Čitajte knjige, plešite, viđajte se s prijateljima: Velika studija otkrila najefikasnije hobije koji sprečavaju rizik od demencije

Konačno je rešeno. Najbolji način da se zaštitite od demencije je da vaš mozak bude stimulisan.

Ljudi koji redovno čitaju knjige, sviraju muzičke instrumente ili vode lični dnevnik imaju 23 odsto manji rizik od razvoja ovog stanja.

Analiza desetina studija koje su uključivale 2,1 miliona ljudi srednjih godina i starijih takođe je pokazala da je fizička aktivnost sledeća najbolja stvar za održavanje mozga bistrim.

Utvrđeno je da redovno bavljenje sportom, bavljenje jogom ili plesom imaju zaštitni efekat od 17 odsto.

Čini se da ljudi sa aktivnim društvenim životom imaju sedam odsto manji rizik od razvoja demencije od usamljenika. Istraživači su rekli da je pridruživanje nekom klubu, volontiranje, provođenje vremena sa prijateljima i porodicom ili odlazak na verske događaje imalo pozitivan efekat.

Glavni autor profesor Lin Lu, sa Pekinškog univerziteta u Pekingu, rekao je:

- Ova meta-analiza sugeriše da aktivnost ima koristi i da postoji mnogo aktivnosti koje je lako uključiti u svakodnevni život i koje mogu biti korisne za mozak.

Ne postoji lek za bolest, što znači da lekari mogu da prepisuju samo lekove koji ublažavaju njene simptome. Lekari preporučuju uravnoteženu ishranu i redovnu vežbu, sa dokazima koji pokazuju da oboje mogu zaštititi od demencije.

Unsplash

Meta-analiza je uključivala pregled 38 studija iz celog sveta koje su uključivale 2,1 milion ljudi koji nisu imali demenciju. Imali su od 45 do 93 godine na početku studije. Učesnici su zatim praćeni između tri i 44 godine. Tokom perioda istraživanja, 74.700 ljudi je razvilo demenciju. Informacije o njihovim hobijima davane su putem upitnika ili intervjua.

Slobodne aktivnosti su definisane kao one kojima se ljudi bave radi uživanja ili blagostanja. Podelili su se na mentalne, fizičke i društvene aktivnosti.

Mentalne aktivnosti su uključivale čitanje ili pisanje iz zadovoljstva, gledanje televizije, slušanje radija, igranje igrica ili sviranje muzičkih instrumenata, korišćenje računara i pravljenje stvari. Istraživači su rekli da ovi hobiji pomažu u održavanju i poboljšanju pamćenja, brzine obrade, razmišljanja i sposobnosti rasuđivanja, sprečavajući mentalno pogoršanje. Ali rekli su da su nalazi o gledanju televizije još uvek neubedljivi. Prethodne studije su pokazale da je veća verovatnoća da će ljudi razviti bolest ako gledaju mnogo televizije, jer im se um isključuje na duže periode.

Pexels

Fizičke aktivnosti u studijama uključivale su hodanje, trčanje, plivanje, vožnju bicikla, korišćenje sprava za vežbanje, bavljenje sportom, jogu i ples. Pokazalo se da vežbanje održava srce zdravim i normalnu cirkulaciju krvi. Problemi sa srcem mogu povećati rizik od demencije tako što prekidaju dotok krvi u mozak, izgladnjuju neurone kiseonika i ubrzavaju ćelijsku smrt.

Pohađanje nekih časova/kurseva, pridruživanje društvenom klubu, volontiranje, posete rođacima ili prijateljima ili prisustvo verskim aktivnostima bili su među najpopularnijim društvenim aktivnostima u analizi. Istraživači veruju da provođenje vremena sa drugima može zaštititi mozak, i to povećanjem društvenog kontakta i emocionalne stimulacije, dok istovremeno smanjuje rizik od depresije i stresa - dva faktora rizika za demenciju.

Profesor Lu, neuronaučnik sa kineskog univerziteta, rekao je:

- Prethodne studije su pokazale da su aktivnosti u slobodno vreme bile povezane sa različitim zdravstvenim prednostima, kao što su manji rizik od raka, smanjenje atrijalne fibrilacije i percepcija osobe o sopstvenom blagostanju.

Profimedia

Takođe je rekao da bi buduće studije trebalo da obuhvate veću grupu ljudi i da duže prate učesnike kako bi se „otkrilo više veza između aktivnosti u slobodno vreme i demencije“. Tim je primetio da su se nalazi oslanjali na volontere koji su izveštavali, tako da može biti nekih netačnosti, piše "Daily Mail".

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi