bi ispala još veća.

Proviziji možda nije sporna, jer ona je stvar dogovora dvaju lica, ali je korišćenje čeka kao zalog svakako klizav teren po pitanju legalnosti. To je NBS već upozoravala u nekoliko navrata, ukazujući da novčane pozajmice mogu da daju samo banke, a da ček ima tačno određenu namenu.

Pročitajte još:

Srbi se zadužuju i šakom i kapom: U septembru krediti za petinu veći

Od 2021. rok otplate keš kredita skraćen na šest godina, NBS objašnjava zašto

Naime, ček podrazmeva da ste nešto platili za iznos koji je na čeku, da ima naziv kome ste platili i da stoji datum i potpis osobe čiji je ček. Pitanje je kako se ovde ček naplaćuje, odnosno kako ga “posrednik” unovčuje u banci koja je ček izdala.

U NBS nam o tome kažu sledeće:

– Zakonom o čeku propisani su njegovi bitni elementi, među kojima je i označenje dana izdavanja čeka. S tim u vezi ček koji ne sadrži pomenuti bitan element, i ne vredi kao ček. Zakonom o čeku propisani su kratki rokovi za podnošenje čeka na isplatu, tako da je ček po svojoj prirodi sredstvo plaćanja. Sa druge strane, ček se u Srbiji masovno koristi ne kao sredstvo plaćanja po viđenju, već kao instrument odloženog plaćanja, kada se na čeku kao datum izdavanja navode budući datumi, i u tom slučaju se zapravo radi o finansijskoj pogodbi trgovca u smislu člana 47. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde se određuje datum (izdavanja) naplate čeka, odnosno rate. Ukazujemo i na to da je Zakonom o čeku propisano da ček sadrži ime onoga ko treba da plati (trasant), kao i da se ček koji je plativ može trasirati samo na banku. Zakonom o platnim uslugama propisano je da javni poštanski operator može pružati usluge prijema i naplate čekova po računima potrošača.

A ovde se, očigledno, ne radi ni o banci ni o pošti.

Još je spornija varijanta sa administrativnom zabranom, jer ovde “posrednik” određuje fiksnu kamatu od, recimo 1,5 odsto, a dodatnu prema iznosu koji može ići i do 500 evra. Administrativna zabrana inače ne predviđa kamatu i legalni trgovac je podiže na platu kupca, kako bi naplatio prodatu robu ili uslugu, obično na rate. Za to je potreban sporazum banke i trgovca.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi