Fed je poskupeo svetsku valutu: Ko gubi a ko dobija

Federalne rezerve SAD su juče podigle kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena i to je osmo povećanje kamate koja utiče na sve ostale finansijske vrednosti u SAD, pa i šire u svetu.

Povećanje je bilo očekivano, kao i njegova manja stopa od 0,5 procentnih poena uz poslednja od 0,75 poena u prethodnih četiri povećanja.

Sa ovim rastom kamatne stope Feda idu u rasponu od 4,5 do 4,75 odsto, i to bi trebalo da dodatno smiri inflaciju, koja je već u decembru počela da pokazuje znake slabljenja.

Fed je odluku zasnovao na podacima o decembarskoj inflaciji od 6,5 odsto, koja je i dalje jedna od najvećih u prethodnim decenijama ali je manja nego što je bila tokom 2022. godine.

- Iako je inflacioni pritisak manji, Fedov posao nije gotov. Kamatne stope idu naviše i ostaće tamo duže nego što se verovalo – kaže Greg Mekbrajd, glavni finansijski analitičar u “Bankrejt“.

Uz podizanje kamate Fed je nastavio prodaju velikog komada svog porfolija institucionalnih obveznica, kako bi „isušio“ finansijski sistem od viška likvidnosti.

Ko je dobitnik a ko plaća račun?

Ovakva odluka Feda dobra je, gledano prema trenutnim efektima, za one Amerikance koji imaju novac na računima u bankama i za to dobijaju kamatu. Kako je skočila kamata Feda, slediće je i kamata komercijalnih banaka.

- Kombinacija rastuće kamatne stope i opadajuće inflacije je najbolja od oba sveta za one koji štede – kaže Mekbrajd.

Dobro će u SAD skok kamata doći onima koji imaju hipoteke na svoje domove. Rate stambenih kredita nisu direktno podložne kamati Feda ali ova svakako utiče na pad  prinosa na desetogodišnje obveznice Trezora SAD. Prinosi na obveznice su sad daleko od maksimalnih nivoa od pre nekoliko meseci, pošto se tržište spremalo za recesiju, pa su oštro pale i rate za hipoteke.

U oktobru je fiksirana prosečna rata za tridesetogodišnji kredit bila iznad sedam odsto, a sada je pala na 6,4.

Za razliku od štediša, investitori, pogotovo oni u akcije su u gubitku. Niske kamate su dovodile do buma na berzi, jer su akcije i kompanijske obveznice izgledale vrlo primamljivo za pravljenje profita.

U problem su i svi oni koji ćele da pozajme pare, od građana koji traže kredite, uzimaju kreditne kartice ili kupuju automobile, do studenata koji se zajme za plaćanje školovanja.

Raste dug države

Prosečna kamatna stopa na za građane je u januaru bila 10,6 odsto, u  2021. godini je bila 9,38 odsto.

U problemu nisu samo građani već i država SAD. Sa nacionalnim dugom od 31 biliona dolara savezna vlada ima veće troškove servisiranja tekućih a moraće da uzme i nove zajmove.

Zbog toga vladi zapravo odgovara da stopa inflacije bude viša od kamatnih stopa Feda i na tržištu.

Kao što se u ekonomija zna, inflacija je zapravo dodatni porez države, samo što se ovoga puta oporezuju i oni koji su joj dali pare.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi