Iza sebe je ostavio zlatastu prašinu: Kaporov životni angažman Beograđani će videti u Karađorđevom parku na "Momin dan"

Zadužbina proslavljenog slikara i pisca Momčila Mome Kapora, koju je osnovala njegova supruga Ljiljana, trebalo bi uskoro da dobije prostor za rad koji će se nalaziti u Karađorđevom parku, u blizini mesta gde je ovaj bračni par stanovao.

Ljubitelji lika i dela jednog od najčitanijih pisaca na prostoru Balkana, već sledeće godine mogli bi biti u prilici da vide Kaporov životni angažman, jer je priču o rekonstrukciji objekta na Vračaru nedavno aktualizovao zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekavši da će radovi početi ove godine.

– Siguran sam da ćemo do sledećeg marta, kada se slave “Momini dani”, imati završenu zadužbinu. U njemu će se održavati izložbe, književne večeri i predstave u okviru malog amfiteatra na otvorenom. Na ovaj način dobijamo još jedan javni kulturni prostor, a na samo par stotina metara od mesta na kojem je Moma živeo – najavio je Vesić.

Neuslovni stari objekat JKP “Zelenilo – Beograd”, koji se nalazi u jednom od najlepših beogradskih parkova, trenutno nema namenu i biće urađen za potrebe legata, kojim će upravljati udovica pokojnog pisca.

U legatu će se naći sva Kaporova zaostavština, te će biti premešten kompletan ambijent u kome je čuveni pisac živeo i radio – njegov atelje, slike, knjige, nameštaj, fotografije, dokumenta, a postavka bi bila stalno dostupna javnosti.

– Dugo već razgovaramo o tome da se na tom mestu formira legat, kome ću ja ostaviti deo slika, materijale iz ateljea i mnogo toga iz Momine ostavštine. Dole će biti otvorena i lepa galerija i to je, čini mi se, prvi muzej tog tipa, poput “Cvijete Zuzorić” recimo, koji Grad formira posle mnogo vremena. Veoma sam zahvalna upravi grada i Goranu Vesiću koji je predložio da ovaj muzej bude na tom mestu, a idejni projekat koji ću pokloniti Gradu je završen – istakla je svojevremeno Ljiljana u jednom od intervjua.

Ideja postoji već par godina

Još sredinom 2019. godine zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je mogućnost da čuveni pisac dobije svoj legat i tada je istakao da ideja do sada nije realizovana, jer nije bilo adekvatnog prostora.

Na narednoj sednici Skupštine grada Beograda, koja je zakazana za petak, 15. april, trebalo bi da bude usvojen rebalans budžeta, a predviđeno je da iz gradske kase bude izdvojeno 70 miliona dinara za uređenje legata Mome Kapora.

Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” osnovana je u Beogradu 11. oktobra 2010. godine odobrenjem Ministarstva kulture Republike Srbije sa ciljem da se očuva i neguje sećanje na velikog slikara i pisca.

Kada je otišao, iza sebe je ostavio zlatastu prašinu na beogradskim ulicama

Srpski pisac, rođen u Sarajevu 1937. godine, ostavio je posebnu zlatastu prašinu na ulicama Beograda nakon svoje smrti.

Kao trogodišnjak, izgubio je majku u bombardovanju Sarajeva.

– Moja majka me je zaštitila legavši preko mene. Kičma joj je bila raznesena, a tada je imala samo dvadeset osam godina. Bilo je mrtvo čak i mače koje sam držao u rukama” – priseća se Momo. Stravičnu tragediju potiskivao je igrom: “To sve na mene nije ostavilo nikakve posledice, mada se psihijatri ne bi složili sa mnom – šalio se nakon mnogo godina.

Diplomirao je slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, kada upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Venčali su se 1964. i iz ovog braka imaju dve devojčice Anu i Jelenu.

Pročitajte još:

Dom srpskih umetnika: Paviljon “Cvijeta Zuzorić” otvoren je na Kalemegdanu pre 92 godine

Novinari sa velikim N: Najveća žurnalistička pera Srbije dobijaju ulice u prestonici

O tom vremenu Ana Pjerotić kaže: “Pisao je lako, sa radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne večeri”.

Ova ljubav nije uzela primat niti je posebno zabeležena iz razloga što se sa Anom razvodi i iste godine njeno počasno mesto zauzima lepa stjuardesa i manekenka gospođica Ljiljana Todorović.

“Davne 1982. godine sam zbog straha od letenja držao za ruku jednu stjuardesu, naravno Ljiljanu, i nisam je pustio do današnjeg dana. Ljiljana je od mene mlađa dvadeset godina, ali kada ja budem imao sto godina, ona će imati osamdeset, pa se razlika neće primetiti. Ona je, u stvari, starija od mene, jer me sprečava da pravim gluposti, čemu sam sklon.”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi