Amerika na ivici građanskog rata: Teksas dobio ogromno pojačanje od 24 države!

Spor Vašingtona i Teksasa oko meksičko-američke granice nastavlja da eskalira, a američko društvo se sve ubrzanije deli i povodom pitanja imigracije, piše nemački list "Cuerst".

Pošto je Vrhovni sud doneo odluku da Teksas demontira ograde od žilet žice, koje je podigao duž reke Rio Grande, sukob između Vašingtona i pojedinih američkih država, koji tinja već godinama, upravo doživljava novu kulminaciju.

Ova odluka Vrhovnog suda nije kraj, već pre početak još oštrije runde u borbi Vašingtona i Teksasa. Nakon što je u pismu predsedniku Džozefu Bajdenu guverner Teksasa Greg Abot potvrdio nameru Teksasa da nastavi da se bori protiv "invazije migranata", još 24 države donele su zajedničku izjavu u kojoj su se pobunile protiv poteza Vašingtona.

U pismu se tvrdi da je Bajdenova administracija, umesto da podrži vladavinu zakona i obezbeđuje granicu, napala državu Teksas zbog "zaštite od ilegalnih imigranata i terorista koji ulaze u SAD". Abot je u pismu Beloj kući optužio predsednika SAD da nije uspeo da "sprovodi zakone o imigraciji koje je doneo Kongres".

Tanjg/AP Photo/Eric Gay, File)

Kao rezultat "nezakonite granične politike Džozefa Bajdena", za samo tri godine, tvrdi se u Abotovom pismu, više od šest miliona ilegalnih imigranata prešlo je južnu granicu, a ove brojke nije moguće ignorisati.

Guverener Teksasa sada izgleda još odlučnije u nameri da nastavi da se još žešće suprotstavlja federalnim vlastima.

U intervjuu za "Blumberg", Abot je nedavno rekao: "Trenutno postavljamo još ograda od žilet žice kako bismo obezbedili granicu. Samo u Njujorku, kojim upravlja demokratski gradonačelnik Erik Adams, trenutno ima 37.000 ilegalnih imigranata."

U poruci na društvenoj mreži "Trut" (Istina) bivši predsednik i sadašnji predsednički kandidat Donald Tramp je podržao Abota: "Teksas se sa pravom poziva na ustav i treba ga podržati u odbijanju invazije".

Američki mediji upravo dočaravaju sliku "građanskog rata". U izbornoj godini i Holivud se pridružio napadima na Trampa, najavljujući distopijski film "Građanski rat", koji uskoro treba da se pojavi u bioskopima. U njemu fiktivni predsednik SAD raspoređuje američku vojsku protiv pobunjenih Amerikanaca, izbeglice zakrčuju auto-puteve, a zlosutni dim se podiže nad Njujorkom.

Inače, zaštita granice je odgovornost Američke granične patrole (USBP). Teksas je nedavno naredio svojoj Nacionalnoj gardi da preuzme granicu, a druge države razmatraju slanje nacionalne garde. Guverner Oklahome Kevin Stit govori o "buretu baruta napetosti". Konvoji kamiondžija iz različitih delova SAD iskazuju solidarnost sa pobunjenim Teksasom.

Abot je nedavno, u razgovoru sa Takerom Karlsonom, rekao da bi borba za sigurne granice mogla da potraje još neko vreme, verovatno do sledećeg januara, kada će novi predsednik položiti zakletvu. Abot aludira na Trampov reizbor, koji bi tada mogao da sprovede zakon o migracijama u svim državama, uključujući i Kaliforniju i granicu sa Kanadom.

Amerikanci nastavljaju da koračaju odvojenim putevima, zaključuje "Cuerst", i to sve krupnijim.

Profimedia

Nezavisnost Teksasa više nije tako dalek san

Podsetimo, u decembru 2012. godine stanovnici Teksasa poslali su u Belu kuću peticiju kojom traže odvajanje od Sjedinjenih Američkih Država. Onlajn peticiju tada je potpisalo 119.209 ljudi. Kao glavni razlozi za secesiju tada su navedni preveliko mešanje federalnih vlasti u pitanja saveznih država, kao i nezadovoljstvo ekonomskom politikom Obamine administracije koja je ocenjena kao "previše leva i socijalistička".

Novi talas nezadovoljstva pokrenut je nakon pobede predsednika Džoa Bajdena na izborima u novembru 2020. godine. Republikanac Kajl Biderman podneo je zakon kojim se poziva na secesiju na državnom nivou od SAD jer je „savezna vlada izmakla kontroli i ne predstavlja vrednosti Teksašana“.

Tada su republikanci iz Teksasa okončali trodnevnu konvenciju u Hjustonu 18. juna, i oživeli poziv na referendum o tome da li država treba da se otcepi od SAD. Može li se Teksas legalno otcepiti? U Ustavu SAD nedostaje bilo kakva odredba o secesiji. Teksas, koji je proglasio nezavisnost od Meksika 1836. godine, pridružio se Sjedinjenim Državama tek 1845. Tada je Kongres odobrio Zajedničku rezoluciju za pripajanje Teksasa Sjedinjenim Državama.

Rezolucijom je predviđeno da bi Teksas u budućnosti mogao da izabere da se podeli na „nove države pogodne veličine koja ne prelazi četiri po broju, pored pomenute države Teksas“. Međutim, formulacija rezolucije nije sadržala ništa što se tiče odvajanja od Sjedinjenih Država. Državna konvencija 1861. glasala je sa 166 prema 8 za secesiju. Nakon što je ratifikovan na narodnom glasanju, Teksas je postao sedma država koja se otcepila od Unije usred građanskog rata. Godine 1870. Teksas je ponovo primljen u Uniju. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi