Stvorio neponovljive, otpevao im A sad adio, pa usledilo i njegovo zbogom! Niko kao Dejan Savić! (VIDEO)
Jedan jedini jedinstveni
Iz bazena je seo na klupu. Rešio je da igračku karijeru okonča u Crvenoj zvezdi, a potom i preuzme trenersku ulogu u klubu. Samo sezonu kasnije, 2012. godine, stao je na kormilo reprezentacije Srbije i poveo delfine u neki njemu svojstven svet.
Te 2012. godine, vaterpolo reprezentacija Srbije je na Olimpijskim igrama u Londonu uzela bronzu. Priželjkivalo se zlato, pa je zato stigao i Dejan Savić.
Čitavu deceniju obeležili su dominantno - dva olimpijska, tri evropska i jedno svetsko zlato, šest zlatnih medalja u Svetskoj ligi, po jedno zlato u Svetskom Kupu, na Mediteranskim i Univerzitetskim igrama.
Tokom tih godina, Savić je stvarao mit i legendu o neponovljivima, ekipi igrača koja je stigla do vrha, a uspeh je krunisan zlatom u Londonu.
Pročitajte još:
Ali, tada su usledile sumnje, da li je to sve što reprezentacija može. Na sve to, usledilo je povlačenje kapitena Živka Gocića i Slobodana Nikića, u tom trenutku najstarijih igrača. Njihov oproštaj na Tašmajdanu bio je i te kako emotivan, a kumovi su u zagrljaju napustili bazen.
Oni koji su tada ostali, pokazali su da mogu više i osvojili sve to, al po još jednom. Tokio je naročito bio izazov, nakon odlaganja, veći deo tima bio je na zalasku karijera. Ali, pokazali su da su pre svega porodica.
Po povratku iz Japana, obelodanjeno je da se sedmorica igrača povlači, na kraju u dogovoru sa selektorom, to nije učinio golman Branislav Mitrović, dok smo poslednji put sa kapicom reprezentacije Srbije gledali Filipa Filipovića, Andriju Prlainovića, braću Gojka i Duška Pijetlovića, Stefana Mitrovića i Milana Aleksića.
Tada su na konferenciji za medije, održanoj na aerodromu napravili nestvarnu atmosferu i oprostili se uz poznatu A sad adio. Plakali su i igrači i novinari, ma gotovo svi koji su pratili ovaj tim.
Odlazak šestorice veličanstvenih održan je nedavno na 25. maju. Čitav bazen tada je sa velikim emocijama doživeo njihov oproštaj. Savić je tada ispratio ljude sa kojima je igrao, a potom i bio njihov selektor, ali pre svega brat i prijatelj. Nije moglo da se nagovesti da je i njegovo povlačenje blizu.
Ali, od 2018. godine, kada je Srbija bila evropski prvak, osvojeno je zlato u Svetskoj ligi i na Olimpijskim igrama, dok na po dva vezana Evropska i Svetska prvenstva nije uspela da osvoji medalju. Takođe, ni tekuća sezona nije bila naročito uspešna, Srbija je zauzela peto mesto na Svetskom i deveto na Evropskom prvenstvu, što je najslabiji rezultat u istoriji reprezentacije. Promene u sastavu ovog puta bile su velike. Šestorica veličanstvenih su ostavili traga, ali njihovo povlačenje nenadoknadiv gubotak, barem što se tiče ovog leta.
A kakav gubitak će biti povlačenje Dejana Savića, videćemo na nekom sledećem takmičenju. Da li će usledili reforma ekipe i reakcija igrača, pa buđenje poput onog 2012. godine ili će Srbija patiti za jednim od omiljenih trenera, pitanje je od milion dolara. Da je reč o jednom, jedinom i jedinstvenom čoveku i treneru, jeste i da je postao legendarni, jasno je. Zato, hvala na svemu i srećno!
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari