Ko je bio Alan Tjuring: Pionir računarstva i heroj Drugog svetskog rata koji je rešio "Enigmu", a završio tragično

Danas se navršava 69 godina od smrti Alana Matisona Tjuringa, britanskog matematičara, logičara i pionira računarstva. 

Ovaj izuzetni um je svojim radom ostavio dubok trag u svetu tehnologije, a njegova hrabrost tokom Drugog svetskog rata ostaje izvor divljenja i inspiracije.

Rođen 23. juna 1912. godine u Londonu, Alan Tjuring je brzo pokazao izuzetan talenat za matematiku. Tokom svoje karijere, postao je jedan od najznačajnijih naučnika 20. veka. 

Njegov rad se širio na različite oblasti, ali je najpoznatiji po svom ključnom doprinosu u oblastima teorije izračunljivosti i veštačke inteligencije.

Profimedia

Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je bio ključni član britanskog tima koji je radio na dešifrovanju nemačke šifre "Enigma". Njegova genijalnost i matematičke veštine bile su ključne u otkrivanju tajnih poruka nacističkih vojnika. Rad na razvoju mašine pod nazivom "Bomba" omogućio je britanskoj vojsci da dešifruje šifre, čime je savezničkim snagama pružena značajna prednost.

Uprkos svom herojskom doprinosu tokom rata, Tjuring je patio zbog svoje seksualne orijentacije. U to vreme, homoseksualnost je bila krivično delo u Velikoj Britaniji. Godine 1952. Tjuring je osuđen za "protivprirodnu delatnost" i podvrgnut hemijskoj kastraciji. Ovaj postupak imao je teške posledice na njegovo mentalno zdravlje i doveo je do njegove prerane smrti.

Tjuring je umro 1954. godine pošto je pojeo jabuku napunjenu cijanidom. Njegova smrt se smatra samoubistvom.

AP Photo/Kin Cheung

Tek mnogo godina kasnije, 2013. godine, Alan Tjuring je posthumno pomilovan i priznat kao heroj svoje zemlje. Osuda za "teško nedolično ponašanje" je povučena i njega je, 24. decembra 2013. godine, posthumno pomilovala Kraljica Elizabeta II. 

Alan Tjuring je tek četvrta osoba od 1945. godine koja je u Ujedinjenom Kraljevstvu dobila kraljevsko pomilovanje.

Enigma "Enigme"

"Enigma" je elektromehanički uređaj, razvijen posle Prvog svetskog rata, do 1925. godine, a korišćen je prvenstveno u poštanskom i trgovinskom saobraćaju. Od 1926. je bio u upotrebi u nemačkoj vojsci. 

Najvažniji deo mašine je rotor, a suština rada je u tome da se dve mašine podese na isti način, tako da jedna šalje šifrovanu poruku dok je druga prima i dešifruje. Ključ rotora se menja na svakih 29 dana, a slova se svaki naredni put šifriraju drugim slovom i ista reč i ista poruka se svaki naredni put šifriraju na drugačiji način.

Profimedia

Iako svetska javnost smatra da su britanski stručnjaci uspeli da razbiju šifre sa "Enigme", to su prvo uradili Poljaci 1932. godine, i to pod vođstvom matematičara i kriptologa Marijana Rajevskog.

Rajevski je uspeo da rekonstruiše mašinu, i to civilnu, koju su poljski obaveštajci kupili u Nemačkoj i onda je prokrijumčarili u Poljsku. To je bio početak rada, jer ipak Poljaci nisu imali uvid u nemačka podešavanja koja su se menjala na svakih 29 dana.

Neposredno pre nemačkog napada na Poljsku, Rajevski je sa kolegama i kompletnom dokumentacijom prebegao u Francusku, a posle pada Francuske u Britaniju.

Međutim, Britanci su Rajevskog i njegove kolege postavili u jedinice koje nisu imale veze sa razbijanjem šifre na "Enigmi", a posao na razbijanju nemačke šifre nastavili su britanskih stručnjaci u Blečli parku.

Vođa tima bio je Alan Tjuring.

Zarobljavanje nekoliko uređaja "Enigma", posebno na podmornicama, pomoglo je da se do kraja rata u potpunosti "provali" u nemački sistem kriptozaštite.

Zanimljivo je da su Nemci da kraja rata verovali da je sve što šalju preko "Enigme" sigurno i nikada nisu saznali da su ih Poljaci, a kasnije i Britanci, nadmudrili.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi