Šta se krije iza "rata uživo" u Nagorno-Karabahu? Velika laž na društvenim mrežama (VIDEO)

Rat u Nagorno-Karabahu se ne smiruje, primirje ne poštuju ni Azerbejdžanci, ni Jermeni, a sada je toliko postao popularan da je dobio publiku! Ili ipak ne?

Iranci, čija se država graniči sa sukobljenim stranama, znaju da na njihovu teritoriju ne sme da “padne ni igla”, pa je deo stanovništva rešio da posmatra “raketiranje” sa brda, informacija je koja se širi društvenim mrežama.

Stotine okupljenih je snimalo telefonima “razmenu vatre koja traje od kraja septembra (tačnije 27.9.)” i koja je u dva navrata prekidana primirjima kratkog daha. Naknadnom analizom došlo se do zaključka da je u pitanju snimak star nekoliko godina i da se radi o ruskoj vojnoj vežbi, dakle, ni na pomenutoj teritoriji, a kamoli u periodu koji se navodi.

Lažna vest je opet podigla društvene mreže, a razni snimci se radi publiciteta “kače” na internet, pa je tako i ovaj dobio na važnosti, iako je reč o kompletnoj laži.

Što se tiče stvarnog sukoba u Nagorno-Karabahu, ministarstva dveju zemalja su u četvrtak ujutru saopštile da su nastavljene borbe na čitavoj liniji fronta, a azerbejdžanske snage prisilile jermensku stranu na povlačenje sa važnih tačaka i brojnih pozicija u oblasti Kubadli, uz teške gubitke u ljudstvu i naoružanju.

Iranians stood on the top of the mountain and watched the war between Azerbaijan and Armenia launching rockets at each other as if watching some cracker show.
Both countries have borders with Iran. pic.twitter.com/LJJkMGpolV

— #RenukaJain (@RenukaJain6) October 21, 2020

Uz to, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana optužilo je Jermeniju da je lansirala balističke rakete, što je sa druge strane momentalno negirano, ali više niko ne može sa sigurnošću da tvrdi kakve se sve vrste naoružanja koriste u ovom sukobu, kao što se ne može verovati video snimcima koji kruže mahom na “Tviteru”.

Ovo je drugi rat za Nagorno-Karabah, događa se opet nakon 26 godina.

U periodu od 20. februara 1988. do 12. maja 1994, Azerbejdžan i Jermenija su neumorno ratovali, sve do ruskog posredovanja koje je izdejstvovalo primirje.

Rezultat sukoba bio je raseljavanje 230.000 Jermena iz Azerbejdžana i 800.000 Azera iz Jermenije i Karabaha. Tada je poginulo preko 35.000 što vojnika, što civila, a novi bi mogao u narednih godinu dana, u slučaju nastavka sukoba, da donese tri puta više izgubljenih života.

Karabah je de jure deo Azerbejdžana, ali de fakto kontrolu ima nepriznata Republika Nagorno-Karabah.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi