Sukob u Ukrajini je mogao da se završi mnogo ranije, ali se posle ove posete Kijevu sve promenilo: Kako Amerika vodi "rat na daljinu"?

Sukob Ukrajine i Rusije traje više od pola godine, a iako je u jednom momentu izgledalo da bi pregovori mogli da urode plodom, to se nije dogodilo.

Sa druge strane, sve je više naznaka da bi sukob mogao da traje godinama, što je, sudeći prema izjavama određenih zvaničnika, velika želja Zapada.

Fiona Hil, savetnica za međunarodne odnose i nekadašnja članica Nacionalnog veća za bezbednost SAD, u tekstu za "Forin afers" se izlanula da su Moskva i Kijev zaista postigli dogovor u pojedinim pitanjima u aprilu.

- Prema rečima nekoliko viših američkih zvaničnika sa kojima smo razgovarali, ruski i ukrajinski pregovarači su se izgleda uslovno dogovorili da će se Rusija povući na položaje od 23. februara, kada je kontrolisala deo Donbasa i ceo Krim, a zauzvrat je Ukrajina obećala da neće tražiti da uđe u NATO - navodi se u tekstu.

 

 

Međutim, u julu je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao da kompromis više nije opcija.

Ono što Hilova nije pomenula jeste to da je, baš u trenutku kada su dve strane mogle da postignu sporazum, u Kijev sleteo Boris Džonson, odlazeći britanski premijer.

To je bila samo jedna od njegovih iznenadnih poseta ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom.

Britanija prepreka miru

Čak su i ukrajinski mediji tada preneli da su pregovori sa Rusijom stali zbog pritiskanja Borisa Džonsona, koji se u Kijevu nenajavljeno pojavio 9. aprila.

Profimedia

Navodno, on je došao da izrazi podršku Ukrajini i najavi finansijsku i vojnu pomoć. Međutim, na sastanku sa Zelenskim zamolio ga je da ne nastavlja pregovore koji su se održavali u Turskoj, prenela je "Ukrajinska pravda". Prema njegovim rečima, Putin mora biti pobeđen.

Nakon toga se dramatično promenio stav Zelenskog. Samo nekoliko dana ranije, ukrajinski predsednik je rekao da nema alternative pregovorima.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

Tokom skupova u Turskoj, Rusija je objavila da je Ukrajina bila spremna da razmotri pitanje neutralnosti i da postoji mogućnost da se sastanu i dva lidera - Putin i Zelenski.

Moskva je već nekoliko puta napomenula da se pregovori odlažu zbog pritiska Zapada. Putin je istakao da Zapad, umesto da potraži rešenje, doliva ulje na vatru i produžava sukob na štetu Ukrajinaca.

Nakon što su zapadne zemlje počele Ukrajinu da pumpaju oružjem, Zelenski je rekao da će pregovori biti završeni samo ako se ruske trupe povuku u potpunosti.

Osim toga, teško je poverovati da je Džonson sam odlučio da odvuče Kijev od pregovora, već se čini da je to bio deo većeg plana.

Rat "na daljinu"

Rusija je optužila SAD i njene saveznice da održavaju rat preko posrednika. Iako ne učestvuju same direktno u sukobu, očigledno je da uveliko ratuju u Ukrajini. Taj stav podržalo je i nekoliko antiratnih grupa, pa je britanska organizacija "Stop the War Campaign" u maju pozvala na hitno obnavljanje pregovora. Kako su saopštili, britanska vlada je postala velika prepreka miru jer hrabri produžavanje rata kroz isporuke oružja.

AP Photo/Vadim Ghirda, File

SAD i NATO su istakli da žele da Rusiju vide pobeđenu i zato Kijevu šalju vojnu pomoć. U zajedničkom saopštenju zemalja G7 je istaknuto da će se zavetovati da Rusija ne pobedi u ratu sa Ukrajinom.

Očekivalo se da će vojna operacija u Ukrajini trajati nekoliko dana i da će biti ograničena na Donbas, a čitava situacija je mogla biti izbegnuta da su se poštovali prethodni sporazumi iz Minska. Ukrajina bi bila vojno neutralna i na njenoj teritoriji ne bi bilo stranog vojnog prisustva.

Novi način ratovanja

Sa jedne strane, rat se čini konvencionalnim. Ruske i ukrajinske trupe kopaju rovove i bore se oružjem, bombama, projektilima i tenkovima. Sa druge strane, SAD i saveznici pružaju Ukrajini visokotehnološko naoružanje, obaveštajne podatke i kapacitete za sajber-operacije. Rusija se u Ukrajini suočava sa američkim klijentima, a pitanje je koliko su u igri i hemijsko i biološko oružje. Kakvo god bude korišćeno, Moskva će biti ta koja će biti okrivljena, a portparol NATO Jens Stoltenberg jednom prilikom je rekao da će u tom slučaju biti fundamentalno promenjena priroda konflikta.

AP Photo/Bernat Armangue

Osim toga, ukrajinski sukob je pokazao da se ratuje i informacijama. Kamere telefona mogu biti ubojito oružje, međutim, na štetu svetske javnosti, manipulacije fotografijama i snimcima su preuzele prevagu.

Vlade se trude da kontrolišu narativ. Tehnološki giganti su sve moguće ruske kanale na brojnim platformama zabranili, a Moskva je "proterala" Instagram. Jutjub je mnoge (proruske) snimke sukoba iz Ukrajine brisao, a uz to pripada Guglu, koji je usko povezan sa američkim obaveštajnim službama. U medijima se često objavljuju satelitski snimci kompanije "Maxar" koja poseduje Google Earth, što onda poteže pitanje koliko su kadrovi iz Ukrajine, recimo, verodostojni.

Ipak, od rata u Iraku nije svet bio tako podeljen i tako agresivno antiruski nastrojen. Iako su zapadni mediji i ranije vodili propagandu protiv Kremlja i Putina, čini se da je igra podignuta na viši nivo, a SAD i NATO se oslobađaju svake odgovornosti.

Ian Langsdon/Pool via AP, File

EU razmatra i da zabrani ulazak ruskim državljanima na godinu dana, na predlog Zelenskog.

U međuvremenu, evropski političari plaše građane da sledi ledena i teška zima i da će morati da se odreknu ruskog gasa,  samim tim struje ili grejanja, samo kako bi pokazali da je "Putin loš čovek".

Amerika i njeni saveznici mogu Ukrajini da ponude samo oružje i sankcije, a već posle uvođenja prvih ograničenja se videlo da one nemaju mnogo efekta, makar ne u smislu rušenja Putina, kako su se možda nadali. Takođe, sankcije nikada nisu proizvele željene rezultate ni u drugim zemljama poput Kube, Kine, Venecuele...

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi