Osta samo sećanje: Fontana na Terazijama bila je beogradska atrakcija, ali je danas nemoguće oživeti je

Pod izgovorom da je “u skladu sa modernim potrebama za povećanjem protoka saobraćaja”, fontana na Terazijama je te 1947. godine, “izbrisana” iz srca prestonice. Ipak, iako bi neki beogradski nostalgičari voleli da ona ponovo “oživi”, gradski čelnici jasno poručuju: “To nije moguće”.

Upravo to je nedavno rekao i zamenik gradonačelnika Goran Vesić u lajvu na svom Fejsbuk profilu, navodeći i razlog zašto.

– Vraćanje predratne fontane na Terazije nije moguće zbog frekvencije saobraćaja u tom delu grada – naglasio je Vesić.

Da je fontana, koja je proradila na današnji dan pre 94 godine, bila remek-delo, o čemu posebno svedoče fotografije iz tog perioda, ali i utisci njenih savremenika, saglasa je i arhitekta Milan Đurić.

Ali, naglašava on za 24sedam, fontana je “svim posleratnim situacijama odatle istisnuta”. Dodaje, sa stručne strane, da bi danas teško bilo sprovesti tako nešto, prvenstveno zbog pitanja saobraćaja.

– Problem frekvencije saobraćaja, sa tri trake, neminovan je. Sada je regulacija ulica drugačija, nije više onakva kakva je bila. Zatim, tu bi trebalo imati u vidu dubinu trotoara, jer se sada promenila i pešačka zona –  kaže arhitekta Đurić i dodaje da bi Fontana zahtevala određeni radijus, što je dodatno neizvodljivo.

Objašnjava kako je Fontana tada bila na kružnom toku, koji je povezivao Prizrensku, Balkansku, Terazije i deo koji je išao ka Nušićevoj, koja je sada zatvorena i dodaje:

– Nije odolela ni arhitektura, ako izuzmemo Hotel “Moskva”, druga strana je drugačija, otvorene su prodavnice, kafići, ali i neke institucije. Jednostavno, tokovi su se promenili – zaključuje naš sagovornik.

Beograd 1933. 💙 pic.twitter.com/lTkh5PKtrU

— Tooth fairy (@vila_zubic7) October 18, 2018

Od remek-dela do rušenja

Fontana na Terazijama napravljena je 1927. godine, nosila je i epitet “prve”, a izgrađena je kod tadašnje okretnice tramvaja. U rad je puštena 2. aprila, a kompletno je završena u novembru 1927. godine.

Imala je dva plitka koncentrična bazena, gde je manji bazen bio uzdignut nešto više, a duž njegove ivice bilo je postavljeno osam lavljih glava, iz čijih su čeljusti tekli slapovi vode. Kružni bazen bio je sačinjen od granita, a pod od murano stakla.

Jedno vreme postojala je i ideja da u sredini fontante bude postavljen stub sa kojeg bi se izdizao čuveni spomenik “Pobednik”, koji je na kraju završio na Kalemegdanu.

Terazijska fontana je radila i u vreme okupacije, a u bombardovanjima Beograda, tokom Drugog svetskog rata, ostala je neoštećena.

Rušenje i unistavanje terazijske fontane od strane novih vlasti prilikom rekonstrukcije Terazija, 1947. godine, koju je sproveo arhitekta Nikola Dobrović pic.twitter.com/JugVNHPDx3

— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) May 7, 2020

Svojevremeno je fontana, među stručnim krugovima u Srbiji, definisana kao “remek delo umetnosti koje se može porediti sa najboljim ostvarenjima u svetu” i “kulturno dobro grada Beograda”.

Uklonjena je 20 godina kasnije zbog rekonstrukcije trga, koju je sproveo arhitekta Nikola Dobrović.

Pročitajte još:

Nekome je zasmetao: Priča o Jovanu Bulju, plešućem saobraćajcu kojem su se svi divili (VIDEO)

Te 1947. godine je srušena, pod izgovorom da je “u skladu sa modernim potrebama za povećanjem protoka saobraćaja, morala da se donese odluka o uklanjanju urbanog sadržaja sa prostora Terazija”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi