Mali trikovi velikih majstora: Kako je Indija uspela da izbalansira odnose sa Rusijom i Zapadom tokom konflikta u Ukrajini

Nakon što je Rusija 24. februara započela svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Zapad je požurio da to osudi, posle čega je usledilo nekoliko talasa sankcija. Ujedinjene nacije, sastanci EU, pa čak i samiti NATO-a postali su pozornica za zapadne zemlje da ponove svoje obećanje odanosti Sjedinjenim Američkim Državama.

Sa druge strane, neke zemlje odlučile su da zauzmu znatno drugačiji stav. Iako se nisu direktno priklonile Rusiji, nisu ni osudile njenu vojnu operaciju. Dok je Zapad to očekivao od Kine, iznenadio se što je slična reakcija došla iz Indije.

Indija je bila uzdržana prilikom glasanja protiv Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i na Generalnoj skupštini. To je šokiralo i razbesnelo Zapad, koji Indiju iz nekog razloga smatra američkim saveznikom zbog međusobnog nepoverenja prema Kini. Ali ako se osvrnemo na prošlost, možemo zaključiti da je ponašanje Indije sasvim opravdano.

Indija i Nesvrstani

Indija je pod premijerom Džavaharlalom Nehruom bila osnivač Pokreta nesvrstanih zajedno sa Naserovim Egiptom, Nkruminom Ganom, Sukarnovom Indonezijom i Titovom SFR Jugoslavijom. Osnovana 1961. nakon Bandungske konferencije, cilj ove organizacije bio je da se odupre uvlačenju u otvorene saveze i sa SAD i sa SSSR-om.

Ali, s obzirom na afinitet Amerike i Britanije prema Pakistanu tokom Hladnog rata, koji je išao dotle da se Pakistan primi u potencijalni azijski NATO koji se zove CENTO, Indija je bila suočena sa malim izborom i okrenula se SSSR-u, savezu koji je dodatno ojačao nakon kinesko-sovjetskog raskola koji je doveo do toga da se Kina zbliži sa Pakistanom i SAD.

Profimedia

Ovaj odnos je doveo do isporuke oružja, zajedničkih satelitskih i svemirskih programa, transfera tehnologije i jakih trgovinskih veza. Možda je ovaj odnos bio na vrhuncu tokom rata za oslobođenje Bangladeša 1971. godine, kada je sovjetska mornarica došla u pomoć Indiji - u trenutku kada su Amerikanci i Britanci poslali svoje ratne brodove u Bengalski zaliv da zastraše Indiju i podrže Pakistan, na kraju oteravši Zapad iz tog područja i pomogavši Indiji da odvrati Pakistan od Bangladeša. Tokom ovog perioda SSSR je takođe podržavao Indiju u UN u pitanjima vezanim za Kašmir.

Međutim, nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991, Indija je ostala bez pouzdanog partnera u međunarodnoj areni. Rusija je prolazila kroz sopstvene probleme pod Jeljcinom i činilo se da će Amerikanci biti glavni. Indija je morala da se pomiri sa realnošću. Liberalizacija indijskih tržišta i izgradnja jake tehnološke industrije doveli su do izlivanja globalnih investicija, posebno američkih u Indiju. Ali to nije značilo da Amerikanci počinju da budu blagonakloni prema Indiji.

Odustajanje od nesvrstanosti

Za vreme Bila Klintona i njegove državne sekretarke Medlin Olbrajt Indija je bila svedok stalne otvorene podrške Amerike Pakistanu u vidu sankcija na nuklearne testove (koje su se odnosile i na Pakistan za testiranje), ali i američke podrške pakistanskoj tvrdnji da je Kašmir njihov. Ovo je, zajedno sa indijskom vojskom koja se oslanja na rusku odbrambenu opremu, značilo da je Indija morala da zaštiti svoje uloge na odgovarajući način.

Ovde je Indija napustila svoj stav nesvrstanosti. Pokušavajući da izbegne da bude na strani jedne supersile protiv druge, počela de se zalaže za "višesvrstanost", odnosno da ima diplomatske odnose sa državama na individualnoj osnovi i da radi na zajedničkim interesima uz nastojanje da se prepoznaju i poštuju razlike.

Profimedia

Tako su američke sankcije Indiji ukinute, nuklearni sporazum je potpisan, indijsko-američka trgovina je procvetala, a Indija je počela da se upušta u kupovinu američkog oružja. Indija i SAD na sličan način su zabrinute zbog jačanja Kine u indo-pacifičkom regionu, a oživljavanje KUAD-a (kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga između Indije, SAD, Australije i Japana) pod Donaldom Trampom dodatno je signaliziralo napredovanje veza između Vašingtona i Nju Delhija.

Indija je takođe počela da neguje bolje veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom i EU, fokusirajući se uglavnom na poboljšanje trgovinskih odnosa, ali i na kupovinu više francuskog naoružanja, kao što je nedavni sporazum o kupovini borbenih aviona. Danas su najveći trgovinski partneri Indije SAD, EU i Kina.

U isto vreme, Indija je održavala bliske odnose sa Moskvom. Dogovori u sferi odbrane, zajednički razvoj krstarećih raketa poput "Bramosa", tehnološki transferi, proizvodnja tenkova T90 i kupovina sistema protivvazdušne odbrane S-400, a možda čak i S-550, pokazuju da barem u pogledu saradnje u oblasti odbrane u odnosima Indije sa Rusijom gotovo da nije bilo prepreka. Štaviše, one su takođe deo ekonomskog bloka BRICS i Šangajske organizacije za saradnju, što dalje pokazuje balansiranje Nju Delhija i njegovu posvećenost "multisvrstanosti".

To je razlog zbog kog neutralni stav Indije prema sukobu u Ukrajini ne bi trebalo da bude iznenađenje za Zapad, jer ni Zapad nikada nije stao na stranu Indije u vezi sa pitanjima poput Pakistana. Ali prethodno navedeni razlozi nisu bili jedini zbog kojih je Nju Delhi odlučio da se uzdrži.

Kako se vešta spoljna politika Indije isplatila

Neke od najboljih destinacija za indijske studente koji žele da studiraju medicinu u inostranstvu jesu Ukrajina i druge bivše sovjetske republike. Kada je vojna operacija počela, prvi prioritet Indije bio je da evakuiše svoje građane iz ratne zone. Indija je u prošlosti imala značajan uspeh u takvim misijama evakuacije (Kuvajt, Jemen, Libija itd.), ne samo svojih, već ponekad i građana susednih zemalja poput Nepala.

 

 

Uzdržavanje u UN trebalo je da signalizira neutralnost kako bi se omogućilo obema stranama u ratu da obezbede siguran prolaz evakuisanim indijskim državljanima. Tu je pomogla višestruka spoljna politika Indije.

Zemlje koje se graniče sa Ukrajinom kao što su Poljska, Rumunija, Mađarska i Slovačka održavaju srdačne odnose sa Nju Delhijem, pa su pristale da ugoste indijske studente na svojoj teritoriji, a Poljska je čak ukinula i vizna ograničenja za Indijce. Osim toga, mnogi indijski studenti su takođe evakuisani uz pomoć Moskve i ruske vojske. Bilo je, međutim, bezbroj izveštaja o uznemiravanju od strane ukrajinske vojske i neonacista, ne samo Indijanaca, već i Afrikanaca. Na kraju su svi indijski studenti uspeli da se evakuišu jer je Indija uspela da održi prijateljske odnose sa svim stranama.

Druga oblast u kojoj je vešto vođena spoljna politika bila od koristi jeste kupovina nafte. Zbog sankcija Rusiji kupovina nafte je postala teža i dodatno je pogoršana time što je nafta brent 8. marta skoro dostigla cenu od 140 dolara po barelu. Indija je morala da diverzifikuje svoju zavisnost od nafte i takođe da traži jeftinije izvore goriva.

Na kraju krajeva, pošto je Indija decenijama održavala neutralnost u UN i srdačne odnose sa Rusijom, Rusija je prvobitno ponudila Indiji popust od 20 odsto na cene nafte, što je državna Indijska naftna korporacija srećno prihvatila. Sada izveštaji sugerišu da je Rusija ponudila Indiji naftu sa popustom od 35 dolara po barelu u odnosu na predratne cene (dakle, oko 65 dolara po barelu), i u okviru predloženog mehanizma rupija-rublja, o čemu je ruski ministar spoljnih poslova Lavrov razgovarao tokom svoje poslednje posete Nju Delhiju.

Iako je prvobitni dogovor bio za samo tri miliona barela (dnevna potrošnja Indije je oko 4,5 miliona barela), to je pomoglo da se otvori put budućim poslovima i ugovorima o kojima će se pregovarati pod povoljnijim uslovima za obe strane. Druge kompanije, poput "Hindustan Petroleum" i "Naiara Energy", takođe su navodno počele da kupuju rusku naftu. Postoje čak i izveštaji da bi Indija ove godine iz Rusije mogla da uveze više od 15 miliona barela, jer je samo u prvom kvartalu već uvezla blizu 13 miliona barela.

Profimedia

Nastavak ovog odnosa mogao bi indijskoj industriji da da konkurentsku prednost, zbog nižih ulaznih troškova i pristupa indijskih građana jeftinijem gorivu, jer globalni troškovi i inflacija drastično rastu. Ovaj razvoj događaja dolazi kada Indija razmatra mehanizam rupija-rublja za celokupnu trgovinu između dve zemlje, dok je Rusija čak ponudila alternativu SVIFT sistemu bankovnih transfera za obavljanje transakcija, što bi moglo da bude početak kraja finansijske unipolarnosti američkih dolara i američkih finansija.

Dok se sve ovo dešavalo, Zapad je, očekivano, bio besan. Neupućeni novinari u zapadnoj štampi napali su Indiju da „klizi u autoritarizam” jer kupuje ruske energente, zanemarujući da ih je i EU kupovala. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras u početku je takođe vršila pritisak na Indiju da osudi Rusiju, dok je samo pet meseci ranije odbila da osudi terorizam iz Pakistana na indijskom tlu.

Bilo je čak i čudnih primedbi američkog predsednika Bajdena, koji je rekao da je Indija „nesigurna“ u pogledu ove krize. Ali, pored ovakvih primedbi, na koje se većina Indijaca i indijskih spoljnopolitičkih analitičara već navikla, još nije bilo nikakve konkretne akcije Zapada protiv Indije. Dok su sankcije CAATSA zbog kupovine ruskih S-400 od Indije i dalje aktivne, tiho je prihvaćeno potvrđivanje geopolitičkog uticaja Indije i to što ona radi na obezbeđivanju sopstvenih interesa. Ovo dodatno naglašava pozitivne strane indijske višesložne spoljne politike.

Ukratko, održavajući srdačne odnose sa skoro svim stranama u sukobu, Indija je bila u mogućnosti ne samo da evakuiše svoje građane uglavnom bezbedno, već je takođe bila u mogućnosti da započne kupovinu ruske nafte po povoljnijim cenama i da nastavi razvoj mehanizma rupija-rublja, sve dok ne trpi nikakav značajniji udarac sa Zapada. To pokazuje da je Indija na pravom putu napred, budući da je članica i BRICS-a i KVAD-a i da može da se pobrine za svoje interese pod sopstvenim uslovima.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi