Zaboravljeni običaj iz Pomoravskog kraja: Vatra, rakija i maskirani klinci - ovako su se slavile Bele poklade

Sutra su Bele poklade, praznik koji se obeležava u nedelju uoči početka Vaskršnjeg posta i predstavlja simboličan prelaz iz mrsnog u posni period godine. U narodu su poznate i kao Siropusne poklade ili Pročke i označavaju završetak Bele nedelje, tokom koje su dozvoljeni mlečni proizvodi i jaja, ali se meso već izostavlja iz ishrane.

Bele poklade u srpskoj tradiciji imaju snažnu poruku praštanja i pomirenja. To je dan kada se traži i daje oproštaj, kako bi se u post ušlo bez svađa i zamerki. U mnogim krajevima Srbije ovaj praznik prati paljenje obrednih vatri, maskiranje, okupljanje komšiluka i bogata večera, čime se simbolično zatvara zimski ciklus i otvara period duhovnog uzdržanja.

U Pomoravskom okrugu, posebno u selima oko Despotovca, Bele poklade nisu bile samo crkveni praznik i uvod u post. To je bio dan kada selo izađe napolje, kada se pali velika vatra i kada se komšiluk okuplja kao da je sabor.

24sedam/Goran Sivački

Naš sagovornik iz ovog kraja priseća se da je kao dete učestvovao u pripremama koje su počinjale još tokom dana.

- U okolini Despotovca, tačnije u Plažanu odakle sam ja, kad sam bio mali, običaj je bio takav da pravimo od stabljike kukuruza bazu, u krug i to se vezuje pa onda to napunimo senom, slamom. Potom izlazimo na raskrsnicu ili pored reke, zavisi kome je šta bliže. Tu se okupljao ceo komšiluk, palila se vatra, deca su se igrala, stariji su umeli i da popiju koju rakiju, družili su se ljudi, mada toga više nema ili retko - priča naš sagovornik.

Vatra kao srce pokladne večeri

U mnogim selima Pomoravlja raskrsnica ili obala reke bila je prirodno mesto okupljanja. Vatra je imala simboličnu ulogu – spaljivanje lošeg, završetak zime, ulazak u mirniji period posta.

Deca su trčala oko plamena, nadmetala se ko će prići bliže, dok su stariji razgovarali, prisećali se i nazdravljali.

24sedam/Goran Sivački

 

Takva slika, prema rečima sagovornika, danas je gotovo iščezla. Umesto kolektivnog okupljanja, običaj je ostao tek u sećanjima starijih generacija.

Pokladna trpeza: bez mesa, ali sa „zvezdom večeri“

Posle vatre, svi su se vraćali kućama. Pokladna večera imala je jasna pravila i gotovo obavezne stavke.

- Onda bismo otišli kući na večeru gde je uvek moralo da bude gibanice, kuvanih jaja, salata nekih, a „zvezda“ je bio pečeni petao ili pečeno pile. I onda bi bilo vreme za gledanje serije i spremanje za spavanje, jer se sutradan išlo u školu - kroz smeh govori on. 

24sedam/Goran Sivački

U Pomoravlju je taj prelaz iz veselja napolju u toplinu kuće davao posebnu draž večeri. Gibanica, jaja i pečeno živinsko meso simbolično su zatvarali period mrsne hrane pre početka posta. U mnogim domaćinstvima insistiralo se da trpeza bude bogata, jer se verovalo da će takva biti i godina.

Maskirani klinci i komšiluk koji daruje

Jedan od najživopisnijih običaja bili su maskirani obilasci komšiluka. Deca bi se prerušavala, menjala glasove i kucala na vrata tražeći darove.

- Par godina smo moji rođaci i ja se maskirali i išli po komšiluku pa su nam ljudi davali slatkiše, novac, jaja, šta je ko imao. Zanimljiva je priča da nas jedna baka iz komšiluka nije ni prepoznala, pa kad su joj kasnije rekli da smo to bili mi, žena se zabezeknula - kaže naš sagovornik.

24sedam/Goran Sivački

 

Ovakvi obilasci imali su i element igre i element simbolike – maska briše identitet, briše stare nesuglasice i dozvoljava da se u novu sedmicu uđe bez tereta.

Običaj koji bledi

Danas se u okolini Despotovca Bele poklade obeležavaju znatno tiše. U nekim selima još uvek se zapali manja vatra ili se porodica okupi na večeri, ali komšijska okupljanja kakva su nekada bila sve su ređa.

Ipak, u Pomoravskom okrugu i dalje živi sećanje na pokladnu noć kada je cela raskrsnica bila obasjana plamenom, kada su deca trčala maskirana, a selo makar na jedno veče disalo kao jedno.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi