Skijanje je ekstreman sport koji nosi rizik, povrede je moguće sprečiti: Instruktor skijanja za 24sedam otkrio kako se vratiti nakon pada!

Tekuću skijašku sezonu obeležili su veliki i strašni padovi. Najpre je, krajem decembra sa staze izleteo Marko Švarc, pa Sofija Gođa i Petra Vlhova, onda Aleksander Amodt Kilde, pa Mikaela Šifrin i još jednom Gođa. Sve velika imena iskusnih šampiona, i sve povrede koja nisu nimalo naivne.

Švarc je u međuvremenu krenuo da trenira, Kilde je operisan, pa je pokazao jezive fotografije i posekotine nakon pada, a ligament su stradali Vlhovoj, pa je neće biti u ovoj sezoni. Na stazu se za sada čeka samo na povratak Šifrinove, dok je Gođa poslednji pad imala pre nekoliko dana, na treningu, i doživela prelom noge. Ako smo svesni da je reč o samim skijašima iz svetskog vrha i pretendentima na šampionska zvanja, pitanje se samo nameće, kako da mi “skijaši amateri” ne doživimo istu sudbinu?

Zima je, iako temperature to ne pokazuju, ali skijališta kako u Srbiji, tako i u regionu, odlično rade. Međutim, kako niko ne voli padove, razgovarali smo sa instruktorom Markom Tanaskovićem, koji godinama podučava skijanju na Kopaoniku.

- Pre svega moramo da uzmemo u obzir da je skijanje ekstreman sport, a odlukom da se krene na skijanje nosi određeni rizik, odnosno odgovornost od pada i potencijalne povrede. Kada dođete na planinu, neko ko je skijaš, ko nije svakako treba da preduzme određene korake da bismo sprečili potencijalne povrede, a jedna od tih stvari je fizička priprema,  podrazumeva jednu opštu fizičku formu, pa je osoba pripremljena, ako nije i nema vremena, da sebi neki mikrociklus od jedno tri meseca i da dođe pripremljen. Konsultovanje sa stručnim licima koji se time bave, da se rekreativno krene u neku fizičku pripremu, a to je lagano spremanje. Najbitniji je abdomen, taj trbušni mišić i noge naravno, to su dve stvari na koje treba obratiti pažnju, naročito osoba koja ne trenira redovno – objasnio je Marko na početku razgovora za 24sedam, pa u dahu nastavio:

 

 

- Da od početnika dođe do skijaša, skijaša mi zovemo nekoga ko samostalno može da spusti plavu stazu bez nekog straha, da bude siguran u to što radi, da ima kontrolu nad brzinom i da zna da će da se zaustavi u svakom momentu, mi to nazivamo skijašem - dakle skijaš početnik, neko ko se do tada nije bavio, nije probao. E sad, velika stvar i malo nezahvalno pitanje je koliko treba,sve je individualno. Zavisi od motorike, spremnosti polaznika, da bude pažljiv na času, ali i mnogih drugih faktora. Imam dosta iskustva, pa mogu da kažem da je potrebno negde oko pet dana, od po sat ili dva rada sa nekim stručnim licima, odnosno instruktorima. Mislim da je to dovoljno da jedna osoba proskija, da se bezbedno spusti niz jednu plavu stazu i da sebe može da nazove skijašem početnikom. Dakle, nije napredni skijaš nego početnik, koji ima nekog iskustva. I naravno, što više vremena provedemo na snegu, mi to zovemo što više kilometraže na snegu, to dovodi da se bude sigurniji i uđe u neku rutinu, da prosto skija i da uživa u tome.

A kada se govori o skijanju, povrede su nezaobilazna tema. Ne iz razloga što je rizičniji sport od drugih, već jer nam nije dovoljno poznato, a i strahovi su znatno izraženiji od brzine i visine, nego li od udarca loptom u nos.

- Pored fizičke pripreme i forme koju treba da ima svako ko dođe ovde, oprema je jako bitna, zaštitna - kaciga, kao i štitnici za leđa i kolena. Trebalo bi da se uvrsti kao standardna oprema što se tiče bezbednosti. Takođe, kada kažem oprema, postoji skijaška oprema to se podrazumeva, pancerice, skije i štapovi koji trebaju da budu podešeni za nivo skijanja kao i za kilažu skijaža. Kada se bira oprema za skijanje, kada se iznajmljuje, treba se birati da to bude odobreno. Dakle, ne mogu voziti iste skije skijaš početnik, napredni skijaš, rekreativac i neko ko se takmiči. Postoji oprema za svaki nivo skijanja i jako moramo voditi računa o tome. Pored forme, oprema je druga stavr o kojoj treba voditi računa. Još jedna je stavka, a to je trenutna situacija na terenu. Pod tim podrazumevam stanje na terenu i na stazama. Često su ovde različiti uslovi, malo pada sneg, pa sunčano, pa onda preko noći ode u minus i onda zaledi i to se oseti na terenu. Staze su različito pripremljene. Savet da predupredimo potencijalne povrede jeste i da se odabere adekvatna staza, po znanju, a ne prosto ići na nedovoljno pripremljenu stazu ili da nedovoljno pripremljen skijaš ode na stazu za koju nije spreman – istakao je Tanasković, a potom se osvrnuo na povrede:

 

 

- Najčešće povrede kod skijaša su povreda kolena, ramena i recimo povreda vrata. Međutim, to su neke standardizovane povrede i moram da naglasim da ukoliko se odabere adekvatna oprema, kod pada kod skijaša, oprema mu dozvoljava da se on otkači od nje - taj vez koji je dakle kao veza između pancerice i skije treba da se otkači i da se smanji rizik od potencijalne povrede. Po nekoj statistici, do ozbiljnih povreda najviše dolazi prilikom sudara skijaša, ide se nekon brzinom, nedovoljno zaštićen... Inače, skijaš sam kad skija i padne, spadne mu kaciga, otkači se od skija, ali ne povredi se toliko kao prilikom udarca sa nekim.

Naravno, te situacije nisu ni blizu onima koje se dešavaju profesionalcima, kojih je u tekućoj sezoni priličan broj u bolnici.

- Kod profesionalaca su mnogo veće brzine, opreme su jako drugačije pripremljenje, skija sama po sebi može da bude dobar, a i loš alat. Ona ti omogućava da se spustiš, da skijaš, ali ako ne koristiš onako kako treba, može ti naneti i povredu. Dešavaju se nažalost te povrede, najveći broj posle sudara, što bi značilo da to više nije u pitanju tvoje skije, nego i skije ili bord od drugog skijaša, koja prilikom udarca može završiti na bilo kom delu tela. 

Deca na stazi

- Postoji nešto što mi imamo ili bi bar trebali da imamo, a to je skijaška kultura, koja porazumeva upravo to, da deca koja skijaju ili su u školi skijanja, nose fluorescentne markere, da bi bili vidljivi. Neko ko to vidi to na stazi trebalo bi da uspori ili da sebi da dovoljno prostora da ih obiđe bezbedno. Nažalost, dešava se to da skijaš pokupi dete, ali imaju ljudi obzira. Generalno, kada će deca na stazu je individualno, ja sam imao dete od dve i po, tri godine, i proskijali su. Zavisi od njihove sposobnosti da usvoje neke nove stvari, ali oni ne idu bez pratnje roditelja na stazu. Oni sami ne mogu na žičaru, donja granica je pet godina. Ne smeju deca ići bez pratnje, skijalište vodi računa o tome.

Kako je reč o instruktoru koji je dugi niz godina u tom poslu, Marko je imao prilike da radi sa decom od dve i po godine, a najstariji njegov polaznik imao je 65, što je još jedan dokaz da su godine broj, kada je želja prisutna. Međutim, Tanasković je nedavno na skije "stavio" i svoju ćerku od 18 meseci!

- Dve i po godine je najmlađi polaznik, ako ne računam svoju ćerkicu od 18 meseci, a to je više moja želja, nego njena, ali imali smo uspeha, nije stvorila odbojnost. Ja sam iz moje ljubavi prema skijanju, stavio i nju na skije i vidim da joj se dopalo. Nadam se da će nastaviti da skija. Moj najstariji polaznik je od 65 godina, gospođa koja nikada nije stala na skije, rešila je da proba i posle pet dana je imala spuštanje niz plavu stazu i rekla je - to je to, meni je ovo u životu dovoljno, mogu da kažem da sam proskijala.

Kopaonik

- Da ne bude tu sam gde sam, pa pričam o tome, Skijališta Srbije vode računa o svim stvarima, kako bezbednosti, tako i o ostalim tehničkim stvarima koje treba da zadovolji jedno skijalište. Mogu reći da Kopaonik prednjači prvo jer ima nadmorsku visinu i 98 posto je pokriveno veštačkim osnežavanjem, što bi značilo da je Kopaoniku potrebno dovoljno temperature u minusu i da usled nedostataka snega kao što je bilo prošle i ove godine, bude spreman. Ima dovoljno snega da od staza radi to što radi - rekao je Tanasković, pa otkrio da su zadovoljni sezonom:

- Što se tiče ove sezone, prosto ne mogu da uporedim sa prošlom, jer je tek 15. januara pao ozbiljniji sneg i otvoren je deo skijališta, radio je samo taj uži centar. Ove godine je sneg pao na vreme, otvorene su staze i 80 posto skijališta je radilo, sada radi sve. Posećenost, voleli bismo da je malo više ljudi. Raspust nam je bio slabije posećen nego prošle godine, ali opet na skijalištu ima konstantno ljudi. Mi smo zadovoljni time što imamo. 

Kako nakon što se pad dogodi?

Ali, da ostavimo po strani opasne povrede koje doživljavaju profesionalci, padovi se dešavaju svima, ali kako se ponašati nakon njih?

- Imao sam nekoga ko je ranije imao povrede, pa se vraćao, povratnici posle povreda, bude drugačije, bude teško, ali to je do čoveka, zavisi od osobe. Ako je neko rešio da će da prođe svoje strahove i shvati da je to nešto što se dešava, bude lako, ako neko ima strah, pa čak i početnik koji nije imao nikakva iskustva niti povredu, može imati veću odgovornost, odnosno strah da će mu se desiti povreda, nego neko ko je već imao povredu. Strahovi se mnogo lakše prebrode uz instruktora i nekoga ko ima iskustva, kreće se od nule, od baze, pa se onda ide dalje, korak po korak, od lakšeg ka težem. 

Ja uvek preporučujem da čovek bude fokusiran na ono što radi. Leteti glavom bez obzira i nepromišljeno u neku novonastalu situaciju, nije dobro. Kad skijaš padne, treba stati, dati malo vremena, da se nađe uzrok greške, zašto je pao, da se ne ponovi, a ako krene i što pre nastavi, može ponoviti istu grešku, istog uzroka i istog razloga, a onda toga nije svestan. Treba prisutan, držati koncentraciju, fokusiran. Dešava se i kod nas instruktora da padnemo, da li je našom greškom ili su prosto takvi uslovi na stazi, nije to ništa strašni - naveo ja Tanasković i na kraju istakao da su mnoge nepredviđene okolnosti na stazi, pa posavetovao skijaše da obrate pažnju i na promenu vremenskih prilika, koje su na planinama česte:

- Pripreme na stazi. U jednom danu na planini mogu da se smene različite vremenske prilike, od padavine snega, do mokrog snega, pa da krene minus i onda zaledi staza. Ti si skijala sad, sela si da popiješ kafu, to se sve izdešavalo u pola sata, nastavila si, a uopšte nisu isti uslovi kao pre nego što si sela na kafu. To su neke nepredviđene okolnosti gde polaznici, odnosno skijaš mora da vodi računa i o tim stvarima u slučaju da ga zadese. Generalno ne postoji loše vreme za skijaša, te neke vremenske  prilike, samo mogu da budu lepe ili manje lepe. Sneg i magla znaju da budu nezgodne zbog vidljivosti. Ili, recimo ako pada sneg tokom dana desi se da napada pola metra snega, ako kreneš u devet na skijanje, a pada čitav dan, neće biti isti uslovi tamo kada završiš oko dva popodne. Mora se voditi računa o tim vremenskim prilikama - istakao je na kraju razgovora instruktor skijanja Marko Tanasković.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi