Biće za hleb ali i dobru zaradu: Svi se okreću pšenici, hoće li to poskupeti meso?

Srbija bi u ovoj sezoni mogla da ima rekorde površine pod pšenicom, najavljuju iz Poslovnog udruženja „Žita Srbije“, i time se već sada stavlja tačka na pitanje „da li ćemo imati hleba“. Za setvu koja je u toku, pominje se površina od 620.000 hektara namenjenih hlebnom žitu i toliko interesovanje ne bi bilo čudno da istovremeno sa terena ne dolazi podatak da se oni koji seju pšenicu malo interesuju za đubrivo neophodno da dobiju dobre prinose.

- Da, tačne su obe informacije. Doduše, nisam siguran za taj rekord jer već u prethodnoj sezoni smo imali oko 630.000 hektara pod pšenicom pa mislim da će sada biti i više. To sa mineralnim đubrivom jeste problematično, ali jeste i očekivano, s obzirom na cenu koja mu je u Srbiji.

Pogotovo sa MAP-om, koje sada ide u pripremu za pšenicu, koje je inače najskuplje đubrivo od uree i NPK, a sada mu je cena skočila 100 odsto samo za prethodnih godinu dana  – kaže za 24sedam agroekonomski konsultant Žarko Galetin.

Zbog toga, kaže Galetin, ratar koji ga nije ranije obezbedio teško da će ga kupiti sada koliko mu treba i baciti svih 300 kilograma po hektaru i tako samo na to potrošiti oko 350 evra.

- Ali manji prinos koji se zbog toga ostvaruje neće uticati na veličinu setvenih površina jer pokazalo se nekoliko godina unazad, pšenica mnogo bolje prolazi sa promenom klime nego kukuruz ili soja. Suše stignu u julu i avgustu kada je ona već požnjevena. A i cena je godinama dobra tako da je ratarima dobra zarada gotovo zagarantovana. Problem bi tu ove godine mogao, međutim, da bude i seme, jer proizvodnja semenske pšenice je podbacila ove godine kao nikada ranije, pa će biti malo kvalitetnog serfitikovanog semena a mnogo više onog „tavanskog“. To nije dobro – napominje Galetin, koji je godinama bio i direktor novosadske Produktne berze.

Hoće li se skuplje đubrivo za kukuruz platiti u supermarketu?

Ovaj „garantovani“ dobitak na pšenici je gubitak za kukuruz i soji, koji su u dve godine imali problema sa sušom i sada će se sejati mnogo manje. A to, pogotovo kod kukuruza, znači i manje hrane za stoku, odnosno potencijalni udar na cenu mesa.

- Kukuruz se i ove godine pokazao kao neotporna kultura na promenu klime. Soja takođe. Kukuruz je još pre nekih 15 ili 20 godina standardno zauzimao 1,2 miliona hektara u Srbiji. Onda je to spalo na milion, a unazad nekoliko godina i ispod toga. To je upozoravajući znak da je kukuruz u problemu iako će još dugo ostati najveća kod nas uzgajana kultura po površinu.

Proizvodnja je uz to i skuplja nego kod pšenice i suncokreta. Što se tiče mesa, stočni fond nam je toliko devastiran da ćemo i sa četvrtinom manje kukuruza da podmirimo svoje potrebe. To bi trebalo da znači da sa te strane neće biti pritisak na cenu mesa – smatra Žarko Galetin.

Za domaću potrošnju je sada potrebno 4,2 do 4,3 miliona tona kukuruza godišnje, tako da i sa izuzetno lošom ekonomskom godinom, kakvu smo imali i recimo 2021. godine,  mi zatvaramo svoje „bilansne potrebe“.

Pixabay

- Trebalo bi da budemo baš mnogo loše sreće da tri godine vežemo sa velikim podbačajima pa da nam zafali kukuruza. To se, nadamo se, neće dogoditi – kaže Galetin.

A što se tiče pšenice, tu će sledeće godine srpski ratari verovatno opet biti na velikom dobitku.

- Nema tu velike bojazni da neće biti zarade, i pored povećane ponude zbog više površina. Svetske cene osnovne hrane se drže visoko i tako će ostati i u narednim godinama, jer globalni bilansi su prilično nategnuti. To nije dobra vest za krajnje potrošače mesa, mleka i proizvoda od brašna ali na to se moraju navići – zaključuje Žarko Galetin.

A građanima je to navikavanje teško, kako u svetu tako i u Srbiji, gde je svinjsko meso i pored državno maksimizirane cene u poslednjih godinu dana poskupelo 39 odsto, brašno 5,9 odsto a mleko 13 odsto (pod kontrolom) da bi sadašnja slobodna tržišna cena bila 50 odsto veća od one iz maja.

Juneći but, kome cena nije određivana administrativno, u tom periodu je sa nivoa od 860 do 1.000 dinara u supermarketima, stigao na sadašnjih 1.000 – 1.300, podaci su Cenoteka.rs.

 

Ilustrcija 24sedam/G.M.Š.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi