Urednik "Gardijana" tvrdi: Rusiji ide odlično, Putin napunio kasu, sve sankcije su imale kontraefekat, a nama sledi pakao

Prošlo je tri meseca otkako je Zapad pokrenuo ekonomski rat protiv Rusije, a on ne ide po planu. Naprotiv, stvari idu jako loše, smatra Leri Eliot, ekonomski urednik "Gardijana".

Sankcije su uvedene ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ne zato što se smatralo najboljom opcijom, već zato što je bila bolja od druga dva dostupna pravca delovanja - ne preduzimanja ničega i vojnog angažovanja.

 Prvi set ekonomskih mera uveden je odmah po početku invazije, kada se pretpostavljalo da će Ukrajina kapitulirati za nekoliko dana. To se nije dogodilo, što je dovelo do toga da su sankcije postepeno pojačavane.

 Međutim, trenutno nema pokazatelja da se Rusija povlači iz Ukrajine i to nije iznenađujuće, jer su sankcije na uvrnut način proizvele suprotan efekat i povećale cene ruskog izvoza nafte i gasa. To je masovno povećavalo trgovinski bilans Moskve i obezbedilo dodatne finansije za njene ratne napore. U prva četiri meseca 2022. Putin je mogao da se pohvali suficitom na tekućem računu od 96 milijardi dolara, što je tri puta više u odnosu na isti period prošle godine.

Profimedia

 

Kada je EU ranije ove nedelje objavila delimičnu zabranu uvoza ruske nafte, cena sirove nafte na globalnim tržištima je porasla, što je Kremlju obezbedilo još jednu finansijsku dobit. Rusija nema poteškoća da pronađe alternativna tržišta za svoje energente, a izvoz na kinesko tržište skočio je na rekordne nivoe.

 To ne znači da su sankcije za Rusiju bezbolne. Međunarodni monetarni fond procenjuje da će se privreda ove godine smanjiti za 8,5% pošto uvoz sa Zapada pada. Rusija ima zalihe robe neophodne za održavanje njene ekonomije, ali će se vremenom one istrošiti.

Međutim, Evropa se tek postepeno odvikava od zavisnosti od ruske energije, pa je tako izbegnuta neposredna finansijska kriza za Putina. Rublja je i dalje jaka zahvaljujući kontroli kapitala i zdravom trgovinskom suficitu. Kremlj ima vremena da pronađe alternativne izvore rezervnih delova i komponenti iz zemalja koje su spremne da zaobiđu zapadne sankcije.

Profimedia

 

 Kada su se globalni poslovni lideri sastali u Davosu prošle nedelje, javna poruka je bila osuda ruske agresije i podrška Ukrajini. Ali privatno, postojala je primetna zabrinutost zbog ekonomske cene koju bi doneo produženi rat.

Ova zabrinutost je potpuno opravdana. Ruska invazija na Ukrajinu dala je dodatni podsticaj rastu cena, koje su već bile u spiralnom skoku. Stope inflacije u mnogim zemljama rastu, a cene benzina su dostigle rekordno visok nivo.

 Kao rezultat rata, zapadne ekonomije se suočavaju sa periodom sporog ili negativnog rasta i velike inflacije, što je povratak na stagflaciju iz 1970-ih. Centralne banke smatraju da moraju da odgovore na skoro dvocifrenu inflaciju podizanjem kamatnih stopa. Nezaposlenost će nastaviti da raste, upozorava Eliot.

Siromašne zemlje imaju veliki problem - glad

 Problemi sa kojima se suočavaju siromašnije zemlje sveta su drugačije prirode. Za neke od njih problem nije stagflacija, već glad, kao rezultat blokiranja isporuke ukrajinske pšenice iz crnomorskih luka.

U svim multilateralnim organizacijama – MMF-u, Svetskoj banci, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Ujedinjenim nacijama – raste strah od humanitarne katastrofe. Situacija je jasna - osim ako zemlje u razvoju same nisu izvoznici energije, suočiće se sa trostrukim udarom u kojem krize goriva i hrane izazivaju finansijsku krizu.

Suočene sa izborom da prehrane svoje stanovništvo ili da plate svojim međunarodnim kreditorima, vlade će se odlučiti za prvo. Šri Lanka je bila prva zemlja koja od početka ruske invazije nije platila svoje dugove, ali je malo verovatno da će biti poslednja. Čini se da je svet bliži većoj dužničkoj krizi nego u bilo kom trenutku od 1990-ih godina.

 Putin je s pravom osuđen zbog korišćenja hrane kao oružja, ali njegova spremnost da to učini ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Ruski predsednik je od početka igrao dugu igru, čekajući da se međunarodna koalicija protiv njega raspadne. Kremlj misli da je ruski prag za ekonomski bol viši od zapadnog, i verovatno je u pravu.

Ako je bio potreban dokaz da sankcije ne funkcionišu, onda je to odluka američkog predsednika Džoa Bajdena da Ukrajinu snabde naprednim raketnim sistemima. Vašington se nada da će američka moderna vojna tehnologija postići ono što naftni embargo i zaplena ruske imovine nisu uspeli - da natera Putina da povuče svoje trupe.

 Potpuni poraz Putina na bojnom polju je jedan od načina na koji bi rat mogao da se završi, iako se to, kako stvari stoje, ne čini baš verovatnim. Postoje i drugi mogući ishodi, smatra Eliot. Jedan je da ekonomska blokada na kraju profunkcioniše, sa sve oštrijim sankcijama koje primoravaju Rusiju da odstupi. Drugi je sporazumno rešenje.

 Putin se neće bezuslovno predati, a mogućnost ozbiljne kolateralne štete od ekonomskog rata je očigledan - pad životnog standarda u razvijenim zemljama, a glad, nemiri i dužnička kriza u svetu u razvoju.

Zločini koje su počinile ruske trupe znače da je kompromis sa Kremljom trenutno teško progutati, ali ekonomska realnost sugeriše samo jedno - pre ili kasnije će biti postignut dogovor.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi