Misterija zlata Karađorđevića: Tri kamiona i 204 sanduka krenula su na tajni put, a legenda živi već 85 godina

Bilo je proleće 1941. godine, Jugoslavija se raspadala pod nemačkim napadom, a iz Užica su krenula tri kamiona sa teretom vrednijim od svega što se u tom trenutku nalazilo na jugoslovenskim putevima. U njima su bila 204 sanduka sa 9.594 kilograma i 671 gramom zlata Narodne banke. Njihov put preko Bosne do Crne Gore postaće osnova jedne od najupornijih priča iz vremena Drugog svetskog rata – da su Karađorđevići napustili zemlju noseći sa sobom narodno blago.

Više od osam decenija kasnije, dostupna dokumentacija pokazuje da je stvarnost bila mnogo složenija. Zlato jeste prevoženo zajedno sa državnim vrhom koji se povlačio prema Crnoj Gori, deo jeste iznet avionima, ali najveći deo onoga što se danas često naziva „zlatom Karađorđevića“ nije ni pripadao kraljevskoj porodici. Bila je to monetarna rezerva Kraljevine Jugoslavije.

Wikipedia

Zlato je sklanjano još pre rata

Prema istorijskim istraživanjima, Kraljevina Jugoslavija raspolagala je pred rat sa 84.574 kilograma monetarnog zlata. Strahujući od sukoba koji se širio Evropom, vlasti su još 1939. počele da sklanjaju rezerve iz zemlje. Velike količine prebačene su najpre u Veliku Britaniju, a potom i u Sjedinjene Američke Države, pa je najveći deo državnog zlata bio na Zapadu još pre nemačkog napada 6. aprila 1941.

U zemlji je ostalo oko 10,7 tona. Najveći deo nalazio se u Užicu, dok je nešto više od tone bilo u Sarajevu. Zlato iz užičkog trezora ubrzo je dobilo naređenje za evakuaciju – 204 sanduka utovarena su u tri kamiona i krenula prema Mostaru, a potom prema Crnoj Gori.

U njima je bilo više od devet i po tona zlata.

Od 204 sanduka ostalo je 190

Sanduci su na kraju stigli do Nikšića, gde je zlato sklonjeno u pećinu Trebjesa, a zatim prebačeno na aerodrom radi transporta u inostranstvo. U isto vreme iz zemlje su se evakuisali kralj, članovi vlade i vojni vrh.

Upravo tu nastaje legenda.

Istorijski izvori nisu potpuno saglasni oko svih detalja evakuacije zlata. Međutim, više rekonstrukcija navodi da je nakon odlaska aviona na nikšićkom aerodromu ostalo 190 od 204 sanduka, dok je 14 sanduka sa oko 674 kilograma zlata izneto sa članovima vlade i vojnog vrha. Osam sanduka povezano je sa transportom vlade, a šest sa generalitetom.

To, međutim, nije dokaz da je kralj Petar II odneo državno blago. Naprotiv, dostupni podaci ne potvrđuju popularnu verziju prema kojoj je kralj svoj avion napunio zlatom i pobegao iz zemlje. Zlato koje je tada transportovano bilo je vlasništvo države, a ne privatna imovina Karađorđevića.

Wikipedia

Blago pada u ruke okupatora

Sudbina 190 sanduka koji su ostali u Crnoj Gori bila je dramatična. Deo je krenuo prema Cetinju, deo je sklonjen kod Ostroga, dok su italijanske jedinice već napredovale kroz zemlju. Prema posleratnim rekonstrukcijama, Italijani su na kraju zaplenili 176 sanduka sa oko 8.393 kilograma zlata.

Ni ostatak nije ostao na jednom mestu. Nemci su kod manastira Ostrog pronašli četiri sanduka sa oko 188 kilograma zlata, jedan sanduk dospeo je u ruke četnika, dok je pet kasnije pronašla Ozna i prenela u Beograd. Deo zlata nestao je i u haosu koji je pratio povlačenje.

Tako je najveći deo zlata koje nije uspelo da napusti Jugoslaviju pao u ruke okupatora ili je pronađen tokom i nakon rata.

A gde su nestale desetine tona?

Tu se priča dodatno komplikuje. Posleratna istraživanja Reparacione komisije, prema podacima koje prenose istoričari, pokazala su da je od predratnih 84.574 kilograma monetarnog zlata u vlasništvu nove Jugoslavije ostalo 49.033 kilograma.

Razlika od više od 35 tona zvuči kao izgubljeno blago, ali ne znači da je tolika količina zlata misteriozno nestala u sanducima. Deo rezervi bio je prodat i pretvoren u devize još pre rata, a vlada u emigraciji raspolagala je velikim novčanim depozitima Narodne banke u inostranstvu, iz kojih je tokom ratnih godina finansirano njeno funkcionisanje.

Posebno pitanje bilo je jugoslovensko zlato blokirano u Sjedinjenim Američkim Državama. Posle rata vodili su se pregovori o američkim potraživanjima zbog nacionalizacije imovine njihovih državljana u Jugoslaviji. Sporazumom iz 1948. Jugoslavija je pristala da plati 17 miliona dolara za poravnanje tih potraživanja, dok su SAD zauzvrat oslobodile oko 47 miliona dolara jugoslovenske imovine koja je bila blokirana u Americi, uključujući oko 42 miliona dolara u zlatnim polugama.

Zbog toga nije precizno tvrditi da su Amerikanci jednostavno „uzeli“ 15 ili 16 tona jugoslovenskog zlata. Reč je o finansijskom poravnanju posle kojeg je ostatak blokirane jugoslovenske imovine oslobođen.

Gde su onda Karađorđevići u celoj priči?

Kraljevska porodica jeste posedovala veliku privatnu imovinu, novac, dragocenosti, nekretnine i druge vrednosti, čija je sudbina posle rata postala posebno pitanje. Međutim, to bogatstvo ne treba mešati sa zlatnim rezervama Narodne banke.

Postojale su i tvrdnje o privatnom zlatu Petra II u inostranstvu, ali nema dovoljno čvrstih dokaza da se takve tvrdnje povežu sa desetinama tona državnih rezervi koje su pre rata iznete iz Jugoslavije. Upravo je mešanje privatne imovine dinastije i državnog zlata verovatno jedan od razloga zbog kojih je nastala legenda o „blagu Karađorđevića“.

A okolnosti su bile idealne za stvaranje mita. Država se raspala za nekoliko dana, kralj i vlada napustili su zemlju, dok su istovremeno kamioni sa stotinama sanduka zlata jurili prema Crnoj Gori. Blago je skrivano po pećinama, prebacivano na aerodrome, deo je iznet iz zemlje, a tone su završile u rukama okupatora.

Kada se sve to sabere, nije teško razumeti kako je nastala mnogo jednostavnija priča: kralj je otišao, a zlato je nestalo.

Dokumenti, međutim, ne potvrđuju da su Karađorđevići pobegli sa desetinama tona narodnog zlata. Najveći deo rezervi bio je u inostranstvu još pre Aprilskog rata, najveći deo zlata koje je ostalo u Crnoj Gori zaplenili su okupatori, dok je sudbina preostalih državnih sredstava vezana za ratne troškove i posleratna finansijska poravnanja.

Zato možda najveća misterija nije gde su Karađorđevići sakrili blago, već kako je državno zlato Kraljevine Jugoslavije tokom decenija postalo poznato kao „zlato Karađorđevića“.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi