Veliki koralni greben pred nestankom: Preti mu sve češće izbeljivanje, a to je loša vest za ceo svet (VIDEO)

Australija se suočava sa sve češćim i ozbiljnijim morskim toplotnim talasima koji prete Velikom koralnom grebenu, navodi se u izveštaju u trenutku kad je tim UN u poseti kako bi procenio treba li to mjesto svjetske baštine da bude na listi lokacija koje su "ugrožene".

Greben je u opasnosti od još jednog masovnog izbeljivanja, nakon tri u proteklih šest godina, jer su temperature mora na severoistočnoj obali Australije porasle za čak 2-4 stepena iznad prosjeka, objavila je australijska ekološka grupa Veća za klimu u izveštaju.

Vladina uprava za Veliki koralni greben prošlog petka je saopštila da je većina morskog parka uz obalu države Kvinslend tokom leta bila pogođena "značajnim toplotnim stresom", koji na južnoj hemisferi pada između decembra i februare. Morski toplotni talasi utiču na ribolov, štete vrstama i turizmu.

- Postaje tmurno i dolazimo do tačke u kojoj ne možemo u kontrolisanom laboratorijskom okruženju čak ni da simuliramo kombinaciju uslova kojima je greben izložen kako bismo analizirali - rekla je biolog Džodi Ramer sa Univerziteta Džejms Kuk u Kvinslendu.

Ako se klimatske promene nastave neumanjenim intenzitetom, greben bi mogao da se suoči s izbeljivanjem svake godine nakon 2044, navodi se.

Greben je od velike “naučne i suštinske važnosti”, zbog čega se već 40 godina nalazi na listi svetske baštine. Proteže se 2.300 kilometara duž australijske severoistočne obale, a zapravo se sastoji od 3.000 pojedinačnih grebena.

To je jedan od najbogatijih ekosistema u svetu, što se tiče bioraznolikosti, jer morski i biljni svet živi zajedno sa koralnim strukturama.

Decenijama naučnike oduševljavaju i intrigiraju njegova lepota i raznolikost.

Postoji oko 400 tipova korala, oko 1.500 vrsta riba i ugroženih vrsta poput velike zelene kornjače. Takođe, štiti protiv velikih talasa i oluja.

Globalno zagrevanje je veliki problem i već je dovelo do toga da je greben izgubio pola svojih korala od 1995. godine. Posebno su pogođeni veći razgranatiji koralni tipovi, a baš na njima živi veliki broj biljnih i životinjskih vrsta.

Koralni polipi su vrlo osetljivi na temperature mora, pa ako vode budu toplije, mogu i da uginu.

Naučnici upozoravaju da je Veliki koralni greben na izmaku snaga. Studija je pokazala da zbog izbeljivanja 2016. i 2017. godine nije ostalo dovoljno odraslih korala koji mogu da regenerišu najgore pogođene oblasti na pravi način.

Nadležni kažu da klimatske promene ostaju najveća pretnja.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi