Kako da znate koju će boju očiju imati vaša beba?
Najveći broj ljudi ima smeđe oči, dok su zelene najređe
Tokom najslađeg iščekivanja mnogi roditelji pokušavaju da zamisle kako će izgledati njihova beba kad dođe na svet. Pitaju se i kakvu će boju očiju imati njihov naslednik. Boja je rezultat kombinacije vaših gena i ne može se predvideti sa stopostotnom sigurnošću.
Većina gena koja su povezana sa bojom očiju regulišu proizvodnju smeđeg do žućkasto-smeđeg pigmenta zvanog melanin. Količina i kvalitet melanina u prednjem sloju šarenice, zvanom stroma, određuju koja će boja očiju biti.
Anatomija boje očiju
Nedostatak melanina će rezultirati plavom ili sivom jer je pigment samo skromno raspršen i selektivno apsorbiran stromalnim strukturama koje se zovu melanosomi. Kada je situacija obrnuta, onda će melanin rezultirati tamnijim nijansama smeđe boje. Potpuno odsustvo melanina uzrokuje bledu boju očiju koju imaju ljudi s albinizmom.
Pročitajte još
Varijacije boje očiju
Melanin je možda pretežni pigment u očima, ali nije i jedini. Postoje dva važna podtipa – feomelanin (crvenaksto-narandžasti koji je odgovoran za crvenu kosu) i eumelanin (crnkasto-smeđe boje koji određuje koliko će tamne boje biti oči, kosa ili koža). Zavisno od toga koliko se fomeomelanin ili eumelanin izdvaja, oko može izgledati zelene, lešnik i amber boje. Postoje i varijacije u boji irisa.
Budući da se melanin, uglavnom, distribuira van zenice, može biti više smeđe boje u centru šarenice, a na periferiji više plave ili sive boje. Različiti tonovi vidljivi su izbliza, ali iz daljine izgledaju kao čvrsta boja. U očima se mogu pojaviti i tamne ili svetle mrlje.
Genetika boje očiju
U najvećoj meri boju očiju određuje genetika. Geni pružaju “nacrt” pomoću kojeg se sastavljaju proteini. To određuje strukturu ćelija i način njihovog rada. Genetika će odrediti koliko će melanina, feomelanina i emuelanina biti izlučeno u epitelne ćelije kao i strukturu, distribuciju i osetljivost melanosoma.
Pixabay
Ranije su naučnici verovali da boju očiju određuje jedan gen pri čemu smeđe oči dominiraju nad plavim. Pojavom genetskih istraživanja i mapiranja genoma danas smatraju da na boju očiju utiče više gena. Dva gena koja su najčešće povezana s bojom očiju su OCA2 i HERC2 koji se nalaze u ljudskim hromozomima 15. Svaki od ovih gena ima dve različite verzije poznate kao aleli. Ako su dva alela različita samo je jedan izražen i smatra se dominantnim. Drugi neizraženi alel se naziva recesivnim. Ako su dva recesivna alela ista, onda su oči plave.
Osim ova dva gena postoji najmanje još 10 gena koji utiču na boju očiju.
Verovatnoća boje očiju
Kada se gleda sa tačke verovatnoće, logično bi bilo da roditelji koji imaju plave oči dobiju dete s plavim očima, ali multipliciranjem gena može se dogoditi da dete ima smeđe oči. Ipak, postoje obrasci koji mogu pomoći u predviđanju boje očiju. Jedan tradicionalni alat zove se Punnet square koji je razvio genetičar Redžinal Panet početkom 20. veka. Pomoću mežnog grafikona genetičke osobine jednog roditelja se unose u gornje redove grafikona, dok od drugog rodtelja u krajnje leve stubove. Potom se određenim slovima određuju osobine i presekom se dobija rezultat. Ali i ova metoda ima svoja ograničenja.
Boja očiju širom sveta
Najčešća boja očiju širom sveta je smeđa i nju ima između 55 i 79 odsto ljudi. Plave i zelene oči su vrlo retke. Veruje se da manje od 10 odsto ljudi na svetu ima plave, a manje od dva odsto ima zelene oči. Između pet i osam posto ljudi imaju oči boje lešnika, a manje od jedan odsto ljudi ima amber boju.
Pročitajte još
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari