Ubica koji je inspirisao tri horora: U kući mesara iz Plejnfilda nađeni su ostaci 40 tela, od kože žrtava pravio stolice, abažure i kaiše

Godinama se Ed Gin skrivao u svojoj trošnoj kući u Plejnfildu u Viskonsinu dok je pažljivo derao kožu sa svojih žrtava i raskomadavao njihova tela kako bi od njih napravio razne upotrebne predmete, od stolice do bodi odela.

Većina ljudi je gledala klasične horor filmove kao što su Psiho (1960), Teksaški masakr motornom testerom (1974) i Kad jaganjci utihnu (1991), ali mnogi ne znaju je da su zastrašujući zlikovci u ova tri filma zasnovani na jednom stvarnom serijskom ubici: Edu Ginu, takozvanom „mesaru iz Plejnfilda“.

Kada je policija ušla u njegov dom u Plejnfildu u Viskonsinu novembra 1957, nakon nestanka jedne lokalne žene, kročila je pravo u kuću užasa. Ne samo da su pronašli ženu koju su tražili - mrtvu, obezglavljenu i obešenu o gležnjeve - već su pronašli i brojne šokantne, jezive predmete koje je Gin napravio.

Policija je našla lobanje, ljudske organe i jezive komade nameštaja poput abažura napravljenih od ljudskih lica i stolica presvučenih ljudskom kožom. Ginov cilj, kako je kasnije objasnio policiji, bio je da napravi kožno odelo kako bi vaskrsnuo svoju mrtvu majku kojom je godinama bio opsednut.

Rani život i prvo ubistvo

Rođen kao Edvard Teodor Gin 27. avgusta 1906. u La Krosu u Viskonsinu, Ed je odrastao pod uticajem svoje religiozne i dominantne majke Auguste. Učila je Eda i njegovog brata Henrija da veruju da je svet pun zla, da su žene „oličenje greha“ i da su piće i besmrtnost oruđe đavola.

U želji da zaštiti svoju porodicu od zla za koje je verovala da vreba iza svakog ćoška, Augusta je insistirala da se presele iz La Krosa, koji je smatrala „ponorom prljavštine“, i preselili su se u Plejnfild. Čak i tamo, Augusta je naterala porodicu da se nastani van grada jer je verovala da bi život u gradu pokvario njena dva mlada sina.

Tako je Ed Gin napuštao izolovanu seosku kuću svoje porodice samo kad je išao u školu. Međutim, nije uspeo da uspostavi bilo kakve značajne veze sa svojim drugovima iz razreda, koji su ga pamtili kao društveno nezgodnog i sklonog čudnim, neobjašnjivim naletima smeha.

Edovo lenjo oko i govorna mana učinili su ga lakom žrtvom nasilnika.

Uprkos svemu ovome, Ed je obožavao svoju majku. Njegov otac, plašljivi alkoholičar koji je umro 1940. godine, ostavio je znatno manji trag u njegovom životu. Ed je upijao majčine lekcije o svetu i činilo se da prihvata njen oštar pogled na njega. Dok se Henri ponekad suprotstavljao Augusti, Ed to nikada nije učinio.

Zato ne nije veliko iznenađenje što je prva žrtva Eda Gina bio njegov stariji brat Henri.

Godine 1944. Ed i Henri su u polje da bi spalili suvišnu vegetaciju, ali je samo jedan od braće preživeo noć.

Dok su radili vatra je iznenada izmakla kontroli, a kada su vatrogasci stigli da ugase vatru, Ed im je rekao da je Henri nestao. Njegovo telo je ubrzo pronađeno, u močvari sa licem nadole, posle čega je utvrđeno da je umro od gušenja.

AP Photo

U to vreme to je izgledalo kao tragična nesreća. Slučajna ili ne, Henrijeva smrt je značila da su Ed Gin i Augusta imali celu seosku kuću samo za sebe. Tamo su živeli u izolaciji oko godinu dana, sve do Augustine smrti 1945.

Tada je Ed Gin započeo svoj višegodišnji krvavi pir.

Stravični zločini

Nakon Augustine smrti, Ed Gin je pretvorio kuću u nešto što je ličilo na svetilište posvećeno sećanju na nju. Zagradio je sobe koje je ona koristila, održavajući ih u besprekornom stanju, i preselio se u malu spavaću sobu pored kuhinje.

Živeći sam, daleko od grada, počeo je da tone u svoje opsesije. Ed je ispunio svoje dane učeći o nacističkim medicinskim eksperimentima, proučavajući ljudsku anatomiju, konzumirajući pornografiju, iako nikada nije pokušao da izlazi sa ženama, i čitajući horor romane. Počeo je i da se prepušta svojim bolesnim fantazijama, ali je bilo potrebno mnogo vremena da to bilo ko shvati.

Celu deceniju niko nije mnogo razmišljao o farmi Gin koja se nalazila van grada. Sve se promenilo u novembru 1957. kada je vlasnica lokalne gvožđare po imenu Bernis Vorden nestala, ne ostavivši za sobom ništa osim krvavih mrlja.

Vorden, udovica stara 58 godina, poslednji put je viđena u svojoj radnji. Njena poslednja mušterija bio je upravo Ed Gin, koji je otišao u prodavnicu da kupi galon antifriza.

Policija je otišla na Edovu farmu da istraži slučaj i našla se usred noćne more na javi. Tamo su vlasti pronašle ono što će kasnije inspirisati horor filmove kao što su Kad jaganjci utihnu, Psiho i Teksaški masakr motornom testerom.

Šta su istražitelji pronašli u kući

Čim su istražitelji ušli u kuću Eda Geina, našli su Bernis Vorden u kuhinji. Bila je mrtva, obezglavljena i obešena za gležnjeve o gredu na plafonu.

U kući je bilo bezbroj kostiju, celih i raskomadanih, lobanja nabijenih na stubove njegovog kreveta, i posuda i kuhinjskog pribora koji su bili napravljeni od lobanja.

Međutim, policajce su više uznemirili predmeti za domaćinstvo koje je Ed napravio od ljudske kože.

 

 

Vlasti su pronašle stolice presvučene ljudskom kožom, korpu za otpatke napravljenu od kože, helanke napravljene od kože ljudskih nogu, maske napravljene od lica, kaiš od bradavica, par usana koji je korišćen kao vezica za prozore, korset napravljen od torza žene i abažur od ljudskog lica.

Pored predmeta od kože, policija je pronašla razne raskomadane delove tela, uključujući nokte, četiri nosa i genitalije devet različitih žena. Takođe su pronašli posmrtne ostatke Meri Hogan, vlasnice kafane koja je nestala 1954.

Ed Gin je spremno priznao da je većinu ostataka sakupio sa tri lokalna groblja, koja je počeo da posećuje dve godine nakon Avgustine smrti. Rekao je policiji da je ošamućen otišao na groblja, tražeći tela za koja je mislio da liče na njegovu majku.

Ed je takođe objasnio zašto. Vlastima je rekao da je želeo da napravi „žensko odelo“ kako bi mogao da „postane“ svoja majka i da joj se uvuče u kožu.

Koliko ljudi je Gin ubio?

Nakon policijske posete kući Eda Gina, „mesar iz Plejnfilda“ je uhapšen, ali je 957. proglašen nevinim zbog ludila i poslat u Centralnu državnu bolnicu za duševno bolesne kriminalce, gde mu je dijagnostikovana šizofrenija. Tada je njegova seoska kuća misteriozno izgorela do temelja.

AP photo

Deset godina kasnije Ed je smatran sposobnim da mu se sudi i osuđen je za ubistvo Bernis Vorden, ali samo za njeno ubistvo. Nikada mu nije suđeno za ubistvo Meri Hogan jer je država to navodno smatrala bacanjem novca.

Ed je, prema njihovom mišljenju bio lud, pa će samim tim ostatak života provesti u bolnicama.

Ali tada je izostao odgovor na pitanje koliko ljudi je Ed Gin ubio. Sve do svoje smrti 1984, u 77. godini, priznao je samo da je ubio Vorden i Hogan. Ostala tela, a policija je pronašla čak 40 u njegovoj kući, tvrdio je da je odneo u kuću opljačkavši grobove.

Zato se do danas ne zna koliko žrtva je imao mesar iz Plejnfilda, ali je sigurno da je priča Eda Gina ostala jedna od najuznemirujućih u istoriji kada je reč o serijskim ubicama, o čemu svedoče i flimovi koji su snimljeni na osnovu njegove priče.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi