Neće Srbi pod jednu šljivu, ako se pitaju Virijevići iz Blaca (FOTO/VIDEO)

Više nego solidne prihode ostvaruju na Poljoprivredno gazdinstvo Virijević iz Đurevca kod Blaca baveći se voćem i povrćem. Ovi mladi ljudi opredelili su se za poljoprivredu kao osnovnu delatnost a, kako kažu, „fino zarađuju“.

Vredni farmeri iz Topličkog okruga ostali su verni pre svega šljivi, jer zbog prirodnih uslova koji vladaju u ovom kraju, voćarstvo se nameće kao izbor u poljoprivredi samo po sebi, kaže reportaža AgroTV.

Zbog velikog broja sunčanih dana ovdašnja šljiva je veoma kvalitetna, aromatična a rod je po pravilu obilan.

Kada se sve uzme u obzir logično je što su Virijevići proširili površine pod ovom kulturom i sada je gaje na više do 2,5 hektara.

Uglavnom se radi na srpskom tržištu najzastupljenijoj i najtraženijoj sorti, stenlej, ali ima tu i čačanske rodne i čačanske lepotice, koje brzo planu na pijaci.

- Imamo 700 stabla u punom rodu i od prošle godine i mlad zasad sa 300 stabala. To sve uspe da opsluži porodica, otac, majka, baba, brat i sestra, pa nemamo potrebe za dodatnom radnom snagom. Tako i celokupna zarada ostane nama – kaže Snežana Virijević, voćar, povrtar a uskoro i diplomirani poljoprivredni inženjer.

Posla ima na pretek čak i zimi, kada se radi rezidba koja se „ne stiže“ preko godine delom i zbog plasteničke proizvodnje povrća..

Čak i rezidbu obavljaju sami, Snežana i njen brat, tako da i tu nemaju dodatnih troškova.

Uz tako vredan i kvalitetan rad, šljivik to Virijevićima obilato vraća.

- Svake godine imamo minimum 5,5 vagona šljive. Stenlej jeste osetljiv na pozni prolećni mraz i trulež ali primenjujemo punu agrotehniku i na vreme. Od prošle godine imamo i atomizer, za sada nismo imali većih problema – objašnjava Snežana.

Sa plasmanom šljiva nema problema, jer ceo rod stenleja otkupi lokalna destilerija, tako da nemaju potrebe ni da koriste gajbice što umnogome olakšava i ubrzava berbu.

Za organsko povrće, uz subvenciju, nema brige

Na lokalne pijace ali i restorane u Blacu i Kuršumliji, osim konzumnih šljiva, Virijevići plasiraju i tone povrća koje uzgoje u svojim plastenicima. Na povrtarstvo su se proširili nakon dobijene subvencije Opštine Blace, a ove godine su i taj posao znatno uvećali.

I to od skoro ne samo na klasično uzgojeno povrće i bilje, već i na ono organsko, koje ima i veću cenu.

- U organsku proizvodnju smo ušli nakon što smo prošle godine dobili plastenik kao donaciju Vlade Švajcarske kroz program „Svis pro“ za podršku mladim ženama poljoprivrednicama. Tu sadimo neven i bosiljak kao biljke koje služe kao „podrška“ paradajzu, kojeg sad već prave iz sopstvenog rasada. Prošle godine uzgojili su i prodali 1.700 kilograma odnosno 4,5 kilograma po biljci – kaže Snežana Virijević.

Na svu ovu „sirovu“ proizvodnju, Virijevići stignu i da se malo bave i preradom, i onaj paradajz koji estetski ne zadovoljava da se šalje na pijacu proda se u flašama kao mleveni paradajz.

- Bukvalno nemamo nikakav gubitak a od šljiva i plastenika za svakog u kući mesečno ostane jedna solidna plata – zadovoljno konstatuje Snežana Virijević za AgroTV.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi