Srbija „izbegla zamku“: Državne penzije (zasad) najbolje rešenje

Obavezne privatne penzije su manje od državnih i treba ih koristiti samo kao dodatnu štednju za prihod u starosti, kaže član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov.

Fiskalni savet je u nedavno objavljenoj analizi ocenio da privatni penzijski fondovi, koji u Srbiji postoje 15 godina, nisu ispunili reformska očekivanja.

Altiparmakov ističe da se od Južne Amerike do Istočne Evrope pokazalo da obavezne privatne penzije nisu dobro rešenje, kao i da državni sistem treba da ostane glavni izvor penzijskih prihoda.

- Što se tiče Srbije, mi nismo napravili tu najveću grešku da smo uvodili obavezne privatne penzione fondove, dakle nismo narušavali integritet državnog penzijskog sistema, što je jako dobro - naglasio je Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, u Srbiji oko tri odsto radnika štedi u privatnim penzionim fondovima i u njih je u 2021. uplaćivalo aktivno oko 70.000 radnika.

Državnih penzija će uvek biti

Na pitanje kakva je sudbina državnih penzionih sistema i kako vidi to što mladi često danas kažu da će teško dočekati penziju i da penzije kakve su danas neće ni postojati kada budu stari, Altiparmakov ističe da će državne penzije apsolutno nastaviti da postoje i u Srbiji i Evropi i Americi.

- Dobra vest za mlade je da će postojati državne penzije i u Srbiji i u Evropi i Americi, iako mladi imaju neke nesigurnosti i strepnje u vezi sa državnim penzijskim sistemima. Ono što smo videli i u Srbiji i u Istočnoj Evropi pokazalo je da su državni penzijski sistemi najmanje loše rešenje - naveo je on.

Kako je rekao, Srbija je uspela penzionom reformom iz 2014. da u velikoj meri stabilizuje naš penzijski sistem.

- I evo danas možemo reći da imamo stabilan penzijski sistem i stabilan budžet, jer su penzijski sistemi bili ti koji su pravili probleme budžetima, od Grčke, Italije, Španije do Srbije. Uspeli smo da penzijski sistem stabilizujemo, kao što je i budžet  stabilizovan - naveo je stručnjak.

Kaže za Tanjug da se očekuje da na osnovu „švajcarske formule“ (usklađivanje kretanja nivoa penzija sa inflacijom i BDP-om), zbog ubrzanja inflacije, u januaru 2023. povećanje penzija po toj formuli bude blizu 10 odsto.

- Dakle da se nadokanadi ovo povećanje inflacije koje trenutno imamo - dodao je on.

Altiparmakov kaže da se može pričati o daljim izmenama i unapređenjima državnog penzionog sistema, ali da će svakako ostati takav kakav je sad i u Srbiji i u Evropi.
Govoreći o glavnim razlozima zašto privatni penzionim sistemi nisu ispunili očekivanja u Srbiji, navodi da su postojala neka nerealna očekivanja u čitavoj Istočnoj Evopoi pre oko 20 godina, suprotno Zapadnoj Evropi gde je prepoznato da su državni penzijski sistemi stub prihoda u starosti i da ne mogu da se zamene već samo dopunjuju.

Sa druge strane, u Istočnoj Evropi su postojala nerealna  očekivanja da privatne penzije mogu da zamene državne penzijske sisteme, što s pokazalo jako loše u zemljama u regionu, poput Mađarske, Hrvatske, Poljske, Bugarske i skoro svim ističnoevropskim zemljama.

Na kraju se ispostavilo, dodaje, da penzioneri koji su u njima učestvovali imaju manje penzije nego iz državnog sistema, pa je većina zemalja ukinula ili smanjila obavezne privatne penzijske fondove.

Preskupi privatni fondovi

Altiparmakov navodi da jedan od problem kada je reč o privatnim penzijskim fondovima čine prevelike naknade koje naplaćuju naši fondovi.

Kako je rekao, bile su prevelike naknade u prvom zakonu iz 2005, a onda iz 2011. kada je pokušano da se smanje i kada je to učinjeno delimično, ali nedovoljno i sa velikim kašnjenjem.

- Kada pogledamo međunarodnu praksu, vidimo da su naknade koje naši privatni penzijski fondovi naplaćuju neprimereno visoke. I to je naša prva preporuka - da se smanje naknade i povećaju prinosi za štediše - poručio je Altiparmakov.

On je naveo da je drugi problem što zbog nekih podzakonskih akata naši privatni penzijski fondovi ne mogu da investiraju u inostranstvo više od 10 odsto imovine, što nije racionalno, s obzirom da je ideja fondova da upravo investiraju u međunarodne berze širom sveta, kako bi imali što veće prinose.

Altiparmakov naglašava da je, na primer, američka berza imala prošle godine prinos od skoro 30 odsto, dok su naši privatni penzioni fondovi imali negativne realne prinose poslednje dve godine.

Treći problem, dodaje Altiparmakov, jeste to što naši privatni penzijski fondovi ne pružaju nikakvu sigurnost štedišama u smislu garantovanih prinosa, za razliku od Slovenije, Češke i Slovačke, koje daju garancije da se ne mogu izgubiti ta investirana sredstva.

Takođe, naši privatni penzioni fondovi dominantno, skoro isključivo, investiraju u državne obveznice i za koje država garantuje.

- Treba proširiti još malo tu regulativu kako bi oni fondovi koji hoće da nastave da investiraju u državne obaveznice, a ne u međunarodne berze, onda pružale građanima garancije na stopu prinosa koju će ostvariti, kao što to rade banke – istakao je on.

Altiparmakov napominje da neke od tih glavnih stvari mogu da se unaprede i bez izmene zakona, na primer, izmenom podzakonskih akata - u vezi sa investiranjem u inostranstvo i potencijalnim garancijama za prinose za investiranje u državne obveznice.

Izmena zakone je, kaže, potrebna u segmentu visine naknada.

Altiparmakov ističe za Tanjug da obavezne privatne penzije nije uvela nijedna razvijena zemlja i da su ih odbacile i SAD, Kanada i sve zapadnoevropske zemlje i da je taj neuspešan "eksperimentalni pristup" primenjen samo u zemljama Južne Amerike i Istočne Evrope.

Kaže da kada su krenuli pristisci da se penzioneri vraćaju iz obaveznih privatnih penzionih sistema u državnih bilo i tužbi, na primer, u Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i drugim.

- Zato su neke zemlje omogućile štedišama da se vrate u državni sistem, a neke poput Mađarske ili Poljske su kompletno ukinule te obavezne privatne penzije. Tako da možemo da budemo srećni što smo mi u Srbiji bili dovoljno mudri da izbegnemo tu veliku grešku obaveznih privatnih penzionih fondova koji su napravili veliki haos u Istočnoj Evropi", zaključio je Altiparmakov.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi