Hoćemo li imati žita i hleba: Da li je vreme za zabranu izvoza ili za zaradu?

Već smo pomislili da smo se navikli na „podivljale“ cene osnovne hrane u svetu, a onda je došla rusko-ukrajinska kriza da nam pokaže da cena nije osnovni problem, već da li će robe uopšte biti.

U trenutku kada cene pšenice i kukuruza na globalnim berzama postavljaju svoje nove rekorde, a trgovci se bore da dođu do što više zaliha, postavlja se pitanje da li će biti dovoljno hrane i,  shodno tome, kako postupati sa svojim zalihama, ako ih ima.

Stručnjaci u oblasti agrara za 24sedam kažu: „Oprezno, ali i pametno“, jer sada je ne samo prilika da se snabdevanje obezbedi, već i da se zaradi na pšenici i kukuruzu.

Sada je prilika

- Još je rano govoriti o tome šta sve za svetsko tržište hrane donosi ovaj sukob u Ukrajini koji traje nedelju dana, ali vidimo kako se situacija razvija na svetskim berzama. Razumem zabrinutost da li će biti dovoljno hrane, ali tvrdim da Srbija nema zbog čega da brine, jer pšenice i kukuruza imamo dovoljno, ne za nas, nego i da dobro zaradimo na izvozu – kaže za 24sedam Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije“.

A prilika je više nego dobra, jer pšenica danas na berzi u Čikagu košta 368 dolara za tonu, što je 14-godišnji rekord, dok je na berzi EuroNext u Parizu 351 evro za tonu. To je skok cene od gotovo 40 odsto samo za mesec dana.

Visoka je cena fjučersa kukuruza - 251 dolar po toni, jer za sve žitarice vlada veliko interesovanje trgovaca zbog pitanja šta će biti sa hranom koja na svetsko tržište dolazi iz dve velike izvoznice koje sad ratuju – Rusije i Ukrajine.

Ratni sukobi su oštetili, a sankcije su zatvorile crnomorske luke Mariupolj, Odesu i Novorosijsk, odakle je brodovima u svet odlazila tražena hrana za ljude i životinje.

- Logistički problem kako sad transportovati te ogromne količine je veliki. Rusija i Ukrajina daju skoro 30 odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice, Ukrajina je najveći svetski izvoznik suncokreta i suncokretovog ulja, a Rusija najveći snabdevač Evrope prirodnim gasom i mineralnim đubrivima. Pre izbijanja krize sve je bilo 20 odsto jeftinije, a posledice će biti dugoročne, jer već sada imamo istorijski rekordne cene pšenice i kukuruza i u svetu i kod nas.  A onda to sve dođe na naplatu građanima kroz cene svakodnevnih artikala koje kupuju u prodavnicama – kaže za 24sedam agroekonomista Žarko Galetin, nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.

A kada rastu cene ne svetskim berzama, rastu svuda, pa je tako i na novosadskoj Produktnoj  berzi cena kukuruza danas dostigla vrednost od 301 dolar za tonu, a pšenice 319 dolara. Prošle nedelje prosek je bio 40-50 dolara po toni manji.

Screenshot:Tradingeconomics

Međutim, ova poskupljenja nisu toliko loša vest kako bi moglo da se čini.

- Rast cena je dobar i za poljoprivredne proizvođače koji su protekle jeseni imali za 50 odsto skuplju setvu, kao i za izvoznike kojima je u poslednja dva meseca izvoz išao znatno sporije nego što su naše realne mogućnosti i što stanje zaliha u zemlji omogućuje. Sada se situacija sa većim cenama u svetu menja u korist izvoznika, i zbog toga Vlada mora da dobro odmeri situaciju radi eventualnog uvođenja nekih ograničenja, tako da ne oštetimo izvoz a da domaće cene hrane ipak budu pod kontrolom. Zabrana izvoza nije ni poželjna, ni potrebna, eventualno može da se razgovara o nekim kvotama za izvoz – smatra Savović.

Da je, bar u ovom trenutku, zabrana izvoza nepotrebna, smatra i Žarko Galetin.

- Mi imamo dovoljno zaliha da možemo do neke mere da upravljamo domaćim tržištem, recimo kao što je interventno puštanje pšenice iz Robnih rezervi mlinarima ili zamrzavanje cena osnovnih prehrambenih proizvoda. Ali to je za privremeno smirivanje situacije, dugoročna intervencija države bi dovela do propasti mlinova, trgovca, proizvođača... Kada podmirimo sve svoje godišnje potrebe za pšenicom i kukuruzom, još imamo bar toliku količinu za izvoz – ističe Galetin.

Foto:Pixabay/ ykaiavu

Ovakva prilika za veći izvoz, smatra Sunčica Savović, ne bi trebalo da se propusti, jer i inače su domaća pšenica i kukuruz skuplje nego što su to na crnomorskom tržištu konkurentna žita iz Rumunije, Mađarske ili Bugarske.

- Svi se mi borimo na istom tržištu i izvozimo istom rutom preko rumunske luke Konstance. A na srpskom tržištu je cena visoka, plus na nju treba dodati i trošak transporta od osam do 10 evra po toni, kao i zaradu izvoznika, koja je u poslednje vreme bila neisplativih od evro do dva po toni – ukazuje Savovićeva.

Da li će svet gladovati?

Rast panike na berzi pospešuju i izveštaji o sve tanjim zalihama velikih izvoznika, kao što su SAD, Kanada Argentina, Australija ili Kazahstana. Prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC), one će do leta, odnosno kraja sezone 2021/22, pasti na devetogodišnji minimum od 57 miliona tona, što je svetska potrošnja za samo 27 dana.

Pixabay

Što je najgore, problem nije akutan i ograničen na, pretpostavlja se, kratkotrajan sukob Rusije i Ukrajine, već bi mogao biti hroničan. Zbog rata bi ratari u Rusiji i Ukrajini mogli da poseju manje žitarica ovog proleća, pa bi se nestašice i visoke cene prenele i na sledeću godinu.

Pitanje je i kakav će rod biti, jer u svetu je ionako prisutna nestašica đubriva. Zbog toga je ono preskupo i poljoprivrednici će ga manje koristiti, pa će i prinosi biti manji.

I na kraju, na sve to dolazi ono što se u ekonomiji zove "inflaciono očekivanje“. A u agraru to znači da proizvođači i trgovci ne iznose svoju robu na tržište očekujući da će sutra dobiti još veću cenu. A ta zadrška potom stvar novi pritisak na potražnju, pa spirala poskupljenja nastavlja da ide uvis.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi