Šta je to fotografsko pamćenje i može li svako od nas da ga razvije

Ovaj kompleksan fenomen aktivnosti ljudskog mozga prate razne zanimljivosti – od neverovatnih detalja o tom fenomenu i kako osnažiti vlastitu memoriju do toga da ljudi koji ga imaju tvrde kako im je ono prokletstvo.

Pojam „fotografsko pamćenje“ već se dugo koristi za ljude koji imaju neobičnu sposobnost da se apsolutno jasno sećaju životnih trenutaka, onog što su čitali, videli, osetili…

A šta zapravo stoji iza tog fenomena mozga?
Fotografsko pamćenje je retka pojava i ima je manje od 10 odsto stanovništva. Najčešće se javlja kod dece, ali većina njih će izgubiti ovu sposobnost od trenutka kada postanu odrasle osobe.

Koncept fotografskog pamćenja je toliko kompleksan da veliki broj ljudi ne veruje da uopšte postoji, otkriva BBC, prenosi 24sata.hr.

Ako je verovati nekim istraživačima, fotografsko pamćenje je rezultat obrade i smeštanja podataka u mozgu na nenormalan način. Mnogi ljudi veruju da su oni koji imaju fotografsko pamćenje srećni. Međutim, to nije uvek slučaj.

Jedan od problema s fotografskom memorijom jeste da mozak apsorbuje previše informacija, koje su uglavnom nebitne. Takođe, postoji problem kako zaboraviti stvari koje želimo zaboraviti. Ljudi nisu dizajnirani da budu ogromne baze podataka koje iznose informacije. Memorija je važna samo onda kada se može koristiti. Mogućnost korišćenja memorije je mnogo važnija nego jednostavno skladištenje podataka.

možda će vas i ovo zanimati

Prvi utisak je važan: Slušajte intuiciju – ona vas čuva i usmerava

Ako radite ovih sedam stvari, mnogo ste pametniji nego što mislite

Mnogo poznatih ljudi verovali su da imaju fotografske uspomene, a neki od njih su Mocart, Klod Mone, Nikola Tesla itd.

Fotografsko ili eidetsko pamćenje (što je precizniji termin) obično se definiše kao sposobnost pojedinca da se (pri)seti slika, zvukova ili raznih stvari s izvanrednom preciznošću i u velikoj količini. Reč „eidetsko“ znači „nešto što se odnosi na izvanredno detaljno i jasno pamćenje vizuelnih prizora“ i dolazi od grčke reči „eidos“, što se direktno može prevesti kao „viđen“.

Fotografsko pamćenje, posmatrano kod dece, predstavlja se sposobnošću pojedinca da proučava neku sliku 30 sekundi i zadrži gotovo savršeno fotografsko sećanje na tu sliku u kratkom periodu nakon što slika bude uklonjena. Takvi „eidetičari“ tvrde da „vide“ sliku na praznom platnu jasno i savršeno detaljno kao da je ona još tu.

Može se uticati na pamćenje

Slično kao i druge vrste pamćenja, na jačinu prisećanja može uticati nekoliko faktora, kao što su trajanje i učestalost izloženosti nadražaju, svesno posmatranje, važnost toga što se pamti za dotičnu osobu i sl. Ta činjenica stoji u suprotnosti s opštim pogrešnim tumačenjem ovog termina koje pretpostavlja stalno i potpuno prisećanje svih događaja.

Neki ljudi koji uopšteno imaju dobro pamćenje tvrde kako imaju fotografsko pamćenje. Međutim, postoje izrazite razlike u načinu procesuiranja informacija kod ovih vrsta pamćenja. Ljudi koji imaju opšte dobro pamćenje često se koriste mnemotehnikom, tj. raznim tehnikama pamćenja (npr., deljenje neke ideje na prebrojive elemente) kako bi zapamtili informacije, dok oni s fotografskim pamćenjem pamte veoma specifične detalje, npr. gde je neko stajao, šta je neko nosio od odeće itd.

Oni se mogu setiti nekog događaja s većom detaljnošću, dok oni s drugačijim pamćenjem više pamte svakodnevne rutine nego specifične detalje koji su možda prekinuli rutinu. Ipak, ovaj proces obično je najočitiji kad se ljudi s fotografskim pamćenjem pokušavaju setiti takvih detalja.

Takođe, nije neobično da neki ljudi mogu doživeti iskustvo „sporadičnog fotografskog pamćenja“, pri kojem veoma detaljno mogu opisati mnoštvo stvari. Međutim, u većini slučajeva ovakva sporadična iskustva fotografskog pamćenja nastaju nesvesno.

Trikovi za vežbanje pamćenja

Postoji način kako da sposobnost pamćenja okrenete u svoju korist. Evo kako…

1. Pamćenje fotografija

Umesto da se zamarate pokušavajući zapamtiti ceo tekst, u svojoj glavi ga pretvorite u životopisan prizor podijeljen na sličice. Kada se treba prisetiti konkretne stvari, samo ćete morati prelistati fotografije i prisetiti se rečenica

2. Zidovi sećanja

Zamislite neku dobro poznatu situaciju. Recimo svoju kuću ili komšiluk. Koliko prozora ima, koliko vrata, a koliko balkona? Šta rade vaše komšije? Sada se pripremite za idući nivo…

3. Živopisno pamćenje

Ako vam je cilj da zapamtite dosadne podele, zamislite ih uz pomoć svog doma. Svaki pojam smestite u posebnu prostoriju i dodelite mu zanimljivu ulogu. Neka bude što životopisnije i zabavnije. Neka dobiju ljudske uloge, jedna stavka neka leži u naslonjaču dok druga peva ispod tuša. Kada bude trebalo da ih se prisetite, nećete imati nikakvih problema!

Muškarcu  je zbog neverovatne memorije zabranjen ulazak u kockarnice

Dominik O’Brajen (59) čovek je s najboljim pamćenjem na svetu, osmostruki prvak Svetskog prvenstva u pamćenju i Ginisov rekorder. Zbog nepogrešivog pamćenja vrata kockarnica u Las Vegasu i šire zauvek su mu zatvorena.

– Mozak je savršeniji od kompjutera i neverovatno komplikovaniji. Po rođenju nismo dobili uputstva za korišćenje. Slično korišćenju računara: kako dobiti izlazne informacije ako me niko nije naučio kako uopšte unositi podatke? U knjizi otkrivam taj proces, dakle, tretirajte je kao priručnik za korišćenje mozga – reči su čoveka koga u domovini Velikoj Britaniji od milja zovu Mr Memory.

Kao dete, Dominik je imao problema s usmjeravanjem pažnje i teško je pratio nastavu. Iako se o ADHD-u 60-ih godina nije mnogo toga znalo, uzimajući u obzir Brajanove poteškoće, verovatno bi mu ga današnji lekari dijagnosticirali. Osim toga, reči je pisao unatraške i patio od disleksije.

– Kao mali pretrpeo sam jak udarac u glavu – priseća se Brajan koji veruje da je ta nezgoda uticala na njegove sposobnosti pamćenja.

Školu, u kojoj nije bio previše zapažen učenik, napustio je sa samo 16 godina. Proučavanjem i vežbanjem pamćenja počeo je da se bavi slučajno, nakon što je na BBC-ju video kako jedan čovek pamti špil od 52 karte za manje od tri minuta.

– Neverovatan mentalni podvig zapanjio me, zbunio i oduševio. Hteo sam da znam kako se to radi. Tako je sve počelo – govori Dominik, koji je imao 30 godina kad je počeo da trenira pamćenje. Tvrdi da mu je trebalo samo nekoliko nedelja da se uvežba.

– Iskustvo me je uverilo da je većina ljudi i te kako sposobna. Problem je jedino što smo neupućeni u tehnike i sisteme, pa potencijali celog života u mozgu čame neiskorišćeni – dodaje Dominik.

Nakon samo godinu dana, ušao je u Ginisovu knjigu rekorda uspijevajući da zapamti šest špilova karata. Godine usavršavanja donele su mu niz od osam pobeda za 10 godina na Svetskom prvenstvu u pamćenju i još mnoge uspehe. Dominik je 1991. odlučio da zaradi na svom daru. Posećivao je kockarnice i zgrtao novac, ali to je potrajalo svega pola godine pre nego što mu je zabranjen ulazak u kockarnice u Velikoj Britaniji, Las Vegasu i drugde.

čitajte i

Pet psiholoških tehnika koje vam mogu pomoći da zaboravite sve čega ne želite da se sećate

Samo petina ljudi u dubokoj starosti sačuva zdrav razum: Demencija ne dolazi iznenada, a evo kako da vežbate svoj mozak

Zašto ponekad imamo osećaj da padamo dok spavamo

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi