Informišite se na vreme: Koje sve bolesti može da vam prenese kućni ljubimac?

Ljubimci nam ulepšavaju život, a već odavno je utvrđeno njihovo blagotvorno dejstvo na naše zdravlje. Dok postoje bolesti od kojih oboljevaju samo životinje, postoje i one koje se mogu preneti sa životinje na čoveka, te nam ozbiljno ugroziti zdravlje. Zato je važno da se na vreme upoznate sa svim rizima i da se odgovorno ponašate u zajedničkom životu sa vašim ljubimcem.

Zoonoze spadaju u grupu infektivnih bolesti koje su zajedničke ljudima i nekim životinjama. Čovek se tako od nekih bolesti može zaraziti direktnim kontaktom – ugrizom ili ogrebotinom, preko pljuvačke, izmeta ili mokraće ljubimca. Takođe, oni u svom krznu mogu imati krpelje ili buve, koji takođe mogu biti prenosioci bolesti.

Pratite šta jede vaš pas

Na spisku bolesti koje može da nam prenese pas jeste i tuberkuloza. Ovu bolest pluća psi prenose ako su zaraženi tako što su pojeli meso životinje koja je bila zaražena.

Druga bolest je askaridoza. Pretpostavlja se da su parkovi u kojima se deca najviše igraju puni crva koji izazivaju ovu bolest. Ovi paraziti u utrobi psa dostižu dužinu do 14 cm. Nakon izbacivanja izmeta, jaja puknu i ovi paraziti mogu da opstanu na tom prostoru i čitav mesec. Opasnost po ljude predstavljaju i različite vrste glista i crva. Neke od njih mogu da dostignu dužinu i do nekoliko metara i da žive u utrobama i do 20 godina. Posebno opasna i smrtonosna za čoveka je ehinokoka. Kada psi pojedu meso zaraženo jajima crva, ovi paraziti se razvijaju u njihovom telu i izbacuju se kroz fekalije. Čovek se može zaraziti kontaktom sa psom. Infekcija crvima kod čoveka može da izazove ciste u predelu jetre, mozga i pluća. Zato vodite računa o ishrani svog psa, ne dozvolite mu da gricka uginule miševe, golubove ili bilo koju drugu vrstu životinje. Na taj način psi mogu da dobiju i kampilobakteriju ili salmonelu, koje mogu da budu smrtonosne po decu i stare. Psi vole da se igraju u barama, ali voda u bari je zagađena kriptonom, parazitom koji izaziva cryptosporidios, bolest stomačnog dela, izaziva ciste, dijareju, bol u stomaku i groznicu. Zaraženi psi ovu vrstu parazita mogu da prenesu čoveku jezikom i putem kože.

Pas može da prenese i šugu, parazit koji se uvlači u kožu i tamo polaže jaja. Još jedna opasnost su zaraze koje izazivaju miševi. Mišja groznica nastaje ukoliko pas pije vodu koja je zagađena fekalijama ovih životinja. Čim se pas zarazi, njegov urin inficira svako mesto na kojem je vršio nuždu, pa je to opasno i za čoveka. U devet od deset slučajeva ova infekcija izaziva simptome slične gripu i može da izazove unutrašnje krvarenje i kolaps organizma.

Mace su umiljate, ali i opasne kad ogrebu

Bolest mačjeg ogreba je bakterijska infekcija koju u 90 odsto slučajeva prenose mačke, a retko to čine i psi. Kod većine obolelih na koži se stvara jedna ili više papula koje traju od 1 do 3 nedelje. Nakon 2-3 nedelje javljaju se povećani limfni čvorovi i umor, glavobolja, gubitak tečnosti, povišena temperatura. Bolest obično sama prolazi, ređe komplikacije su upalne promene na jetri i slezini ili čak na srčanim zaliscima i na mozgu.

Možda vas zanima: Ukoliko imate ljubimce, jednu biljku ne smete držati u kući

Toksokaroza je bolest uzrokovana parazitom Toxacara canis. Ona živi u crevu mačke. Prenosi se preko jajašaca izlučenih izmetom životinja, koje često kontaminiraju zemlju ili pesak u kojima vrše nuždu. Bolest je opasna s obzirom na to da u stadijumu larve paraziti kruže celim telom pa mogu završiti u oku i mozgu. Simptomi su temperatura, kašalj, povećana jetra, osip, otečeni limfni čvorovi, nalaz živih parazita u stolici deteta.

Ni papagaji nisu bezazleni

Papagajska groznica ili psitakoza prenosi se kontaktom sa zaraženim ptičjim izmetom ili prašinom koja se skuplja u ptičjem kavezu. Psitakoza je više naziv za zaraze od egzotičnih ptica dok se kod ostalih ptica naziva ornitoza. Simptomi su kašalj, visoka temperatura i glavobolja.

Saveti kako da se zaštitite

Možete se zaštiti ako vodite računa o higijeni vašeg ljubimca. Najbolje je pse kupati šamponom jednom u svaka tri meseca. Četkajte psa što je češće moguće, vodite računa da li ima krpelje, buve. Skraćujte psu nokte. Posavetujte se sa veterinarom kada kako to da radite. Redovno mu perite šape i nema brige.
Kada je reč o mačkama, redovno ih četkajte i održavajte higijenu njihovih toaleta, odnosno posuda sa peskom. Neke studije savetuju da ne treba spavati u istom krevetu sa ljubimcima ukoliko imate alergiju ili astmu, potom da ne treba dozvoliti ljubimcima da vas ližu po licu. Ali svakako ruke redovno perite posle svakog maženja sa ljubimcem.

Saznaj više:

Ne čistite šape pasa sredstvom za dezinfekciju ruku!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi