Kako se slavi Božić u Rusiji: I oni imaju položajnika, ali i zahteve kako treba da izgleda, a trpeza im je malo drugačija

06.01.2024

21:15

0

Verovanja im se znatno razlikuju od naših

Kako se slavi Božić u Rusiji: I oni imaju položajnika, ali i zahteve kako treba da izgleda, a trpeza im je malo drugačija
Patrijarh Kiril - Copyright Oleg Varov, Russian Orthodox Church Press Service via AP

Božić po julijanskom kalendaru ima poseban značaj u životima vernika pravoslavnih crkava poput ruske, gruzijske, makedonske, Srpske pravoslavne crkve, Jerusalimske patrijaršije, Kopta i određenih manastira na Svetoj gori u Grčkoj.

Ovi običaji su naročito bogati i raznoliki u Rusiji, gde pripreme za Božić počinju nekoliko dana ranije.

Običaji pred Božić

Pre samog Božića, tradicija nalaže da svi poslovi budu završeni, jela spremna, a kuća temeljno očišćena, kako bi na sam dan praznika svi mogli da se posvete molitvama i radosti prazničnog okupljanja.

Vrata domova su otvorena za posete, a često se i stranci pozivaju na gozbu. Uz to, beskućnici su dobrodošli, jer se, prema legendi, lice Isusa Hrista može sakriti u svakome.

Ukrasi u domovima

Pexels
 

Jelka je neizostavan deo svakog doma, sa Vitlejmskom zvezdom na vrhu koja simbolizuje trenutak rođenja Isusa Hrista.

Kuće su ukrašene božićnim venčićima, zvončićima (za proterivanje zlih duhova) i svećama (simbol jedinstva sa drugima). Crkve i hramovi su prepuni vernika koji upućuju molitve Bogu.

Položajnik

U nekim delovima Rusije postoji tradicija slična onoj sa položajnikom. Prvi gost, obavezno muškarac, dolazi u kuću noseći jelovu grančicu kojom se pali vatra.

On se dočekuje sa solju i hlebom, daruje se poklonom, a praznik se čestita rečima: "S roždestvom!"

Poželjno je da položajnik ima tamniju kosu, jer se veruje da domaćine u tom slučaju očekuje blagorodna i srećna godina.

Božićna trpeza

24sedam/Ivan Pavlović
 

Nakon uzdržavanja tokom Banjeg dana, 7. januara Ruse čeka bogat božićni ručak. Trpeza mora obilovati jelima od mesa, a obavezno je tu pečeno prase ili guska punjena jabukama.

Priprema se i 12 vrsta jela u čast 12 apostola. Važan je i božićni hleb agnjec, kolač u obliku jagnjeta od biskvitnog testa, koji se preliva belim šećerom i koji simbolizuje žrtvu Isusa Hrista.

Ukućani su za božićnom trpezom svi zajedno, a sto je, kao i za Badnji dan, prekriven belim stolnjakom koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist umotan po rođenju.

Praznična atmosfera i darivanje

Božić je vreme darivanja i odlazaka u goste, posebno u kuće s malom decom, gde se domaćinima daju bombone i korisni predmeti.

Profimedia
 

Tradicionalne kolede opstale su u manjim mestima. Momci i devojke idu od kuće do kuće i pevaju koledarske pesme, dok neke devojke organizuju gatanje, gledaju u izliveni vosak i tako predviđaju za koga će se udati. Prema narodnom verovanju, u božićnoj noći dešavaju se čuda, sve želje se ispunjavaju, nebo se otvara, a sve vode imaju sposobnost da leče.

Babuška je tradicionalni božićni lik koji deci deli poklone, a osim nje mališani veruju i u Snjeguročku, snežnu ženu koja im donosi poklone, kao i u Božić Batu, kojeg nazivaju Tatica Mraz. Deca na Božić jedu crni hleb koji im stavljaju u obešene čarape, recituju stihove i pevaju božićne pesme.

Verovanja i zabrane

Rusi pridaju poseban značaj verovanjima vezanim za Božić, poput prognoza o plodnosti godine prema vremenskim uslovima. Na primer, ako se Božić slavi u nedelju ili ponedeljak, prema starom ruskom verovanju godina će biti rodna.

Osim toga, veruje se da će se, ako na taj praznik bude mećava, pčele rojiti, a ukoliko bude otopljenje, da će dobro roditi heljda.

Na Božić su zabranjeni lov, ribolov, šivenje i veći poslovi, jer se veruje da to donosi nesreću.

Profimedia/Sefa Karacan / Anadolu
 

Nebo puno zvezda u božićno veče signalizuje rodnu godinu, a tradicionalno se veruje da snop sena ispod stola za kojim se jede na Božić simbolizuje Hristove jasle.

U nekim krajevima ispod stola se stavlja i predmet od gvožđa na koji svi stavljaju noge jer se veruje da tako čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, pošto je gvožđe simbol snage i izdržljivosti.

Svjatki - veseli dani nakon Božića

Nakon Božića sledi period od 12 najveselijih dana u godini, nazvan svjatki. Ovi dani uključuju posete različitim rodbinskim i prijateljskim domovima, festivale, pozorišne predstave, večeri poezije i duhovne muzike.

Svjatki traju do Bogojavljenja, 19. januara, a tokom njih svi poslovi se obavljaju u prvoj polovini dana, dok se ostatak vremena posvećuje slavlju.

Veruje se da sveti dani privlače sreću, pa mnogi u to vreme gataju i bave se raznim magijskim ritualima. Ruska pravoslavna crkva tu tradiciju ne podržava i insistira da pravi hrišćani Božić i svjatke treba da provedu u molitvi i u činjenju dobrih dela.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike