Istorija duga skoro 7.000 godina: Zašto se danas obeležava dan Beograda i kada se pojavio prvi pisani trag njegovog imena

Najstariji pomen Beograda u pisanim dokumentima, pod njegovim današnjim srpskim imenom, bio je 878. godine, u pismu pape Jovana VIII koje je on uputio bugarskom knezu Borisu, u kome ga obaveštava da se Sergije evnuh opoziva sa dužnosti Episcopatum Belogradensem (beogradskog episkopa).

Od tada se Singidunum, koji su u 4. veku pre nove ere osnovali Kelti, zove Beograd (Bjelgrad). Original ovog dokumenta nalazi se u Vatikanskom arhivu, a tek dvadesetih godina prošlog veka postao je dostupan i široj javnosti.

Istorija svedoči da je za više od 2.000 godina Beograd nosio mnoga imena: Singidunum, Alba Graeca, Alba Bulgarica, Taurunum, Darul Džihad, Grienchinch Veissenburgn, Nandor Fehervar…

Koliko je za istoriju prestonice važan taj datum, pokazuje i činjenica da se skoro vek i po kasnije neguje duh ovog grada, organizovanjem 19. po redu manifestacije “Dani Beograda”.

To je nedavno istakao i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, kada je podsetio da skoro 7.000 godina traje istorija glavnog grada i naglasio da su “Dani Beograda”, od 16. do 19. aprila, prilika da se podsetimo naše istorije i čemu stremimo.

Posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa radom Mome Kapora, Marka Popovića, Jelisavete Načić i Ivana Meštrovića, koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji našeg grada, kao i sa živopisom Hrama Svetog Save, novim spomenikom Stefanu Nemanji ili sa istorijom beogradskih kafana.

“Dani Beograda” se završavaju otkrivanjem spomenika despotu Stefanu Lazareviću, čiji je autor akademski vajar Svetomir Arsić Basara.

– Spomenik despotu Stefanu Lazareviću biće otkriven na uglu ulica Gundulićev venac, Drinčićeve, Palmotićeve i Bulevara despota Stefana. Odvijaju se završni radovi na uređenju tog platoa. Iskazujem zadovoljstvo, jer ako je neko zaslužio da ima spomenik u Beogradu onda je to despot Stefan Lazarević. On je u jednom teškom trenutku za Beograd u 15. veku podigao naš grad i proglasio ga za prestonicu Srbije – podsetio je Vesić.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl istakao je da nas očekuje mnogo različitih stvari primerenih trenutku i svim onim merama koje su na snazi.

– Osim protokolarnih aktivnosti, program sadrži i osam javnih vođenja, među kojima su Omaž Marku Popoviću, izložba „Pozdrav iz Beograda – Beograd na razglednicama”, te izložbe posvećene Momi Kaporu i graditeljima Novog Beograda, kao i program ispred spomenika Stefanu Nemanji. Tradicionalno se otvaraju i vrata ustanova kulture, a ove godine akcenat je na Muzeju grada Beograda, Konaku kneginje Ljubice, Muzeju Paje Jovanovića, Muzeju Jovana Cvijića, Spomen-muzeju Ive Andrića – naveo je Karl.

Velikan

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov kazala je da je ova ustanova priredila izložbu u saradnji sa Zadužbinom Mome Kapora o ovom našem velikanu, te da je već postavljena ispred ovog zdanja u Knez Mihailovoj ulici. Formalno se otvara u subotu u 12 časova, a na njoj će posetioci moći da se upoznaju sa likom i delom stvaraoca koji je mnogo pisao o Beogradu.

Vodič kroz Beograd

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković rekla je da svi koji vole Beograd mogu da ga zavole još više ukoliko ga bolje upoznaju.

– Zbog toga su Zavod i Skupština Grada Beograda, uz pomoć Dadova, potrudili da ove godine naprave više javnih vođenja kroz Beograd, koja imaju zadatak da na potpuno drugačiji način prikažu sva ona mesta pored kojih svakodnevno prolazimo, a ne primećujemo ih ili ih primećujemo na drugi način. Da Beograđani vole Beograd, pokazali su do juče, jer je svih 20 javnih vođenja bilo popunjeno i sada se otvorila mogućnost za još četiri do pet javnih vođenja – istakla je Vučkovićeva.

Pročitajte još:

Grad sa 15 imena: Ovako su Beogradu menjani nazivi kroz istorijske epohe

Imaćemo čitav niz upečatljivih priča, navela je ona, i dodala da će posebna biti poseta Hramu Svetog Save, kao i spomeniku Stefanu Nemanji, gde će moći da se čuju priče o njemu, istoriji Srbije i srpskog naroda. Imaćemo, kazala je ona, 15. aprila u 12 sati u Starom dvoru i osvrt na veliko i značajno delo Marka Popovića „Svet srednjovekovnih utvrđenja, gradova i manastira”.

Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić kazala je da je ova republička ustanova prvi put deo manifestacije i da će se predstaviti publici odabirom brojnih razglednica na kojima je prikazan društveni, kulturni i politički život glavnog grada. Izložba je na otvorenom, navela je ona, i to na Trgu republike, a svečano otvaranje je u danas u 14 časova.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi