Beograđani zasadili sortu višnje koja uspeva samo u jednom selu: Krenuli od nule, sada svi traže njihov sok bez šećera (FOTO)

Kada je pre 15 godina kupio hektar i po zemlje na oko 140 kilometara od Beograda sa željom da dve godine kasnije posadi 650 stabala autohtone sorte višnje, u narodu poznate kao feketićka crna višnja (sorta "prima“) Beograđanin Vladan Simić imao je viziju da od nje pravi rakiju.

Znao je da ta sorta raste i uspeva samo u Feketiću, da je ima skoro ispred svake kuće u selu i da je izuzetno slatka.

Bez šećera, aditiva, vode...

Međutim, planovi su se promenili, nove ideje su stigle, a on je sa suprugom Jelenom Topalović rešio da od prvog roda, doduše tek nakon sedam godina, napravi matični sok od višnje.

Prvo pakovanje soka prodali su u Beogradu, na velikom tržištu, u kojem su, kako kažu za Priče sa dušom, ljudi željni zdravih i prirodnih proizvoda.

Oni prave i džem od višanja, a u njihove proizvode ništa se ne dodaje: ni šećer, ni voda, ni konzervans, ni aditivi, već 100 odsto plodova višnje.

- Sladak je jer je ova sorta višnje veoma slatka. Pije se takav kakav jeste, bez razblaživanja, pa dnevna doza unosa nije ograničena. Prodajemo ga preko društvenih mreža, u grupi "Mali proizvođači hrane u Srbiji“, na sajmovima i festivalima, kao i na noćnim marketima u Beogradu, i ponekad u Novom Sadu. Dostavljamo ga na kućnu adresu u Beogradu, a za druge gradove šaljemo kurirskim službama. Sok 'samo višnje' se može preuzeti i u našem kafiću Kula u Takovskoj ulici - kaže Jelena.

Njihovi prijatelji u početku nisu potpuno razumeli šta oni to planiraju da rade, zbog čega se toliko trude i žele da napuste gradski komfor da bi radili na njivi, ali su u međuvremenu shvatili i sad se raduju, jer vide da su Jelena i Vladan mnogo srećni i da, koliko god je izazovno i teško, uživaju u svemu ovome.

- Suprugova nasleđena kuća dugi niz godina je pod sudskim sporom, pa je voćnjak sve što imamo. Svaki naš odlazak u Feketić i svaki rad zahteva kampovanje. Prethodnih godina smo u toku berbe koja traje dve nedelje, spavali u kolima. Napumpamo dušek i naš auto bi tako postao dom - seća se Jelena i dodaje da su ove godine kupili stari vojni kontejner i od njega napravili kućicu.

Od prodaje soka uzeli traktor

- Kupili smo i traktor od novca od prodaje soka. Ove godine sam tresačicom otresla višnje sa 650 stabala. Taj traktor je jedna fina mašina iz 1977. godine, 46 godina stara, ali koja i dalje besprekorno radi. Kada sam prvi put u životu sela na traktor, ljudi iz sela su dolazili da me vide - priča Jelena.

Vladan kaže da je sadio višnje bez prethodnog znanja o tome kako treba da se gaje. Usput je zajedno sa Jelenom učio iz knjiga o voćarstvu, od ljudi iz struke, ali i iz sopstvenog iskustva, što i dalje traje.

24sedam/promo/Boris Mirkov i Jelena Topalović

Višnje nikada nisu tretirali zaštitnim sredstvima, a nedavno su dobili organski sertifikat koji je uradila sertifikaciona kuća "CIN“ (Centar za ispitivanje namirnica).

- Mi smo i u berbi, u preradi i proizvodnji, u marketingu, dostavi. Vlada je osmislio, zavario, lepio i heftao džinovski levak za sakupljanje višanja. Kada vam novac nedostaje, tada morate biti veoma kreativni u rešenjima na putu do krajnjeg proizvoda - iskrena je Jelena.

Ona dodaje da su ove godine preradu preselili u jednu fabriku u Feketiću.

24sedam/promo/Boris Mirkov i Jelena Topalović

- Zbog nedostatka radnika morali smo da učestvujemo u svakom procesu, od pranja višanja do odvajanja trulih plodova na inspekcijskoj traci, što je zahtevalo sedmodnevni rad od 6 sati do 21 sat. Nakon toga sledi pasiranje višanja, gde na jednu stranu izlazi gust sok, a na drugu koštice. Zatim se takav sok ponovo propusti kroz pasirku sa drugim sitom i dobije se sok koji ide odmah u ambalažu i na pasterizaciju, a smesa u džem - kažu Vladan i Jelena, i dodaju da im je ovo prva godina sa trulim plodovima (oko šest tona, odnosno 40 odsto ukupnog roda), jer je bilo mnogo kiše, a malo sunca.

I koštice korisne...

- Želimo da iskoristimo ceo plod višnje i da ništa ne bacamo - ističu oni.

Kako kažu, dugo su istraživali, iščitali brojne naučne studije i došli na ideju da od semena koštica naprave ulje.

- Vlada je opet improvizovao i izmenio postojeću mašinu za krckanje koštica i napravio mašinu za odvajanje semena od ljuski koštica. To seme na kraju ide na hladno ceđenje - objašnjavaju supružnici.

24sedam/promo/Boris Mirkov i Jelena Topalović

Za jedan litar ulja potrebno je oko 500 kg višanja, odnosno oko 30 kg koštica. Ulje prodaju u bočicama od 30 militara.

- Ono je fenomenalno za negu suve kože i kože sklone ekcemu. Nije lek, ali predstavlja odličnu preventivu za ponovno pojavljivanje ekcema. Hidrira kožu i ne čini je masnom. Bogato je antioksidansima i aktivnim materijama, vitaminima A i E koji podmlađuju kožu, tako da se koristi i u sprečavanju bora - navodi Jelena.

24sedam/promo/Boris Mirkov i Jelena Topalović

Iako su oboje rođeni u Beogradu, gde su odrasli i pohađali škole, priznaju da su oduvek voleli selo i prirodu. Nisu mogli da pretpostave da će se baviti voćarstvom, ali su uz zajedničku ljubav prema prirodi sada srećni što ih je put dovde doveo. Pogotovo jer imaju dvoje dece, kojima boravak u Feketiću, a i proizvodi od višnje mnogo znače.

- Vladan je mašinac, ali se već 23 godine bavi ugostiteljstvom u našem kafiću nedaleko od Botaničke bašte. Ja sam ekonomista i fotograf. Godinama radim u logistici, u organizaciji transporta jedne firme, ali stremim ka tome da se u skorijoj budućnosti bavim samo poljoprivredom i fotografijom - otkriva Jelena.

Vladan i Jelena su u posao sa višnjama krenuli od apsolutne nule. Svojim osnovnim poslovima finansirali su sve vezano za poljoprivredu, što je, prema njihovim rečima, zahtevalo dosta odricanja i veliku posvećenost.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi