Nema kraja najdužem američkom ratu: SAD upozoravaju na "prolećnu ofanzivu" talibana, poništava se Trampov mirovni sporazum?

Talibani bi mogli brzo postići “vojni dobitak” širom Avganistana kada se američke i NATO trupe povuku, upozorio je američki državni sekretar Entoni Blinken, a prenosi BBC.

Prema sporazumu između talibana i prethodne Trampove administracije, sve preostale američke snage treba da napuste zemlju do kraja sledećeg meseca. Ali u pismu avganistanskom predsedniku Ašrafu Ganiju, Blinken je upozorio na moguću novu “prolećnu ofanzivu”.

U januaru je administracija Bajdena izjavila da će razmotriti mirovni sporazum sklopljen sa talibanima tokom predsednikovanja Donalda Trampa. Prema sporazumu, preostalih 10.000 NATO snaga u zemlji koje predvode SAD treba da se povuku do 1. maja u zamenu za talibanske bezbednosne garancije.

Bela kuća je saopštila da želi da bude sigurna da avganistanska militantna grupa „ispunjava svoje obaveze“, uključujući smanjenje nasilja i prekidanje veza s teroristima, pre nego što se povuče. Nivoi nasilja u zemlji i dalje su visoki – među ubijenim u ciljanim atentatima su novinari, aktivisti, političari i žene sudije.

U pismu sekratara Blinkena, koje je BBC dobio u nedelju, američki državni sekretar poziva na 90-dnevno smanjenje nasilja u Avganistanu i novi međunarodni mirovni napor – pod nadzorom UN-a – koji će pomoći u postizanju “trajnog i sveobuhvatnog prekida vatre”. To je, upozorava, hitno potrebno kako bi se sprečilo dalje pogoršanje bezbednosne situacije.

Od UN će se tražiti da sazovu sastanak ministara spoljnih poslova i izaslanika regionalnih sila, navodi se u pismu, dodajući da će Turska biti mesto sastanka talibana i avganistanske vlade.

Glavni međunarodni dopisnik BBC-a, Lise Doucet, kaže da pismo podvlači napore Vašingtona da pronađe mirno rešenje za najduži američki rat. Blinken pojačava pritisak na predsednika Ganija i talibane dok SAD nastoje da izbegnu bauk haotičnog građanskog rata – čak i kolaps avganistanske prestonice.

Dok mirovni pregovori između avganistanske vlade i talibana i dalje traju, predsednik Gani je u subotu pozvao militantnu grupu da se odrekne nasilja i razmotri održavanje novih pregovora.

Sporazum između Amerike i talibana

Podsetimo, u februaru prošle godine Sjedinjene Države i njihovi NATO saveznici pristali su da povuku vojsku iz Avganistana u roku od 14 meseci – ukoliko talibani održe reč. To je jedan od Trampovih poteza koji je naišao na oduševljenje širom sveta, čime je poslao poruku mira, a ne rata, nasuprot onome čime su se dičile bivše administracije.

Prema sporazumu potpisanom u Dohi, talibani su pristali na to da ne dozvole Al Kaidi, ali ni bilo kojoj drugoj ekstremističkoj grupi, aktivnosti u oblastima pod njihovom kontrolom.

Kako je počeo rat u Avganistanu?

Vojni sukob o kom više niko ne govori zbog trajanja od gotovo 20 godina počeo je da se vodi davne 2001. između koalicije zemalja predvođenih Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom i radikalnih islamista predvođenih talibanima i Al Kaidom. Uzrok invazije na ovu zemlju bio je odgovor na terorističke napade 11. septembra na Njujork i Vašington.

Cilj invazije je bilo pronalaženje Osame bin Ladena , uništavanje terorističke organizacije Al-Kaide i uklanjanje talibanskog režima u toj zemlji. Od tri glavna cilja jedino što je sigurno je da bin Ladena više nema. Ipak, rat je imao osnovu u Bušovoj tezi po kojoj SAD ne prave razliku između terorističkih organizacija i država i vlada koje ih podržavaju.

Pročitajte još:

Mračna strana čoveka razornih apetita: Koje zemlje bi mogle da budu na udaru nove američke administracije?

Nov problem i teroristička pretnja: Stotine ljudi pristupile snagama talibana

– Mi nismo želeli ovu misiju, ali mi ćemo je ispuniti – izjavio je američki predsednik Džordž Buš Mlađi kad je najavio prve vazdušne napade na Avganistan 7. oktobra 2001. godine.

Odmah nakon prvih napada talibani su skinuti sa vlasti, ali nisu nestali, već su kasnije uspeli da povrate svoj uticaj. Nova vlada koja je imala podršku SAD preuzela je vlast 2004. godine, ali talibani su i dalje imali veliku podršku u oblastima oko pakistanske granice i zarađivali su stotine miliona dolara godišnje od trgovine drogom, rudarstva i poreza. Kako su sprovodili sve više samoubilačkih napada, međunarodne snage više od deceniju nikako nisu uspevale da neutrališu ovu pretnju.

I tako su 2014. godine, bile najgore za Avganistan, jer su snage NATO okončale borbenu misiju, prepustivši borbe avganistanskoj vojsci. Međunarodna koalicija jeste okončala borbene misije, ali nije napustila zemlju – njihovi vojnici ostali su da obučavaju avganistansku vojsku.

Međutim, to je bilo kratkoh daha jer je američka vojska ipak nastavila borbu, uključujući i vazdušne napade.

Mnogi stručnjaci navode da rat upravo traje ovoliko dugo jer je reč o kombinaciji žestokog otpora talibana, ograničenja avganistanske vojske i odbijanja ostalih zemalja da duže ostave trupe u Avganistanu.

Tako su se talibani nekoliko puta dizali poput feniksa i opstajali. Interesantno je da grupa možda zarađuje čak 1,5 milijarde dolara godišnje, što je ogroman porast u poslednjoj deceniji. Nešto od toga dolazi preko droge – Avganistan je najveći proizvođač opijuma na svetu a većina opijumskog maka – koji se koristi za heroin – uzgaja se u oblastima pod kontrolom talibana.

Ali talibani zarađuju novac i oporezujući ljude koji putuju preko njihove teritorije i preko poslova kao što su telekomunikacije, električna energija i minerali.

Strane zemlje, uključujući Pakistan i Iran, negiraju da ih finansiraju, ali smatra se da to rade privatna lica iz regiona.

Žrtve i cena rata

U januaru 2019. godine, avganistanski predsednik Ašraf Gani rekao je da je od 2014. godine ubijeno 45.000 pripadnika snaga bezbednosti. Skoro 3.500 članova međunarodne koalicije poginulo je od invazije iz 2001. godine, a više od 2.300 njih bili su Avganistanci.

Izveštaj Ujedinjenih nacija iz februara 2019. godine tvrdi da je poginulo 32.000 civila. Institut Votson sa Univerziteta Braun kaže da je poginulo 42.000 opozicionih boraca.

Isti institut kaže da su sukobi u Iraku, Siriji, Avganistanu i Pakistanu koštali SAD 5,9 biliona dolara od 2001. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi