Zašto je Drezden tako brutalno bombardovan: Ljudi su živi goreli, grad se pretvorio u prah (VIDEO)

Trodnevno bombardovanje Drezdena, od 13. do 15. februara 1945. godine, i danas važi za jedan od kontroverznijih poteza saveznika tokom Drugog svetskog rata.

Uz Hirošimu i Nagasaki bilo je to najveće bombardovanje ikada, a grad u kojem je tada bilo oko milion ljudi, pretvoren je u prah i pepeo.

Time se strateški nije postiglo ništa, jer su Nemci već tada bili na ivici predaje.

Bio je to takav užas da se od napada saveznika distancirao čak i Vinston Čerčil koji je do tog trenutka podržavao intenzivno bombardovanje nemačkih gradova.

- Mislim da je došao trenutak da se izmeni pristup bombardovanju nemačkih gradova samo kako bi se širio užas. U suprotnom ćemo se naći u situaciji da ćemo kontrolisati razorenu zemlju - bio je deo njegove reakcije.

Na početku Drugog svetskog rata, Drezden je sa 640.000 stanovnika bio sedmi po veličini grad u Nemačkoj. U jesen 1944. bio je poslednji veliki neoštećeni industrijski grad, i predstavljao je i jedan od poslednjih ekonomskih i administrativnih centara Nemačke.

Bombardovanje bi bilo veliki udarac nacističkoj Nemačkoj i njihovoj putnoj infrastrukturi. Napad je usledio manje od mesec dana nakon što je ubijeno oko 19.000 američkih vojnika i tri nedelje nakon otkrića užasa u Aušvicu.

U pokušaju da iznude što bržu predaju Nemaca, udar na Drezden je trebalo da teroriše i istraumira civile, lokalno i širom zemlje. Taj efekat je svakako postignut.

Do 1945. nije bio cilj savezničkih napada i smatrao se najsigurnijim skloništem u Nemačkoj. Bio je prepun izbeglica, ranjenika i ratnih zarobljenika. 

Brutalan napad zapaljivim bombama

Saveznici su odlučili da ga gađaju 13. februara 1945.

- Postojali su savršeni uslovi za sravnjivanje grada sa zemljom iz vazduha: dobre vremenske prilike, gotovo potpuno nepostojanje protivvazdušne odbrane, nacističko vođstvo nije osiguralo čak ni delimično prikladna skloništa, a grad je bio prepun ljudi. Svi su bili meta dvostrukog britanskog napada zapaljivim bombama i eksplozivnim napravama ogromne žestine zbog čega je nastala prava vatrena oluja, pretvarajući stari grad u paklenu buktinju. Nakon toga, usledio je dalji teški napad oko podneva, i to američki - naveo je Ijan Keršo u svojoj knjizi "Kraj".

Prvo je 500 bombardera "lankaster" ispustilo bombe, a narednog dana je američka Osma vazduhoplovna jedinica gađala grad sa 400 tona bombi.

Profimedia/Bundesarchiv

Nemačka avijacija i odbrana je uništena, a na zemlji su ljudi goreli, dok se vazduhom promaljao miris goriva.

Jedan od preživelih, Lotar Mecger, prisećao se 1999. kako je njega i braću i sestre majka prekrila ćebetom natopljenim vodom, pre nego što su pobegli iz zgrade na ulicu kojom je besnila plamena oluja.

- Videli smo užasne stvari; spaljene odrasle ljude skupljene na veličinu deteta, delove ruku i nogu, mrtve, cele porodice spaljene, zapaljene ljude koji su trčali, izbeglice, mrtve spasioce i vojnike, mnoge koji su dozivali decu i porodicu i vatru svuda, svuda - ispričao je.

Margaret Frejer do kraja života nije zaboravila prizor žene koja je trčala s bebom u rukama.

AP Photo/ADN, Richard Peter

- Trčala je, pala i u tom trenutku dete joj je ispalo i u luku odletelo u vatru. Ispred sebe sam na ulici ugledala ljude kako vrište, mašu rukama, i odjednom kao da su odlučili da se spuste na zemlju. Ubrzo su počeli da gore - pričala je. Tek posle je shvatila da su gubili svest zbog nedostatka kiseonika.

Napad je naredio zapovednik britanskih vazdušnih snaga ser Artur Haris, poznat i kao "bombaš Haris", koji u bombardovanjima nije štedeo eksploziv, koliko zbog uništavanja legitimnih nacističkih vojnih i industrijskih postrojenja, toliko i zbog "uništavanja morala kod stanovništva Nemačke".

Profimedia

U intervjuu 30 godina nakon bombardovanja kazao je da ne žali i da mora, opet bi učinio isto.

Ljudi koji su se sklanjali u provizornim skloništima ugušili su se. Oni koji su se zatekli na ulicama progutala je vatra. Pojedinci su se sklonili u veliki rezervoar vode u centru grada kako bi izbegli vatru, a li su ubrzo ustanovili da ne postoji lagan način da izađu napolje jer su njegovi zidovi bili od glatkog cementa, tako da su se mnogi utopili.

Sporno brojanje mrtvih

Procenjuje se da je bombardovanjem Drezdena ubijeno 135.000 ljudi iako je prema drugim istraživanjima, komisija utvrdila da je u vazdušnim napadima poginulo do 25.000 ljudi. Tačna brojka zapravo nikada nije utvrđena.

Iako je to bio značajan broj mrtvih, bombardovanja grada se nije posebno isticalo kada se govorilo o strateškim potezima Drugog svetskog rata. Do 1945. većina nemačkih gradova je već bila sravnjena sa zemljom i u mnogima je stradao i veći broj ljudi.

Uništenje kulture

Pojedini posmatrači su tada naveli da je poravnjanje Drezdena značilo ne samo stradanje civila, već i uništenje centra evropske kultire i baroka. Još od vladavine Avgusta Jakog, u 17. veku, nemačka Firenca na Elbi, kako su grad zvali, bila je dom mnogim umetničkim i porcelanskim kolekcijama, nakitu, naučnim instrumentima i slično.

Profimedia

Sa druge strane, stratezi saveznika su se plašili da će se nemačka vojska pregrupisati ukoliko malo smanje pritisak na njih. Tako da su se odlučili za brutalan napad i zastrašujuću kampanju koja je udarila i na civile i kulturna dobra. Oko tri meseca kasnije, Adolf Hitler počinio samoubistvo, a Nemačka je kapitulirala.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi