Koliko ćemo plaćati hranu: I hleb i meso zavise od đubriva

Srbiju, kao i ceo svet, moglo bi u narednim mesecima da dočeka pakleno leto i još toplija jesen, sudeći po cenama hrane na svetskim berzama. A cena se tek zakuhtava, iako su oboreni svi istorijski rekordi, pa je sada tona pšenice na berzama u Čikagu i Parizu blizu 400 evra po toni, 73 odsto više nego pre godinu dana. Cena kukuruza prelazi 350 evra, s godišnjim rastom od 57 odsto.

A te dve cene ne znače samo skuplji hleb zbog pšenice i skuplje meso zbog kukuruza (kao primarne hrane za stoku), već i rast cena svih prehrambenih proizvoda generalno.

Da ovo nije samo trenutni šok i da nas i ubuduće čekaju više cene hrane, ubeđen je agroekonomski stručnjak i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.

Ako nam se ponovi prošla godina...

- O tome kakva nas, recimo, cena pšenice čeka, indikativan je podatak sa Čikaške berze, gde je već prodat fjučers nove pšenice roda 2022, do koje ima četiri meseca, za isporuku u novembru po ceni od 306 dolara za tonu. A to znači da će u novembru na spot tržištu za keš biti najmanje 20 odsto skuplja. To znači da će biti oko 40 dinara za kilogram, a danas je na Produktnoj berzi u Novom Sadu ponderisana cena 34 dinara – kaže za 24sedam Galetin.

Šta će to značiti za građane Srbije, moglo bi se proceniti iz toga kako su nam rasle cene u prethodnih 12 meseci. Svinjski but u martu 2021. godine smo plaćali 25 odsto manje nego današnji za 550 do 650 dinara, juneći but je bio čak 40 odsto jeftiniji nego sada kada je od 980 do 1.100 dinara. Brašno sad plaćamo "samo“ 33 odsto više nego pre godinu dana.

Screenshot:zmp.de

Pritom treba uzeti u obzir da su uredbom Vlade cene tih proizvoda ograničene od kraja novembra i da bi na slobodnom tržištu bile još veće. Međutim, ovakva ograničenja moraju biti oročena, jer bi mogla da dovedu do nestašica usled gubitaka koje, zamrzavanjem cena gotovih proizvoda, a rastom cena sirovina, trpe proizvođači. Pa kada merama istekne rok, mogao bi nas dočekati rast koji je samo od marta do oktobra prošle godine bio od 20 odsto za meso do 30 odsto za brašno.

To bi na današnje cene značilo da bismo svinjski but plaćali od 660 do 780 dinara, juneći od 1.180 do 1.320 dinara, a kilogram brašna više od 100 dinara.

Profimedia

Međutim, situacija u svetu je takva da se više ne gleda koliko nešto košta, ili koliko će koštati, nego da li će ga biti dovoljno. A tu se sada u poljoprivredi javljaju dodatni problemi.

Kriza sa đubrivom svakako neće pomoći

Na ionako visoke cene na svetskom tržištu sad dolaze i najave dodatnih poremećaja u snabdevanju poljoprivrednim đubrivima. Rusko-ukrajinski sukob odseći će snabdevače te dve velike poljoprivredne zemlje od tržišta i to će dati vetar u leđa već sada fantastičnim cenama mineralnih đubriva.

Rusija je najveći svetski izvoznik đubriva i hemikalija od kojih se ono pravi, i to tačno duplo veći od SAD. Pokriva 18 odsto svetskog tržišta kalijum-karbonata, 20 odsto amonijaka i 15 odsto uree. A vesti koje dolaze odatle nisu nimalo ružičaste. Rusko ministarstvo industrije i trgovine preporučilo je u petak obustavu izvoza đubriva sve dok se ne nastave normalne usluge prevoza u Rusiju, koja je već pogođena širokim sankcijama, i iz nje, navodi „Volstrit džurnal“.

Ova zabrana nadovezala bi se na onu s početka februara, kada je privremeno stopiran izvoz amonijum-nitrata.

Pixabay

Spremite se na godinu nešto skuplje hrane

On kaže da je očigledno da su očekivanja tržišta takva da će ova godina biti godina apsolutnih cenovnih rekorda i da se prema tome moraju usklađivati i planovi svih vlada na svetu.

Tome će svakako doprineti to što bi na tržištu mogao da se pojavi ozbiljan manjak zbog rusko-ukrajinskog rata. Rusija i Ukrajina daju 14 odsto svetskog izvoza pšenice, kao prva i peta zemlja po izvozu u svetu.

Kod kukuruza, Ukrajina je četvrta u svetu, sa učešćem u globalnom izvozu od 15 odsto, a Rusija šesta sa 2,3 odsto, a kod ječma ove dve zemlje daju čak trećinu svetskog izvoza. Čak i u Srbiji, koja u prosečnoj poljoprivrednoj godini ima pšenice za izvoz bar koliko i one koja se potroši na domaćem tržištu.

Otuda i najave srpske vlade da će praktično uvesti zabranu izvoza žita, odnosno da će za svaki izvoz biti potrebna posebna dozvola.

- Moramo imati u vidu da je velika nepoznanica koliki će biti rod i pšenice i kukuruza ove godine. Okolnost koja nama ovde u Srbiji ne ide naruku je skupo đubrivo i uopšte mogući problemi sa njegovom nabavkom za poljoprivrednike. Zbog toga ne znamo koliko će ga ratari primeniti na svojim poljima, a to može da znači i 20-50 odsto manji prinos. Može se očekivati da će za prihranu ove nove pšenice, koja je sada u veoma osetljivoj fazi razvoja, primeniti prilično redukovana agrotehnika, i zbog cene đubriva, i zbog cene goriva – upozorava Galetin.

Ipak, on kaže da nema razloga za brigu, jer Srbija ima dovoljne količine žita na raspolaganju i može da pametnom politikom napravi i odgovarajuće zalihe. Ali i omogući da ratari i izvoznici iskoriste visoke cene i dobro prodaju svoju robu u inostranstvu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi