Da li je moguće uvođenje socijalne penzije: Koliko bi iznosila i ko bi mogao da je dobije?

Više od sto zemalja u svetu ima regulisanu garantovanu ili socijalnu penziju za najstarije građane, a među njima su i dve države iz regiona, Severna Makedonija i Hrvatska. U našoj zemlji takva vrsta državne "dotacije“ ne postoji, ali se uveliko o tome polemiše.   

Da je sasvim realno da se i u Srbiji uvedu socijalne penzije, "jer mi već koristimo javna sredstva za finansiranje penzija koje bi po pravilu trebalo da se finansiraju iz doprinosa“, smatra Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

"Samo za članove kluba"

- Tako država odvaja tri do četiri odsto BDP-a da bi iz sredstava svih poreskih obveznika finansirala penzije na koje prava imaju samo neki – kaže za 24sedam Arandarenko.

Kako navodi, u Srbiji odavno imamo sistem u kome i oni koji su "članovi kluba“ i oni koji nisu, finansiraju penzije onima koji su u klubu.

- To je regres. Imate seljaka koji ima 70 godina i plaća možda najskuplju akcizu na benzin, koji mu usput država ni ne dotira, a nikada neće dobiti penziju. S te strane, to je nepravedno – naglašava Arandarenko.

Najviše žena bez penzije

Prema određenim procenama, oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina u Srbiji ne ostvaruju pravo na penziju. Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković kaže za RTS da je među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju više od 85 odsto žena. Ona smatra da socijalna ili garantovana penzija ne bi trebalo da bude veće od minimalne penzije, a da je osnovni cilj smanjenje siromaštva.

Pixabay

- Tim ljudima koji su stariji, koji najvećim delom ne mogu da rade, naravno da im je to velika podrška. Često su u pitanju žene i da onda to donosi određenu samostalnost, jer ako nemate nikakav lični prihod, znači da zavisite od nekoga iz porodice – istakla je Matkovićeva.

Prema njenim rečima, ovde se radi o socijalnoj penziji "jer ona podrazumeva da se novac isplaćuje iz budžeta i da nije vezan za uplatu doprinosa“.

Pravičnije rešenje...

Slično razmišlja i profesor Arandarenko jer objašnjava da se opšti prihodi sastoje od PDV-a i akciza koje, na ovaj ili onaj način, plaćaju svi građani.

24sedam/Ilustracija/Pixabay

- Naši opšti prihodi, kada izdvojite doprinose, sastoje se 80 odsto od PDV-a i akciza, a 20 odsto su porezi na dohodak, imovinu... Znači, 80 odsto novca potiče iz onoga što ljudi troše, tako da i tu imamo taj element solidarnosti. Ako svi stariji ljudi dobiju socijalnu penziju to je daleko pravičnije rešenje, a ujedno se smanjuje siromaštvo među starim ljudima – kaže Arandarenko.

On naglašava da ima novca za takav plan, ali i da ne treba da se gleda kolika je čija penzija.

- Važno je da to odgovara onome što je princip. Kada bi se onih četiri odsto BDP-a, kojim se finansiraju penzije, raspodelilo na sve stare ljude ravnomerno, u istom iznosu, onda bi svi odjednom mogli da dobiju socijalnu penziju – kaže Arandarenko.

Iznos kao minimalna penzija

Gordana Matković naglašava da je socijalno pitanje u Srbiji žensko pitanje jer je više od 85 odsto žena među onima koji nisu ostvarili pravo na penziju. Ona smatra da sa aspekta pravičnosti socijalna penzija ne bi smela da bude veća od minimalne penzije u Srbiji, i dodaje da postoje dva modela.

- Jedan model je da to bude lično pravo i da se suštinski testira samo penzijski prihod, da li ostvarujete pravo na penziju i da li je to pravo niže od tog minimuma koji ste definisali. Druga mogućnost koja podrazumeva veću uštedu i efikasnost, jeste da se dodeljuje uz proveru materijalnog stanja, da se imaju u vidu ne samo vaši prihodi iz svih mogućih izvora nego i imovina - zaključila je Matkovićeva.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi