Beogradski projekat iz sedamdesetih konačno dobija završetak - Gradiće se nova stanica BG voza na Karaburmi

Infrastruktura železnice Srbije podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za faznu izgradnju stanice BG voza Karaburma i nove železničke deonice koja će je povezati sa tunelskim cevima Vračar.

Reč je o jednom od najvažnijih infrastrukturnih projekata buduće linije 3 BG voza, koja je planirana na relaciji Makiš – Pančevački most. Nova stanica Karaburma trebalo bi da bude krajnja tačka ove linije na severoistočnom delu prestonice.

Idejno rešenje izradili su projektantski timovi kompanije Project biro Utiber i Saobraćajnog instituta CIP, kako bi se utvrdile prostorne i tehničke mogućnosti za realizaciju projekta u skladu sa važećim planskim dokumentima.

Prema procenama iz projektne dokumentacije, vrednost izgradnje stanice iznosi oko 2,61 milijardu dinara, odnosno približno 22,2 miliona evra.

Plan predviđa izgradnju kompletne železničke infrastrukture između Pančevačkog mosta i postojećih tunela Karaburma, koji se granaju iz tunela Vračar. Nova stanica biće povezana sa postojećom železničkom, putnom i komunalnom mrežom, a posebna pažnja posvećena je njenom povezivanju sa budućom metro stanicom ŽS Karaburma, piše "ekapija."

Prema trenutnim planovima, upravo bi Karaburma mogla da postane jedina direktna tačka povezivanja prve linije metroa sa sistemom gradske železnice, nakon što se odustalo od izgradnje stanice BG voza na vijaduktu kod Sajma.

U prvoj fazi stanica će imati tri koloseka za prijem i otpremu vozova, dok je u narednim etapama predviđena dogradnja još dva koloseka i dodatnog perona. Ukupan kapacitet kompleksa predviđa pet koloseka.

Peroni će biti dužine 220 metara, dok će vozovi na ovoj deonici moći da saobraćaju brzinom do 80 kilometara na čas. Nova pruga od tunela Vračar do stanice Karaburma biće duga približno 1,4 kilometra.

Tuneli čekaju vozove decenijama

Poseban segment projekta odnosi se na obnovu tunela Karaburma, koji su izgrađeni pre više decenija, ali nikada nisu pušteni u saobraćaj.

Leva tunelska cev dužine 675 metara građena je od 1975. do 1977. godine, dok je desna, duga gotovo 687 metara, izgrađena između 1996. i 1998. godine.

Iako su stručne analize pokazale da su tunelske konstrukcije uglavnom stabilne i bez ozbiljnijih oštećenja, najveći problem predstavlja prodor podzemnih voda. Pošto tuneli nisu izgrađeni sa adekvatnom hidroizolacijom, na više mesta registrovana su curenja i oštećenja.

Na pojedinim deonicama utvrđena su i oštećenja betonske konstrukcije i korozija armature, zbog čega će biti neophodni obimni sanacioni radovi.

Projektom su predviđeni novi sistemi hidroizolacije i drenaže, kao i trajno rešavanje problema odvođenja podzemnih i procednih voda. Dokumentacija ostavlja mogućnost izgradnje posebnog postrojenja za preradu i prepumpavanje vode.

Biće i lokala i ugostiteljskih sadržaja

Nova stanična zgrada biće smeštena između koloseka i pristupne saobraćajnice, u neposrednoj blizini buduće metro stanice.

Planiran je prizemni objekat dimenzija 13 sa 83 metra, ukupne bruto površine oko 1.089 kvadratnih metara.

Pored prostora za putnike, zaposlene i tehničke službe, u stanici su predviđeni i komercijalni sadržaji, uključujući prodavnice i ugostiteljske objekte.

Zbog obima i složenosti radova projekat će biti realizovan u više faza, a svaka od njih predstavljaće zasebnu funkcionalnu celinu. Dinamika izvođenja biće preciznije definisana u narednim fazama projektovanja.

Podsetimo, saobraćaj BG vozom trenutno funkcioniše na četiri linije: Batajnica–Ovča, Resnik–Ovča, Mladenovac–Ovča i Lazarevac–Ovča. Uvođenjem linije 3, koja će povezivati Makiš i Karaburmu, očekuje se dodatno unapređenje gradskog železničkog saobraćaja u Beogradu.

.Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi