Krvožedni Nemac koji je godinama neometano ubijao: Davio je svoje žrtve, pa jeo delove njihovih tela „jer je meso bilo skupo"

Zastrašujući zločini Nemca Joahima Krola, serijskog ubice koji je svih 14 žrtava ubio na isti način, zaslužni su za nadimke po kojima je ostao upamćen - "rurski ljudožder", "rurski lovac" ili "duizburški ljudožder".

Iako je utvrđeno da je ubio 14 ljudi, vlasti veruju da je taj broj veći.

Ovaj kanibal iz Nemačke tvrdio je da je jeo delove svojih žrtava da bi uštedeo novac, jer je meso bilo skupo, a hapšenje je uspevao da izbegne čak dve decenije, tokom kojih je šest muškaraca uhapšeno zbog zločina koje je počinio.

Njegovom krvavom piru konačno je došao kraj kada je zapušio zajednički toalet iznutricama žrtve, što je dovelo do njegovog hapšenja.

Odrastao je u siromaštvu u nacističkoj Nemačkoj

Krol je rođen 1933. godine na početku uspona nacističke partije u Nemačkoj. Bio je najmlađi od osmoro dece i smatran je „slabim“. Ova stalna degradacija njegove porodice, zajedno sa nestabilnim vaspitanjem tokom Drugog svetskog rata, znatno su uticali na njegovo odrastanje.

Kako su pisali nemački mediji, Krol je u detinjstvu često mokrio u krevet, čega se mnogo stideo. Osim toga, navodno je seksualno zlostavljao životinje. Mokrenje u krevet i okrutnost prema životinjama su dva od tri faktora Makdonaldove trijade, oblika ponašanja u detinjstvu koje može ukazati na nasilne sklonosti kasnije u životu.

Kao i mnoge druge porodice u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, Krolova porodica je patila od ekstremnog siromaštva i gladi. Njegovog oca, vojnika nemačke vojske, ruska vojska je odvela u zarobljenike, i veruje se da je umro tokom rata, pa je Krol ostao sam sa majkom, braćom i sestrama.

Školu je napustio 1948, pošto je morao više puta da ponavlja nekoliko razreda. Kada je imao 15 godina i obrazovanje četvrtog razreda, njegove muke u školi bile su dodatno pojačane turbulencijama Drugog svetskog rata. Kada mu je urađen test inteligencije, pokazalo se da ima IQ 78, a u nekim izveštajima navodi se da nije znao da čita.

Nakon što je završio školu, Krol je počeo da radi kao farmer i ubrzo je razvio apetit za ubistvo.

Početak krvave „zabave"

Krol je tvrdio da je ubijanje domaćih životinja tokom rada na farmi probudilo njegove ubilačke fantazije. Videvši kako se kolje svinja, „probudio se njegov seksualni nagon“, pisalo se tada.

Kao mladić je pokušao da ima ljubavnu vezu sa nepoznatom ženom, ali to se nije dobro završilo. Kasnije je pričao da se ne oseća spretnim i prirodnim sa ženama u seksualnom smislu i opisao je svoj jedini seksualni čin sa ženom kao neuspeh. Krol je tada zaključio da bi trebalo da ima seksualne odnose sa „nekim ko ne može da se požali na njegov učinak“.

Godine 1955, u vreme kada je Krolova opsesija smrću rasla, umrla mu je majka. Njegova braća i sestre otišli su potom svojim putem i s njim izgubili kontakt. Kasnije te godine Joahim je ubio svoju prvu žrtvu.

U selo Valsted stigao je 8. februara 1955. Tamo je uhvatio i ubio 19-godišnju Irmgard Strel. Zadavio ju je, a zatim silovao i rasekao joj stomak.

Osim što je silovao žrtve nakon što bi ih ubio, pisalo se da je navodno masturbirao nad njihovim telima. Kada bi se vratio kući nakon ubistva, ponovo bi se zadovoljavao gumenom lutkom za seks, a tokom tog čina često je gušio lutku malog deteta.

Krol će kasnije tvrditi da su, nakon njegovog prvog ubistva, njegove ubilačke sklonosti splasnule na četiri godine. Međutim, vlasti veruju da je Krol odgovoran za još nekoliko ubistava između 1955. i 1959. godine, kada je "rurski ljudožder" rekao da je ponovo počeo da ubija.

Njegovo sledeće poznato ubistvo dogodilo se 16. juna 1959. godine, kada je dvadesetčetvorogodišnja Klara Frida Tesmer ubijena u Rajni. Njeno ubistvo bilo je identično kao i ubistvo Irmgard Strel.

Tada je Krol uradio ono što će postati njegov zaštitni znak - uklonio je komade mesa sa Klarine zadnjice i butina, umotao ih u papir i odneo kući kako bi ih skuvao za večeru.

Posle ubistva Tesmerove uhapšen je Hajnrih Ot, koji se obesio dok je čekao suđenje. U međuvremenu, Joahim Krol je ostao na slobodi.

Kako je "duizburški ljudožder" izbegao hvatanje

Oni koji su proučavali psihologiju Joahima Krola primetili su da njegova samosvest i metodični načini odabira žrtava ukazuju na to da je imao veći kvocijent inteligencije od prijavljenih 78. Kao i druge serijske ubice, Krol je putovao u različite gradove u potrazi za žrtvama.

Čak je ubio jednog muškarca, Hermana Šmica, 1965. Te noći Krol je otputovao u Grosenbaum, gde je špijunirao Šmica i njegovu verenicu Marion Ven u osamljenom kraju dok su imali seks na prednjem sedištu automobila i dobio je ideju.

Izmamio je Šmica iz auta mašući rukama kao da traži pomoć. Zatim ga je više puta ubo, planirajući da potom ubije i siluje Ven. Umesto toga, Venova je skočila na vozačevo sedište automobila i uputila se direktno prema Krolu, koji je izbegao vozilo i pobegao.

Iako je dobro pogledala Krola, Venin izveštaj o ubici nije doveo ni do kakvih tragova. Krol je ostao slobodan da izvrši svoje užasne zločine.

Dodatno zbunjujući policiju, Krol nije uvek skidao meso sa žrtava, što je svako njegovo ubistvo činilo drugačijim. Jeo je meso samo onih žrtava koje je smatrao posebno mladim i nežnim.

Na sve to, druge ubice koje su delovale u Zapadnoj Nemačkoj odvukle su pažnju policije. U godinama pre nego što je Joahim Krol počeo da ubija, Verner Bust je ubijao parove u tom području, počevši od ranih 1950-ih. Veruje se da su Bust i nekoliko drugih osumnjičenih ubica odvratili pažnju policiji sa Krola.

 

 

Dok je Krol aktivno ubijao, petorica drugih muškaraca zajedno sa Hajnrihom Otom uhapšena su i optužena za ubistva koja je on počinio. Poput Ota, jedan od njih je izvršio samoubistvo.

Još jedan uznemirujući element Krolovih ubistava bila je motivacija koja se krila iza kanibalizma. Mnoge kanibalistički nastrojene serijski ubice, kao što je Albert Fiš, bile su seksualno motivisane da konzumiraju meso svojih žrtava, ili su ga videle kao trofej.

Krol je imao praktičniji pogled na to. Kasnije je rekao da je uzimao komade mesa sa svojih žrtava jer je „meso bilo skupo“.

Kanibalistički serija Joahima Krola završila se 3. jula 1976. Tog dana je kidnapovao četvorogodišnju Marion Ketner iz parka.

Nešto kasnije komšija je pitao Krola da li zna šta je blokiralo cevi u zajedničkom toaletu zgrade. Kada je odgovorio „creva“, komšija se nasmejao. Zatim je pogledao u toalet, video sićušne ljudske organe i odmah kontaktirao s policijom.

Kada su policajci ušli u Krolov stan, pronašli raskomadano telo Marion Ketner. Delovi tela bili su u frižideru, ruka se kuvala na šporetu, a iznutrice su zapušile vodovod. Policija je uklonila zajednički toalet i pronašla jetru, pluća, bubrege i srce Ketnerove.

Krol je odmah uhapšen, priznao je da je ubio devojčicu i dao je policiji detalje o 13 drugih ubistava, uključujući ubistva Irmgard Strehl i Klare Fride Tesmer. Takođe je priznao da je kanibal.

Dok je bio u zatvoru Krol je sarađivao sa policijom, uveren da će dobiti tretman kojim će biti izlečeni njegovi porivi i da će biti pušten na slobodu. Nakon nekoliko godina u zatvoru, optužen je za osam ubistava i jedan pokušaj ubistva, u suđenju koje je trajalo čak 151 dan.

Umesto da dobije lek koji je želeo, Krol je u aprilu 1982. osuđen na doživotni zatvor.

Umro je u zatvoru 1991. od srčanog udara u 58. godini.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi