Red zmaja: Evropska elita u odbrani hrišćanstva

1408. godine najznačajnija vlastela tadašnje Evrope formirala je viteški red Zmaja, predvođenog ugarskim kraljem Žigmundom sa prevashodnim ciljem da zaštiti hrišćanski svet od osmanskog carstva. O vojnom savezu čiji je član bio i srpski despot Stefan Lazarević, za 24sedam govori istoričar Andreja Vujičić.

– U cilju sređivanja političkih prilika u Ugarskoj, kralj Žigmund je osnovao jedan viteški red, koji je po svom znaku poneo ime Zmajev red. Pored Žigmunda i njegove supruge, red je imao i dvadeset dva člana velikaša i državnih zvaničnika. Stvoren je sa ciljem očuvanja kraljevih naslednika, bilo da su oni muškog ili ženskog pola. Uz to, Red je kao najviši zadatak imao i zaštitu hrišćanske Evrope od osmanskih imperijalnih ambicija.

Red zmaja nije klasični viteški red, kakav su bili viteški redovi toga vremena, već je to savez velikaša kraljevine Ugarske, kao što to i sama statutarna Povelja i definiše.

 – Zato i ne čudi što su se među krupnom vlastelom na spisku članova Reda našli i crkveni velikodostojnici, kojima viteštvo po kanonu nije bilo dostupno, objašnjava nam sagovornik.

Vitezovi Reda zmaja nisu imali nikakvu karakterističnu odeždu po kojoj bi bili prepoznati, kakva je inače bila praksa poznog srednjeg veka. Jedino je simbol zmaja, savijenog repa u prsten, repa obmotanog oko vrata, bio znak kojim bi se članovi Reda raspoznavali. Unutar tog simbola neretko bi bio smešten porodični grb velikaša koji ga je nosio.

Istoričar Vujičić nam objašnjava da je kriterijum za prijem u Red bio je najviši mogući. Pod rednim brojem 1 na spisku našlo se ime srpskog despota i najmoćnijeg Žigmundovog vazala i saveznika Stefana Lazarevića.

 – Uopšte ne treba da nas čudi što se ime despota Stefana našlo prvo na spisku članova Reda. Nakon kralja Žigmunda, despot Stefan je bio nosilac najviše titule, a uz to bio je najmanje zavisan od Žigmundove vlasti. Ekonomska i vojna snaga kojom je Stefan raspolagao bile su vredne poštovanja i garant sigurnosti južnih granica Ugarske kraljevine. Drugo ime na Povelji bilo je ime kraljevog tasta, Hermana II Celjskog, objašnjava istoričar.

Koji su interesi spajali despota Stefana i kralja Žigmunda?

Inicijativa za saradnju najverovatnije je potekla od strane kralja Žigmunda, koji se posredstvom Filipa de Skolarisa tamiškog župana i najbližeg Žigmundovog saradnika, poveo pregovore sa despotom Stefanom. Zajednički interes približio je dvojicu vladara i ratnika, čiji su se putevi dotad često ukrštali na bojnim poljima. Sada je Stefan u Žigmundu dobio moćnog zaštitnika svojih naslednih prava, a ugarski kralj vernog i vojnički sposobnog vazala, na koga je mogao da računa. Stefan je od Žigmunda dobio Mačvu sa Beogradom, i na taj način ušao u krug ugarske vlastele.

Kasnije, za vreme Žigmundovih naslednika, snaga Reda zmaja će drastično opasti, te se među imenima članova Reda gotovo uopšte neće nalaziti krupni velikaši, već će se u budućnosti ordenje Reda Zmaja dodeljivati kao priznanje za zasluge, zaključuje istoričar Andreja Vujičić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi