Veliki koralni greben je u opasnosti: Važan je za ceo svet, a ako pobeli nastaje ogroman problem!

Australija je uspela da spreči Organizaciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) da stavi njen Veliki koralni greben na spisak ugroženih znamenitosti svetske baštine, uprkos zabrinutosti naučnika zbog propadanja tog jedinstvenog podvodnog ekosistema.

Odluka je doneta iako je sam UNESCO zaključio da nema nikakve sumnje da je koralni greben u opasnosti od propadanja.

Pročitajte još

Iznenađenje na popularnoj grčkoj plaži: Kupače zasula pena! Otkriveno šta se krije iza ovog fenomena

Članice Komiteta UNESCO, među kojima su Kina, Rusija i Saudijska Arabija, tražile su da se Australiji da još vremena za konzervaciju Velikog koralnog grebena, uvršćenog 1981. godine među mesta svetske baštine. Australija je saopštila da je odredila više od dve milijarde dolara za poboljšanje stanja na grebenu.

Greben je narušen uginućem korala koji ga grade, zbog povećanja temperature vode u okeanu, što je posledica klimatskog zagrevanja, pa se na njemu naseljavaju alge i morske zvezde, a on gubi žarku boju. Dve trećine Velikog koralnog grebena su, kako se smatra, oštećene, a ugrožava ga i zagađenje vode u okeanu industrijskim i poljoprivrednim aktivnostima.

Zašto je Veliki koralni greben toliko važan?

Greben je od velike “naučne i suštinske važnosti”, zbog čega se već 40 godina nalazi na listi svetske baštine. Proteže se 2.300 kilometara duž australijske severoistočne obale, a zapravo se sastoji od 3.000 pojedinačnih grebena.

To je jedan od najbogatijih ekosistema u svetu, što se tiče bioraznolikosti, jer morski i biljni svet živi zajedno sa koralnim strukturama.

Decenijama naučnike oduševljavaju i intrigiraju njegova lepota i raznolikost.

Postoji oko 400 tipova korala, oko 1.500 vrsta riba i ugroženih vrsta poput velike zelene kornjače. Takođe, štiti protiv velikih talasa i oluja.

Zašto je u opasnosti?

Globalno zagrevanje je veliki problem i već je dovelo do toga da je greben izgubio pola svojih korala od 1995. godine. Posebno su pogođeni veći razgranatiji koralni tipovi, a baš na njima živi veliki broj biljnih i životinjskih vrsta.

Koralni polipi su vrlo osetljivi na temperature mora, pa ako vode budu toplije, mogu i da uginu.

Samo u poslednjih pet godina greben je pretrpeo tri velika izbeljivanja – kada korali pobele, to znači da je situacija ozbiljna. Tada izbacuju alge koje žive oko njih, a upravo one im daju živost i boju.

Klimatske promene takođe dovode do erozije grebena i povećavaju kiselost okeana.

Ukoliko bi voda bila hladnija, grebeni bi mogli da se oporave, ali za to je potrebno od 10 do 15 godina.

Naučnici upozoravaju da je Veliki koralni greben na izmaku snaga. Studija je pokazala da zbog izbeljivanja 2016. i 2017. godine nije ostalo dovoljno odraslih korala koji mogu da regenerišu najgore pogođene oblasti na pravi način.

Nadležni kažu da klimatske promene ostaju najveća pretnja.

Postoje i druge pretnje

Ljudske aktivnosti poput razvoja obala i poljoprivrednih zagađivača takođe utiču na stanje grebena.
Sedimenti, azot i pesticidi sa obližnjih farmi nataložili su se u greben, što je smanjilo kvalitet vode i povećalo rast algi.

Ilegalni ribolov i turisti koji oštećuju korale predstavljaju dodatne probleme.

Veliki neprijatelj korala su i bodljikave morske zvezde, jer kako ima manje živog sveta, one mogu da zbrišu čitave oblasti.

Puževi kao rešenje?

 

Zbog povećanja temperature vode i izbeljivanja korala, dve trećine Velikog koralnog grebena je oštećeno. Ipak, australijski zvaničnici su svojevremeno izjavili da bi retki džinovski puž koji se hrani morskim zvezdama mogao da bude iskorišćen za spas Velikog koralnog grebena.

Predatorske bodljikave morske zvezde koje se hrane koralima se pojavljuju prirodno, ali im je broj znatno porastao zbog zagađenja na grebenu.

Velika studija iz 2012. navela je da se površina pod koralima prepolovila u prethodnih 27 godina, pri čemu je 42 odsto štete pripisano morskim zvezdama.

Međutim, jedno istraživanje Australijskog instituta za morske nauke (AIMS) pokazalo je da morske zvezde izbegavaju područja na kojima boravi pacifički morski puž, poznat i kao džinovski triton.

Ti puževi mogu da narastu i do pola metra i imaju razvijeno čulo mirisa, i plen mogu loviti samo na osnovu tog čula. Ipak, zbog ljuštura su dovedeni gotovo do istrebljenja.

Istraživanje je pokazalo da posebno vole da jedu bodljikave morske zvezde, iako pojedu samo nekoliko svake nedelje.

Šta može da se učini?

Posle izbeljivanja 2016/2017. godine, australijska vlada je obećala da će dati 370 miliona dolara za spasavanje grebena. Mere su podrazumevale da se ubiju bodljikave morske zvezde, a farmerima plati da smanje “ispuštanja” sa njihovih imanja.

Naučnici kažu da je jedino rešenje da se hitno smanji emisija štetnih gasova staklene bašte.

Međutim, u UN su istakli da, i ako se povećanje temperature smanji na 1,5 stepeni, oko 90 odsto svetskih korala svakako će uginuti. Temperatura se već povećala za jedan stepen Celzijusov u odnosu na predindustrijska vremena.

Osim toga, ističe se da je neophodno da svet ograniči korišćenje fosilnih goriva.

Iako Australija ističe da su klimatske promene globalno pitanje, kritičari kažu da njihova vlada odugovlači.

Australija je, inače, jedan od najvećih izvoznika fosilnih goriva, tako da redovno koristi ugalj i naftu, a lobirali su protiv inicijative da se Veliki koralni greben uvrsti u ugroženu kategoriju Uneskove liste jer se dosta oslanjaju i na turizam.

Kvinslend, gde se nalazi greben, dom je i jedne od najvećih rudarskih industrija u svetu.

Pročitajte još

Otkriće potvrdilo da ni mi nismo zaštićeni: Klimatske promene značajno utiču na izgled ljudi

Australija se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisije gasova za 26 procenata kako bi bili na nivou iz 2005. Međutim, u UN kažu da to neće biti moguće ispuniti.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi