Borić ulazi u istoriju: Kako je istetovirani aktivista hrvatskog porekla osvojio Čile i uspeo da postane njegov najmlađi predsednik

Novi predsednik Čilea, Gabrijel Borić (35), bio je pre 10 godina učesnik studentkih demonstracija koji je predvodio hiljade mladih ljudi ulicama Santjaga. Kao šef velike studentske unije, uzdrmao je čileanski establišment predvodeći skupove koji su doveli do reformi čileanskog privatizovanog obrazovnog sistema.

Dan nakon izbora održanih 19. decembra saopšteno je da je Borić osvojio 55,87 odsto glasova, pobedivši kandidata desnice Hozea Antonija Kasta, koji je osvojio 44,13 odsto, objavila je Izborna komisija Čilea.

Ekonomski model usredsređen na tržište koji je uspostavio vojni diktator Augusto Pinoče 1980-ih, sa deregulisanim poslovanjem i privatizovanim javnim uslugama i prirodnim resursima, sistem je koji je pomogao da Čile postane raj za strane investitore i jedna od najbogatijih zemalja u Južnoj Americi.

Međutim, to je dovelo do najveće stope nejednakosti u grupi razvijenih zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i neodrživih troškova života za siromašnije Čileance, pri čemu šest od deset domaćinstava zarađuje premalo da bi moglo da pokrije mesečne troškove, prema Nacionalnom institutu za statistiku. Zato je, počevši od oktobra 2019. godine, stotine hiljada ljudi učestvovalo je u višemesečnim antivladinim protestima, takozvanoj „socijalnoj eksploziji“ koja je kulminirala nacionalnim glasanjem 2020. za prepravljanje ustava iz Pinočeove ere.

Borić, koji je proteklih sedam godina proveo kao kongresmen zalažući se za ideale izražene u socijalnoj eksploziji, obećao je tokom kampanje da će zauvek uništiti stari model. Levičarska koalicija predvođena Borićem zarekla se da će povećati poreze u glavnim industrijskim granama, povećati javnu potrošnju i ukinuti privatni penzioni sistem.

- Ako je Čile bio kolevka neoliberalizma, biće i njegov grob - rekao je on na skupu u julu nakon pobede na predizborima za levičarski blok "Potvrda dostojanstva".

AP photo/Luis Hidalgo

Borićeve pristalice u njemu vide čoveka koji će konačno trasformisati njihovu zemlju koja nikad nije radila u korist većine svojih građana. Sa druge strane, levičarevi kritičari smatraju da će Borić radikalnom reakcijom uništiti temelje čileanskog bogatstva i stabilnosti.

Ko je Gabrijel Borić?

Borić je rođen u Punta Arenasu 1986. godine i ponosan je na svoj rodni region, Magaljanes, u kom je i odrastao. Njegovi preci po ocu doselili su se u Čile s ostrva Ugljan krajem 19. veka. Sin je Luisa Borića, inženjera hemije hrvatskog porekla, i Marije Soledad Font Agilere, španskog porekla.

Studentskim aktivizmom počeo je da se bavi u srednjoj školi, a 2011. godine, dok je studirao pravo na Univerzitetu u Čileu, izabran je za lidera studentske unije. Te godine studenti su započeli masovni organizovani protest protiv niskog javnog finansiranja i nejednakosti u čileanskom obrazovnom sistemu, za koji je Borić tvrdio da „tretira naša prava kao robu široke potrošnje“. Marševi i blokiranja univerziteta primorali su vladu na pregovore koji su na kraju doveli do ozbiljnih reformi obrazovanja.

On nikada nije diplomirao, ali to mu nije smetalo da pobedi na izborima za čileanski kongres 2013. i tako je postao jedan od prvih kongresmena koji nije poticao iz jedne od dve tradicionalne čileanske koalicije. Borić je 2013. izabran za kongres kao predstavnik Maljanesa kao nezavisni političar. Od tada je bio član nekoliko partija „nove levice“, koje su osnovane kao izazov za čileanske blokove levog centra i krajnje levice. Borić tvrdi da centristi, koji su ranije bili na vlasti, nisu bili dovoljno ambiciozni da se pozabave duboko ukorenjenom nejednakošću u zemlji. U međuvremenu, delovi krajnje levice uznemirili su birače izražavajući podršku autoritarnim levičarskim režimima u Venecueli i Nikaragvi.

AP photo/Esteban Felix

Analitičari ističu da je Borić relativno umeren, pošto je često naglašavao važnost dijaloga sa protivnicima i zato što je u novembru 2019. postao jedan od najglasnijih pristalica pakta između političkih partija kako bi se okončalo nasilje na ulicama.

Borićeva kampanja se fokusirala na političko učešće građana, podstičući gradske skupštine da razgovaraju o potrebama svojih opština pre nego što se formuliše manifest od 13.000 predloga.

Politički analitičar Kenet Bunker kaže da mlađi Čileanci cene Borićevu „brutalnu iskrenost“: on je već nekoliko godina otvoreno govorio o tome da pati od opsesivno-kompulzivnog poremećaja i da povremeno posećuje psihijatrijsku bolnicu, rušeći tako tabu oko mentalnog zdravlja u Čileu.

- On je predstavnik mlađeg, modernijeg, progresivnijeg glasača, zbog čega se ljudi osećaju da je u skladu sa vremenom - kaže Bunker.

Za razliku od svog suparnika Kasta, koji je zagovornik starog sistema, Borić želi transformaciju. On se zalaže za ukidanje studentskih dugova, povećanje minimalne plate, proširenje javnog zdravstva i uvođenje novih poreza za bogate i rudarske kompanije koje su zaradile bogatstvo na ogromnim čileanskim resursima bakra.

Borićev najkontroverzniji predlog je, međutim, plan da se privatni penzioni sistem Čilea zameni državnim. Privatna šema koju je 1981. uveo Pinoče obavezuje Čileance da uplaćuju 10 odsto svog prihoda u penzioni fond.

AP photo/Esteban Felix

Multilateralne organizacije poput Svetske banke postavile su sistem kao primer za nove ekonomije koje se bore da priušte javne penzije, ali mnogi Čileanci tvrde da je on obezbedio samo neznatne isplate za penzionere i šest od deset građana želi da se takav sistem zameni javnim sistemom.

Kada 11. marta sledeće godine bude položio zakletvu, postaće najmlađi predsednik Čilea i u isto vreme predsednik koji je sakupio više glasova od bilo kog kandidata u istoriji.

- Znam da istorija ne počinje sa nama. Osećam se kao naslednik dugog puta onih koji su, sa različitih mesta, neumorno tražili socijalnu pravdu - izjavio je on na bini u nedelju uveče kao novoizabrani predsednik pred oduševljenom masom.

Za razliku od vatrenog mladića koji je predvodio marševe, Borić je sada uredno doteran, skroman i ozbiljan i oblači se pažljivo tako da prekrije tetovaže koje ima.

On se obavezao da će decentralizovati Čile, implementirati državu blagostanja, povećati javnu potrošnju i uključiti žene, nebinarne Čileance i starosedelačke narode u politički život. Ali Borićev krajnji cilj da izvuče zemlju iz okova Pinočeove diktature jeste ono što će definisati njegovo nasleđe.

Pitanje stabilnosti

Debata o penzijama u Čileu, koja je podstakla proteste 2019. godine, sada zabrinjava poslovne lidere i strane investitore koji se pitaju u kom pravcu će zemlja u budućnosti ići. Od početka pandemije kovida 19 kongres je tri puta izglasao da se Čileancima dozvoli da uzmu 10 odsto novca koji bi odvojili za penzije kako bi im se pomoglo u slučaju gubitka posla.

AP photo/Esteban Felix

Borićevo zalaganje za državni penzioni sistem navelo je neke strane investitore da strahuju od potencijalnog populističkog zaokreta u njegovoj ekonomskoj politici.

Borićevi kritičari kažu da bi prisustvo Komunističke partije u njegovom izbornom bloku, čiji će članovi verovatno imati značajnu manjinu u koaliciji koju predvodi Borić, omogućilo radikalnije glasove u vladi, sa potencijalno destabilizujućim efektom za jednu od najstabilnijih zemalja Latinske Amerike.

Drugi opet veruju da bi Kastova pobeda bila pogubnija za stabilnost Čilea. To tvrdi Klaudija Hajs, šef političkih nauka na Institutu za javne poslove Univerziteta u Čileu, koja ističe da je Kast neprijateljski nastrojen prema projektu koji je Čile pokrenuo nakon protesta 2019, to jest da se protivi prepravljanju ustava.

- Politički sistem je već počeo da se menja u pravcu ustavnog procesa, a Kast je u sukobu sa tim procesom. Mislim da Borićeva vlada može pomoći da se sprovedu reforme koje je narod tražio i da institucionalna politička ruta može da bude održiva - izjavila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi