Najtužnija slika Beograda: Decu Svratišta stavljaju u poslednje klupe, a vršnjaci se ne druže sa njima jer su ekstremno siromašni (VIDEO)

Svratište u Krfskoj 7a svakog dana poseti i do 70 mališana, a gotovo svi oni su deca iz ekstremno siromašnih porodica, kojima je ova ustanova bukvalno druga kuća. U svratištu dobiju hranu, garderobu a osoblje vodi računa i o njihovom odlasku u školu, ali i domaćim zadacima i ostalim stvarima koje ih muče. 

Međutim, umesto podrške tu decu najčešće stavljaju na marginu ne samo učitelji u školama, nego čak i njihovi vršnjaci, kaže za 24sedam jedna od vaspitačica u Svratištu Jelena Mitić Pantić.

Zbog toga se često dešava da se druže samo sa drugom decom iz ove ustanove, a njihov razvoj je gotovo u potpunosti prepušten osoblju Svratišta.

Vaspitačica Jelena kaže da je Svratište prvenstveno namenjeno deci koja žive i rade na ulici, a nemaju čak ni egzistencijalni minimum.

- To su deca koja, uglavnom, potiču iz romskih naselja a imaju kuće i porodice. To su jako loši uslovi za život, nemaju struje, vode, nameštaja... tako da oni ono što druga deca imaju u svojim domovima dobijaju ovde i doživljavaju svratište kao svoj dom - objašnjava ona.

Gotovo čitav dan tih mališana povezan je sa Svratištem, a ona dodaje da deca kada se probude prvo dođu do njih.

- Oni ovde doručkuju, okupaju se, zadovolje te bazične zdravstveno-higijenske navike. Urade domaći zadatak a po povratku iz škole imaju različiti set aktivnosti. Onda imaju slobodno vreme kada se druže i gledaju crtane, a onda užinaju i idu svojim kućama. Mi radimo do 18 časova jer smo dnevni boravak. Tako da oni kući, faktički, samo prespavaju i ujutru kreće čitava njihova rutina koja se dešava ovde - kaže ona i dodaje da najviše dece dolaze u uzrastu od 10 do 12 godina, iako je Svratište namenjeno za mališane od 5 do 15 godina.

Vaspitači mališane vode u pozorišta, bioskope i druge ustanove gde idu i druga deca, a imaju redovne kontakte sa zaposlenima u školama gde mališani uče. Međutim, vaspitačica Jelena kaže da su oni često diskriminisani u obrazovnim ustanovama.

- U smislu da se druga deca ne druže sa njima. Čak i učitelji imaju neki gard, pa sede u poslednjim klupama... tako da se mi trudimo da garderobom, pismenošću i inofmisanošću budu na nivou kao i druga deca jer smatramo da će se tako ta diskriminacija smanjiti - kaže ona.

24sedamTV

Vaspitačica dodaje da su u pitanju ekstremno siromašna deca koja nemaju ono što imaju druga deca "po novom, sadašnjem vrednosnom sistemu".

- Ona ne mogu da imaju skupe patike, da izlaze na mesta gde izlaze druga deca, ne mogu u svom iskustvu da imaju doživljaje koje imaju druga deca i tu se odmah pravi razlika. Drugo, to su u 99 odsto slučajeva romska deca tako da je i to jedan od razloga za tu diskriminaciju - dodaje vaspitačica.

Koliko daleko ide diskriminacija, govori i to što jako retko imaju drugare u školi, a Jelena dodaje da najčešće imaju prijatelje u samom Svratištu.

- Ovde se pronalaze i druže, a u školama su neki sporadični slučajevi. Uglavnom su sami kada su veliki odmori, ili kada su braća i sestre onda su oni zajedno u školama. Ali svi imaju tu istu rečenicu da teško pronalaze drugare. Kažu da niko sa njima neće da se druži, da ih svi gledaju sa nipodaštavanjem - kaže ona.

Iako su pričali sa osobljem škola, vaspitačica objašnjava da je to teško rešiv problem jer današnja deca ne umeju da prepoznaju siromaštvo i da su deca Svratišta ista kao i oni.

24sedamTV

Na pitanje da li deca koja dolaze u Svratište imaju bilo kakve uslove kod svojih kuća, vaspitačica Jelena kaže da se radi o ekstremnom nivou siromaštva.

- To su, uglavnom, kartonske kuće koje nemaju ni vodu ni struju. Nemaju nameštaj... njihovi roditelji, uglavnom, se bave sa skupljanjem sekundarnih sirovina što je ništavno za kućni budžet ili otac radi na građevini. Ima slučajeva gde neko radi u gradskoj čistoći i to su slučajevi koji se razikuju od većine, ali najveći broj nema čak ni za zadovoljenje bazičnih potreba - dodaje Jelena.

Roditelji su jako zahvalni vaspitačima jer im deca više nisu na ulici, a obezbeđeno im je sve ono što nemaju kod kuće. 

- Da nema nas bili bi prepušteni sami sebi. Imaju jako puno poverenja u nas. Kada smo počinjali, bilo je nepoverenja jer nisu znali gde im deca dolaze i šta sve ovde rade. Ali sada svi prepoznaju Svratište i znaju da smo im mi puna podrška - kaže ona.

U Svratištu imaju socijalne radnike, vaspitače, terenske radnike koji obilaze terene i dovode decu u program, medicinsku sestru kao i koleginicu koja je spona sa školama.

Završe osnovnu, a ne znaju da čitaju

Nažalost, težak život utiče i na samo školovanje dece pa nema mališana koji imaju velike uspehe u školi.

- Nama je najbitnije da završe osnovnu školu, koja je obavezna, a sa njom mogu da dođu do nekog zanimanja. Imamo i program zapošljavanja u kafiću koji imamo. Tu se trudimo da deca koja završe osnovnu školu, a ne upišu srednju, mogu da odu tamo. Imaju obuku za ugostiteljske aktivnosti i da imaju barem neko zanimanje. Veoma mali broj naše dece upiše srednju školu jer, kažem, na njih u osnovnoj gotovo niko ne obraća previše pažnje. Tako da se desi da dete završi osmi razred, a da ne zna ni da čita. Tako da je to prepreka za upis u srednju. Nemamo neke svetle primere, ali imali smo jednog dečaka koji je završio srednju školu. Ali je puno individualnog rada bilo uloženo da bi on to mogao da završi - kaže ona.

Iako postoji potreba da država preuzme brigu o toj deci, vaspitačica Jelena kaže da to niko ne prepoznaje. Tako da kada završe osnovnu školu, sa svojih 15 godina, jedan deo dece iz Svratišta pređe u njihov program zapošljavanja a neki odu na građevinu ili u gradsku čistoću. Nažalost, neki se vrate na ulicu i nastave sa skupljanjem sekundardnih sirovina.

Kada nađu decu na ulici, ona već znaju za Svratište i nemaju problema dolaska. Zapravo, deca posle nekog vremena sama dođu i odu kada želi a većina njih redovno dolazi do svoje 15 godine.

Mnoga deca budu godinama u Svratištu a onda moraju da odu. Vaspitačica Jelena kaže da je to, sa jedne strane, budi u radnicima ustanove tugu ali i satisfakciju zbog napretka deteta.

- Vi kod svakog deta vidite napredak i ispraćate ga sa time da ste mu dali šansu više nego što je imalo. Oni se vraćaju, dođu da vide kako smo... onda i oni imaju svoje porodice, pa njihova deca dolaze ovde... oni imaju poverenja u nas i znaju da ćemo dobro brinuti o njima. A opet, tu je jedan žal jer se i njihova deca vraćaju ovde - kaže ona.

Dovoljan im je slatkiš, ne maštaju o skupim stvarima

Prema njenim rečima, mališani kažu da im najviše nedostaje pažnja i briga.

- Sve oni imaju to i kod roditelja, ali žive u takvim uslovima i siromaštvu da nemaju mnogo vremena da se posvete toj deci. Nisu u pitanju roditelji koji nemaju ljubavi i emociju, ali ne mogu da mu pruže sve ono što bi trebalo jer moraju da prežive taj dan. I onda ta deca ovde dobijaju toplinu, nežnost, društvo, podršku i pomoć - kaže ona i dodaje da ta deca ne traže ništa materijalno.

- Evo sada ih svi pitaju šta žele za Novu godinu. Jako su skromni. Njima je dovoljna jedna igračka, jedan slatkiš... ne maštaju oni o nekim skupim stvarima. Njihove želje su jako skromne i to ih razlikuje od druge dece, jer nemaju neke visoke standarde - objasnila je vaspitačica. 

S obzirom da su svi međusobno povezani i provode dugo vremena zajedno, oni se jako lepo slažu. Međutim, vaspitači koji rade u Svratištu su specijalni pedagozi i osposobljeni su da rade sa mališanima koji imaju bihevioralne probleme. 

24sedamTV

U radu im je potrebno mnogo više tolerancije, rada i strpljenja u odnosu na one vaspitače u "običnim" vrtićima.

- Ovde se mnogo češće dešava da napravimo jedan korak napred, pa dva nazad. I to mi moramo da progutamo i sažvaćemo. I da shvatimo da ne možemo da budemo uspešni svuda i da svako dete u svakom trenutku bude najbolje. Mi to negde godinama naučimo i postali smo surovi profesionalci, pa smo naučili da sa time funkcionišemo - kaže ona.

Ponosni na dečaka koji je završio srednju

Kao jednu od priča koja joj je ostala u sećanju, vaspitačica navodi primer dečaka koji je završio srednju školu.

Njegov put je bio specifičan jer je jedna privatna škola, čiji su predstavnici bili u Svratištu, primetili da bi on mogao da se školuje kod njih. Dali su mu stipendiju i on je uspeo da iskoristi tu šansu.

- Onda je upisao i fakultet kod njih, pa je sve to išlo svojim sledom. Pa se zaposlio i mogu da kažem da je on izašao iz ovih okvira - kaže ona.

Nažalost, Svratište zavisi od dobrih ljudi, firmi i projekata.

- Nemamo nikakvu sistematsku i kontinuiranu pomoć države, tako da ono što nam dobri ljudi donesu ovde, od toga možemo da živimo. I što se tiče garderobe, slatkiša, hrane... sve što dobijemo možemo da pružimo deci. Da nema tih donacija, mi ne bismo mogli da preživimo. Dok nisam počela da radim ovaj posao nisam znala koliko smo human narod, jer nama dnevno jako puno građana dolazi i uvek da pomognu šta god nam treba - kaže vaspitačica Jelena i izražava nadu da će neko i u državi videti koliko je sve ovo bitno.

- Nama decembar svake godine bude specifičan. Bude mnogo dešavanja, organizujemo koncerte, tako da je nama ovde uvek prava Božićna i novogodišnja atmosfera. Tako da se trudimo da apelujemo ko hoće da pomogne, da ostavi što više slatkiša i igračaka, a mi onda pravimo novogodišnje paketiće. Organizujemo uvek i neku predstavu... Nova godina je baš specifična i svi se radujemo decembru - ispričala nam je vaspitačica Jelena. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi