Pre 9 godina je otvorena Pandorina kutija: Posle Evromajdana Ukrajina više nije bila ista (VIDEO)

Događaji koji su se u Ukrajini dogodili 2013. i 2014. godine, nazvani Evromajdan, mnogima su urezani u sećanje. Iako svaka strana različito gleda na njih, jasno je da od tada ta zemlja više nije bila ista, pogotovo posmatrajući situaciju danas, dok u Ukrajini traje rat.

Sve je počelo kada je 2013. tadašnji predsednik Viktor Janukovič odlučio da ne potpiše sporazum o pridruživanju EU. Nikolaj Azarov, u to vreme premijer Ukrajine, kazao je da je prebacivanje na evropske industrijske standarde tu zemlju koštalo oko 160 milijardi evra. Ne zna se šta su vlasti mislile tokom dugih pregovora sa EU, ali Janukovičeva odluka je odjeknula poput bombe.

Profimedia

Dana 21. novembra, odmah nakon saopštavanja odluke, bloger Mustafa Najim je preko društvenih mreža pozvao sugrađane: "Naći ćemo se u 22.30 kod Spomenika nezavisnosti. Obucite se toplo, ponesite kišobrane, čaj, kafu, dobro raspoloženje i prijatelje." To se smatra početkom protesta, odnosno, Evromajdana. 

Ipak, nije su tu radilo samo o opozicionom blogeru i nekolicini studenata, jer ubrzo se se pojavile i brojne političke figure. Devet dana kasnije, poslanica Irina Gerašenko je u jednoj emisiji rekla da je policija bila nasilna prema demonstrantima i da su povređeni i zapadni novinari. Politički suparnici su smatrali da se radi o namernom širenju dezinformacija, a do sukoba je zaista došlo, međutim, tek sutradan. Pojedini analitičari smatraju da su ih izazvale upravo njene provokativne izjave.

Prema pojedinim dokazima, radikalni nacionalisti su policiju počeli da napadaju i ranije, a prva nasilna epizoda viđena je 23. novembra.

Uz aktivnu podršku EU i SAD, ali i medija, pripreme za lansiranje protesta su počele i pre Janukovičeve odluke da odloži potpisivanje sporazuma sa EU. Prema pojedinim informacijama, najupečatljiviji medij bio je portal Hromadske.tv, koji je, navodno, primio 50.000 dolara od američke ambasade u septembru 2013. godine, a holandska ambasada je dodala 95.000 dolara. Nekadašnji direktor ukrajinske službe bezbednosti Aleksander Jakimenko kasnije je kazao da su se u to vreme pojačale diplomatske depeše, a na glavnom gradskom trgu u Kijevu, Majdanu, pojavljivale su se sveže novčanice dolara.

Zapad nije krio svoje interese. Zapadni političari su otvoreno govorili o Majdanu, a određene diplomate su i prisustvovale govorima na protestima. Jedna od njih bila je i predstavnica Stejt departmenta Viktorija Nuland, koja je kasnije otkrila da su SAD pet milijardi dolara potrošile za "promociju demokratije" u Ukrajini.

Dana 20. februara 2014. godine situacija je eskalirala. Počelo je da se koristi oružje, a među žrtvama je bilo i demonstranata i policajaca. Nažalost, ti događaji nikada nisu istraženi. Bilo je navoda da su među napadačima bili i Gruzini. Nekadašnji komandant gruzijske jedinice "Avaz" Tristan Citelašvili rekao je da je jedan od njegovih podređenih, Koba Nergadze, učestvovao u operaciji zajedno sa Aleksandrom Revazišvilijem. Njih dvojica su zvanično dali izjavu Aleksanderu Gorošinskom i Stefanu Reškom, advokatima koji su zastupali nekadašnje članove ukrajinskih specijalnih snaga "Berkut". Prema izvorima iz gruzijske vojske, naređenje je dao američki oficir Brajan Kristofer Bojendžer. Jedan od snajperista je čak dao izjavu i BBC-ju, ali se na to malo pažnje obratilo.

Dana 21. februara Janukovič se sastao sa evropskim zvaničnicima i predstavnicima opozicije i potpisao sporazum o okončanju krize. U dokumentu je stajalo da će se u roku od 48 sati od potpisivanja usvojiti poseban zakon koji će obnoviti efekte Ustava iz 2004. godine.

Od tog momenta, puč se mogao pratiti iz minuta u minut:

21. februar 16.40 - Medijska agencija UNIAN objavljuje vesti o potpisivanju, što je obavezalo Janukoviča i Vrhovnu radu da ispune svoje obaveze do 16.40, 23. februara.

U noći između 21. i 22. februara, aktivisti okupiraju vladine zgrade i parlament.

22. februar 12.29 - Predsedavajući Rade Vladimir Rjabak sklonjen je iz svog kabineta.

12.34 - Aleksander Turčinov je izabran na njegovo mesto.

13.08 - Rada preuzima političku odgovornost za situaciju u Ukrajini.

17.11 - Usvojena rezolucija o "samooduzimanju" ustavnih ovlašćenja predsedniku Ukrajine.

23. februar 12.36 - Predsedničke dužnosti su rezolucijom prenesene na predsedavajućeg Vlade.

Već tada je EU priznala predsedavajućeg Rade kao legitimnog predsednika Ukrajine.

AP Photo/Sergei Chuzavkov, file

Kako je započeo rat?

Zvanično, rat u Donbasu je počeo 13. aprila 2014. godine kada je Turčinov najavio pokretanje "antiterorističke operacije" nakon što je Donjecka Narodna Republika proglasila nezavisnost 7. aprila. Lugansk je učinio isto 27. aprila, a do tada je operacija Kijeva već bila na putu.

Zapravo, ukrajinske snage su već bile poslate u Donbas u martu 2014, pre nego što su te oblasti proglasile nezavisnost. Lokalno stanovništvo, protestujući zbog pokreta Evromajdan koji je došao na vlast, počeli su da zauzimaju vladine zgrade. Međutim, upravo su tu taktiku iskoristili aktivisti Majdana, još u januaru 2014.

U međuvremenu, ljudi koji su živeli u proruskim regionima Ukrajine organizovali su proteste tokom vikenda, nadajući se da će ih nova vlada poslušati. Oko 30 demonstranata koji su se okupili u Odesi bili su zapaljeni, iako nisu bili naoružani.

Dana 9. maja 2014. ukrajinski tenkovi su ušli u Marijupolj, a kasnije je izbila i pucnjava ispred lokalne policijske stanice u kojoj je učestvovala i desničarska jedinica "Azov". Bilo je ranjenih na obe strane, a istraga nije sprovedena.

Šta se dalje događalo, svi znamo - situacija je eskalirala 24. februara 2022. godine kada su ruske trupe ušle u Ukrajinu i od tada traje veliki sukob sa posledicama po ceo svet. Rusija je na listi rekordnih sankcija Zapada, a u posebnom problemu su nerazvijene zemlje koje zavise od ukrajinskog i ruskog žita. U jednom trenutku je bilo indicija da će pregovori u aprilu uroditi plodom, ali se to nije dogodilo, a pojedini analilitičari smatraju da je tadašnji premijer Velike Britanije, Boris Džonson, umešao svoje prste.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi